Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Rumunsko tržište nekretnina (28.06.2016)

Zakon koji je omogučio osobama koje ne mogu da otplate stambeni kredi da vrate stan počeo je da pokazuje efekte na tržištu nekretnina. U skladu sa pomenutim zakonom, koji je stupio na snagu u maju, ,svaka osoba koja je uzela hipotekarni kredit manji od 250 000 evra u trenutku potpisivanja ugovora može da vrati banci stan u zamenu za brisanje duga. Potrebno je samo da pismeno obavesti kreditnu instituciju. Na tržištu nekretnina kirije su u poslednje vreme poskupele za 1,5%-piše Finansijska revija i vlasnici stanova smantraju da osobe zainteresovane za kupovinu stana mogu da dobiju stambni kredit po mnogo strožijim uslovima zbog povećanja učešća. Potražnja za stanovima je smanjena za 10 do 15% i sada se procenjuje da će se povećati sektor iznajmljivanja stanova -naglasio je Marijan Teleleu broker Re/Maksa. “Osobe koje imaju mogučnost da kupe stan vrše pritisak na vlasnike da smanje cenu jer znaju da su u prednosti. Sada se vrši stabilizacija cene, dodao je Teleleu. Predsednik Brokerske asocijacije za nekretnine Dragoš Vrančanu o tokovima na tržištu nekretnina kaže: “Od pre nekoliko godina nastavljeno je finansiranje ove oblasti, banke finansiraju ozbiljne projekte. Razlike u odnosu na prošlu godinu osećaju se na rezidencijalnim terenima, naročito na malim parcelama od 500 kvadratnih metara pa sve do 5000 kvadratnih metara. Ovde postoji radikalna promena u odnosu na prošlu godinu. Ako su ljudi prošle godine samo pravili planove, sada kupuju trene za buduće stanove. Na tržištu parcela velika je gužva jer je potražnja velika u ovom trenutku kako bi do kraja jeseni novi vlasnici uspeli da nabave gradjevinsku dozvolu. Potražnja za gradjvinskim zemljištem je veoma velika i zbog stabilizacije cene. Zakon o vraćanju stana nema veći uticaj jer se gradjevinsko zemljište kupuje u gotovom, a ne na rate. Zakon ne utiče ni na logistički prostor, skladišta i poslovni prostor.“

Rumunsko tržište nekretnina (28.06.2016)
Rumunsko tržište nekretnina (28.06.2016)

, 28.06.2016, 08:06

Zakon koji je omogučio osobama koje ne mogu da otplate stambeni kredi da vrate stan počeo je da pokazuje efekte na tržištu nekretnina. U skladu sa pomenutim zakonom, koji je stupio na snagu u maju, ,svaka osoba koja je uzela hipotekarni kredit manji od 250 000 evra u trenutku potpisivanja ugovora može da vrati banci stan u zamenu za brisanje duga. Potrebno je samo da pismeno obavesti kreditnu instituciju. Na tržištu nekretnina kirije su u poslednje vreme poskupele za 1,5%-piše Finansijska revija i vlasnici stanova smantraju da osobe zainteresovane za kupovinu stana mogu da dobiju stambni kredit po mnogo strožijim uslovima zbog povećanja učešća. Potražnja za stanovima je smanjena za 10 do 15% i sada se procenjuje da će se povećati sektor iznajmljivanja stanova -naglasio je Marijan Teleleu broker Re/Maksa. “Osobe koje imaju mogučnost da kupe stan vrše pritisak na vlasnike da smanje cenu jer znaju da su u prednosti. Sada se vrši stabilizacija cene, dodao je Teleleu. Predsednik Brokerske asocijacije za nekretnine Dragoš Vrančanu o tokovima na tržištu nekretnina kaže: “Od pre nekoliko godina nastavljeno je finansiranje ove oblasti, banke finansiraju ozbiljne projekte. Razlike u odnosu na prošlu godinu osećaju se na rezidencijalnim terenima, naročito na malim parcelama od 500 kvadratnih metara pa sve do 5000 kvadratnih metara. Ovde postoji radikalna promena u odnosu na prošlu godinu. Ako su ljudi prošle godine samo pravili planove, sada kupuju trene za buduće stanove. Na tržištu parcela velika je gužva jer je potražnja velika u ovom trenutku kako bi do kraja jeseni novi vlasnici uspeli da nabave gradjevinsku dozvolu. Potražnja za gradjvinskim zemljištem je veoma velika i zbog stabilizacije cene. Zakon o vraćanju stana nema veći uticaj jer se gradjevinsko zemljište kupuje u gotovom, a ne na rate. Zakon ne utiče ni na logistički prostor, skladišta i poslovni prostor.“



Dragoš Vrančanu na pitanje o cenama na tržištu nekretnina je odgovorio: ,,Cene variraju u zavisnosti od konfora stana. U jednom kvartu sa razvijenim javnim saobracajem gde su stanovi podignuti nakon 1980. godine cena dvosobnog stana varira oko 50 000 evra. Na suprotnom polu, u novim stambenim zgradama na periferiji grada, dvosoban stan se može kupiti za 30 000, a garsonjera za 20 000 evra.“



Od Dragoša Vrančanua saznali smo i kakva je situacija u unutrašnjosti: ,,U unutrašnjosti postoji odredjena inercija, tako da se promene u Bukureštu osećaju posle odredjenog vremena. Ovde su ponuda i potražnja u odredjenoj ravnoteži, a cene su u proseku niže nego u Bukureštu.“



Prema podacima Nacionalna katarstarske agencije broj kupoprodajnih ugovora dostigao je broj od 890 000 i veći je za 65 000 u odnosu na 2014. godinu. Najveći broj ugovora potpisan je u Bukureštu – više od 83 000, zatim u županiji Ilfov 57 000, u Tamiškoj županiji 44 000. Županije sa najmanjim brojem postignutih kupoprodajnih ugovora su Kovasna sa 7700, Bistrica-Nasaud sa 7900 i Gorž sa 9100. Broj hipoteka u celoj zemlji bio je od 185 000 u 2014. godini. Ove godine izvršeno je skoro 6,4 miliona katastarskih operacija, za 600 000 više nego u 2014. godini



Prema podacima kompanije za nekretninski konsalting lokalno tržište nekretnina nastaviće pozitivne trendove, posebno u ključnim segmentima kao što su investiciono tržište, poslovni i industrijski prostor. ,,U odnosu na ostale srednjoevropske i istočnoevropske države, u Rumuniji postoji zdrava potražnja i signali koji pokazuju da je atraktivnost zemlje u porastu. Medjunarodni investitori i gradjevinske firme pokušavaju da osvoje što veći deo tržišnog potencijala i to u najkraćem mogućem roku. Razvijaš se, prilagodjavaš se ili nestaješ ovako bi mogao da glasi sadašnji duh tržišta nekretnina. Postoje mnogi najavljeni projekti za sve sektore, a pobednik ovog trke biće strana koja će se najbrže prilagoditi tržišnim zahtevima–smatra Ilinka Paun, direktorka Koliers International Romania.


Rumunija danas уторак, 17 децембар 2024

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun

Priča o sapunu „Cheia“ vraća nas u prošlost do 3. marta 1886. godine, kada je Lipa Brunštajn registrovala u opštini porodičnu fabriku. I...

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun
Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company