Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Rumunski bankarski sistem (16.12.2014)

Rumunski bankarski sistem koji finansira rumunsku privredu u 90% slučajeva i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi zbog šestomesečnog kašnjenja restrukturacije — navodi se u analizi Finansijske revije. Troškovi administracije banaka polazeći od ličnih dohodaka zaposlenih radnika pa sve do kirije teritorijalnih filijala nalaze su u kamatama za kredite koje- iako smanjene u poslednje vreme-i dalje su veoma visoke u odnosu na referentnu kamatnu stopu od 2,75%. U kriznim godinama jedan od pet kredita je promašen. Infrastruktura bankarske industrije u Rumuniji dostigla je vrhunac u 2008. godini, kada su lokalne mreže stigle do rekorne brojke od 6 600 filijala i agencija u kojima je radilo 71 500 radnika. Šest godina posle izbijanja ekonomske krize jedna petina radnih mesta je zatvorena, odnosno 13.600 radnika je ostalo bez posla i 12 000 jedinica je zatvoreno. Napori za stavljanje promašenih kredita i ostalih mera provizija za generalno čišćenje bankarskog sistema u 2014. godini bili su veoma složeni. Bankarski sistem zabeležiće na kraju godine gubitak od oko 450 miliona evra — procenjuje šef Nadzone direkcije Rumunske narodne banke Nikolaje Činteza ’’ Bankarski sistem je zabeležio do 30. septembra gubitak od oko 360 miliona evra, ali ovo nije veliko iznanadjenje jer su masovne bankarske provizije u trećem tromesečju doprinele ovakvom gubitku i doprineće i dalje’’ — dodao je Nikolaje Cinteza. Nivo promašenih kredita od aprila do septembra 2014. godine smanjen je sa 22,3 % na 15,33%, a nivo pokrića promašenih kredita provizijama iznosi 66,22%. Slično mišljenje o gubicima ima i predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea: ’’Ja smatram da će 2014 biti godina visokog gubitka. Narodna banka je već nagovestila gubitak na nivou bankarskog sistema kada nismo ni počeli čišćenje bilansa.’’

Rumunski bankarski sistem (16.12.2014)
Rumunski bankarski sistem (16.12.2014)

, 16.12.2014, 09:06

Rumunski bankarski sistem koji finansira rumunsku privredu u 90% slučajeva i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi zbog šestomesečnog kašnjenja restrukturacije — navodi se u analizi Finansijske revije. Troškovi administracije banaka polazeći od ličnih dohodaka zaposlenih radnika pa sve do kirije teritorijalnih filijala nalaze su u kamatama za kredite koje- iako smanjene u poslednje vreme-i dalje su veoma visoke u odnosu na referentnu kamatnu stopu od 2,75%. U kriznim godinama jedan od pet kredita je promašen. Infrastruktura bankarske industrije u Rumuniji dostigla je vrhunac u 2008. godini, kada su lokalne mreže stigle do rekorne brojke od 6 600 filijala i agencija u kojima je radilo 71 500 radnika. Šest godina posle izbijanja ekonomske krize jedna petina radnih mesta je zatvorena, odnosno 13.600 radnika je ostalo bez posla i 12 000 jedinica je zatvoreno. Napori za stavljanje promašenih kredita i ostalih mera provizija za generalno čišćenje bankarskog sistema u 2014. godini bili su veoma složeni. Bankarski sistem zabeležiće na kraju godine gubitak od oko 450 miliona evra — procenjuje šef Nadzone direkcije Rumunske narodne banke Nikolaje Činteza ’’ Bankarski sistem je zabeležio do 30. septembra gubitak od oko 360 miliona evra, ali ovo nije veliko iznanadjenje jer su masovne bankarske provizije u trećem tromesečju doprinele ovakvom gubitku i doprineće i dalje’’ — dodao je Nikolaje Cinteza. Nivo promašenih kredita od aprila do septembra 2014. godine smanjen je sa 22,3 % na 15,33%, a nivo pokrića promašenih kredita provizijama iznosi 66,22%. Slično mišljenje o gubicima ima i predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea: ’’Ja smatram da će 2014 biti godina visokog gubitka. Narodna banka je već nagovestila gubitak na nivou bankarskog sistema kada nismo ni počeli čišćenje bilansa.’’



Kreditiranje privatnog sektora nastavlja se ali u negativnom ritmu uprkos pozitivnoj dinamici kreditiranja u domaćoj valuti. Guverner Narodna banke Rumunije Mugur Isaresku kaže da razlog za neoporavak totalnog kreditiranja nije nedostatak raspoloživog novca u bankama: ’’ U Rumuniji banke imaju sada višak likvidnosti u lejima i devizama. Nedostatak novca nije glavni razlog za usporavanje procesa i smanjenja devznog kredita. Evolucija kredita je u tesnioj vezi sa strukturnim pomenama, situacijom promašenih kredita i pojavom odredjenog nepoverenja izmedju banaka i klijenata. Pokušavanmo da otklonimo ovo nepoverenje stvaranjem stabilne finansijsko-ekonomske klime.



Pri kraju oktobra tekuće godine Narodna banka Rumunije objavila je rezultate stresnih testova napravljenih medju 130 evropskih banaka. Neke banke koji su položile ovaj test deoničari su i rumunskih banaka. Privredni analitičar Aurelijan Dokija o položaju rumunskog bankarskog sistema je izmedju ostalog rekao: ’’Iako postoje banke koje imaju deoničare u bankama sa problemima, rumunski bankarski system je sastavljen od nezavisnih banaka. Kada je reč o sopstvenom kapitalu i bilansnoj situaciji one su potpuno nezavisne od matičnih banaka i pod nadzorom su Narodne banke Rumunije. Ne postoji neposredna veza i zabrinutost zbog njihovog položaja, jer iz rspoloživih podataka znamo da rumunske banke imaju visok stepen dokapitalizacije iznad 15%, što predstavlja mnogo više od evropskih zahteva, tako da nema mesta zabrinutosti. Problem bi mogao da nastane samo kada bi jedna rumunska banka tražila dodatni kapital od matične banke koja nema raspoloživi kapital. Ali rumunske banke su u ovom trenutku dobro kapitalizovane i ne postoji nikakaka potreba za traženje kapitala od matičnih banaka.


(Prevod: Mirča Mihaj)

Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas
Rumunija danas уторак, 10 септембар 2024

Kampovi protiv nasilja

„Raspust nam je stigao, iz Francuske vozom došao“ bila je poznata rima kada smo bili deca. A tada se nije ni postavljao problem...

Kampovi protiv nasilja

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company