Rumunsko pčelarstvo ( 03.05.2016)
Pčelarstvo, tradicionalno zanimanje u Rumuniji, počelo je brže da se razvija u poslednje vreme. Osobama koje žele da se bave ovim zanimanjem nisu potrebne veće investicije koje se mogu amortizovati za oko dve godine. Na početku biznis može da počne sa 5-10 pčelinih društava koje koštaju najviše 1500 evra. Jedno pčelinje društvo moze da proizvede i 25 kg meda, a u slučaju profesionalnih pčelara profit po košnici može da dostigne 18 evra. Po visini proizvodnje meda Rumunija zauzima četvrto mestu u Evropskoj uniji iza Nemačke, Francuske i Madjarske, a po broju pčelinih društava sedmo mesto u Evropi, sa više od 40 000 košnica. Kada govorimo o potrošnji meda, Rumuni zauzimaju poslednje mesto u Evropskoj uniji. Pored kvalitetnog meda na rumunskom tržištu nalazi se i domaći med pomešan sa medom posebno iz Kine i Latinske Amerike, koji se prodaje kao domaći med. Joan Fetea, direktor Asocijacije uzgajivača pčela kaže: ,,Asocijacija uzgajivača pčela, koja je odgovorna za razvoj pčelarstva još od osnivanja, 1958. godine, čuva tradiciju i uspeda da okupi na jednom mestu više od 22 000 pčelara i 1,5 miliona pčelinih društava. Svake godine brinemo o obezbedjivanju zakonskog okvira za razvoj pčelarstva i istovremeno za promovisanje ovog sektora kao i rast potrošnje meda po stanovniku, jer je Rumunija na zaželju evrope. Potrošnja po stanovniku iznosi manje od 500 grama, dok se u skandinavskim državama, Francuskoj i Italiji konzumira izmedju 2 i 3 kilograma po stanovniku. U poslednjoj deceniji potrošnja meda je povećana i kod nas, a mi se nadamo da će se ovaj trend nastaviti jer je šteta da se potroši samo 50% ukupne proizvodnje i 50% da se izvozi. Želim da naglasim da je rumunski med izvrsnog kvaliteta, priznat i nagradjen medaljama i diplomama na svim medjunarodnim sajmovima. Rumunija izvozi med ali ja se nadam da za 15-25 godina nećemo više izvoziti i da će domaća proizvodnja pokriti naše potrebe pa I ćemo možda morati i da uvozimo med. Izvozimo zdravlje kamionima i nažalost uvozimo surogate.
România Internațional, 03.05.2016, 18:11
Blaga klima favorizuje rumunsko pčelarstvo i od marta do oktobra možemo da kažemo da ovde imamo pravi pčelinski raj. Imamo lipove i bagremove šume, voćnjake i suncokret. Rumunija je poznata i po proizvodnji ekološkog meda. Više od 100 000 porodica je autorizovano za proizvodnju u periodu konverzije i u proseku proizvode izmedju 3000 i 4000 tona meda godišnje. Stručnjaci kažu da Rumunija ima daleko veći potencijal razvoja pčelarstva, posebno u brdsko-planinskim zonama i Delti Dunava, gde se proizvodi 25% ukupne proizvodnje. Med iz ovih krajeva je prirodni, iako nema ekološki certifikat. Ovde se ne koriste pesticidi i antibiotici za lečenje pčelinih društava. Joan Fetea dodaje: ,,Rumunija izvozi 10-12 hiljada tona meda godišnje u SAD, Evropu, arapske zemlje i Japan. Ipak najveci uvoznik rumunskog meda je Nemačka koja zahvaljujući ekonomskom potencijalu može da preradi med, da ga pomeša sa medom iz drugih država i da ga dalje izvozi. Evropa kao veliki potrošać meda pored proizvodnje od 200 000 tona, uvozi još toliko.
Rumunski pčelari imaju na raspolaganje Nacionalni program pčelarstva. Za 2014-2016. godinu pčelarima je odobreno 20 miliona evra, a za ovu godinu vlada je nedavno odobrila 30,2 miliona evra: ,, Finansijska podrška pčelarstva posredstvom Nacionalnog programa pčelarstva odnosi se na tretman protiv varoe, nabavku biološkog materijala i pčelinih društava, matica, novih ladica, za fizičko-hemijske analize i tehničku asistenciju. Ovim programom izdvaja se za ove namene oko 7 miliona evra. Postoje medjutim i evropski fondovi za farme za preživljavanje ili za mlade farmere, ali uslovi su u poslednjim godinama postali veoma strogi. Propuručuju nam da pokušamo sa mešovitim ekploatacijama kako bi smo mogli da dobijemo ova sredstva.
Oko 2700 farmera ispod 40 godina starosti pimilo je već oko 25 00 evra od Evropske unije za otvaranje novih poljoprivrednih biznisa. Od ovih skoro jedna četvrtina je uložila u pčelarstvo. Novim programom za 2014-2020. godinu mladi farmeri mogu privući evropske nepovratne fondove u visini do 50 00 evra za početak novog posla na selu.
