Rumunski bankarski sektor (06.04.2014)

Rumunski bankarski sektor zavr[io je 2013. godinu sa profitom od oko 110 miliona evra. 23 banke su ostvarile profit, a 17 gubitak. Kumulisani profit 23 banke iznosi oko 450 miliona evra, a gubici 340 miliona. Narodna banka Rumunije napravila je analizu restrukturisanih kredita komercijalnih banaka i način klasifikacije pozajmica u zavisnosti od ponašanja dužnika posle restrukturacije. Posle ove analize, dogovorene sa MMF-om, banke su imale obavezu da predvide dodatne provizione. Po oceni šefa Direkcije za nadzor Centralne banke Nikolaja Cinteza banke će ove godine imati tešku godinu zbog smanjenja broja kreditnih linija iz inostranstva i trke za privlačenje resursi od klijentele, ali tržište neće imati većih problema zbog solidne stope likvidnosti. Zvaničnik Narodne banke Rumunije je precizirao da je od banaka tražio veću transparentnost komisiona za administraciju tekućeg računa i povlaćenja keša, jer su mnoge banke snizile kamatne stope na depozite tako da su se pojedini vlasnici depozita našli u situaciji da podignu manje novca nego što su uložili. ’’ Na ovaj način banke daju signal da su likvidne i da im nisu potrebni kratkoročni depoziti. I u inostranstvu klijenti plaćaju odredjene iznose na kratkoročne bankarske depozite, da bi im novac bio na sigurnom mestu’’ — izjavio je Nikolaje Cinteza.

Florin Orban, 06.05.2014, 09:40

Rumunski bankarski sektor zavr[io je 2013. godinu sa profitom od oko 110 miliona evra. 23 banke su ostvarile profit, a 17 gubitak. Kumulisani profit 23 banke iznosi oko 450 miliona evra, a gubici 340 miliona. Narodna banka Rumunije napravila je analizu restrukturisanih kredita komercijalnih banaka i način klasifikacije pozajmica u zavisnosti od ponašanja dužnika posle restrukturacije. Posle ove analize, dogovorene sa MMF-om, banke su imale obavezu da predvide dodatne provizione. Po oceni šefa Direkcije za nadzor Centralne banke Nikolaja Cinteza banke će ove godine imati tešku godinu zbog smanjenja broja kreditnih linija iz inostranstva i trke za privlačenje resursi od klijentele, ali tržište neće imati većih problema zbog solidne stope likvidnosti. Zvaničnik Narodne banke Rumunije je precizirao da je od banaka tražio veću transparentnost komisiona za administraciju tekućeg računa i povlaćenja keša, jer su mnoge banke snizile kamatne stope na depozite tako da su se pojedini vlasnici depozita našli u situaciji da podignu manje novca nego što su uložili. ’’ Na ovaj način banke daju signal da su likvidne i da im nisu potrebni kratkoročni depoziti. I u inostranstvu klijenti plaćaju odredjene iznose na kratkoročne bankarske depozite, da bi im novac bio na sigurnom mestu’’ — izjavio je Nikolaje Cinteza.

Od jula prošle godine do februara ove, Narodna banka Rumunije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 5,3% na 5,25 %. Istovremeno snizila je i nivo bankarskih depozita kod Centralne banke, takozvane obavezne minimalne rezerve. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku smatra da će ovo doprineti podsticanju procesa kreditiranja:’’ Neke banke će se okrenuti vise kreditiranju, druge uslovima kreditiranja i verovatno će ubrzati ritam odobravanje pozajmica. Mislim da je ova mere usmerena na podsticanje kreditiranja.’’

Neke banke su već snizile kamate u lejima, ali sniženje nije osetnije. Predsednik Rumunske bankarske asocijacije Radu Gracijan Gecea je obajsnio:’’Ovo je znak da ćemo biti svedoci povećanog kreditiranja, ali ne treba da se baziramo samo na ovome. Male kamate ne predstavljaju automatski i pristup kreditiranju, već samo omogućavaju većem broju klijenata da se kvalifikuju za veće kredite. Ovo ne znači da će se svi kvalifikovati i da će manje kamatne stope spektakularno povećati kreditiranje.’’

O merama Narodne banke Rumunije privredni analitičar Radu Sovijani je izjavio:’’Narodna banka je napravila tri poteza: prvi potez je smanjenje kamatne stope, drugi smanjenje obaveznih minimalnih rezervi u lejima i treći potez povećanje minimalnih rezervi u devizama. Ekonomisti će jos dugo raspravljati da li je ovo bio najpogodniji trenutak i da li je Centralna banka morala da napravi ovaj korak pre dve ili tri godine. Tržište će pokazati dali su ove odluke bile korektne i naročito efikasne, jer one vode u samo jednom smeru, odnosno smanjenju cene kredita. Ljudi koji su mogli da uzimaju kredite uradili su to ranije. U narednom periodu ne možemo se nadati bumu kreditiranja fizičkih lica. Možemo očekivati jeftinije kredite za kompanije koje su vec uzele kredite i nešto atraktivnije za kompanije koje će imati hrabrost da traže kredite.

Radu Sovijani je naveo i pravce kredita posle smanjenja kamata:’’ Ako će se banke odlučiti za agrsivnije smanjenje kamata u lejima, višak novca usmeriće se ka privatnim kompanijama za kofinansiranje evropskih projekata, pod uslovom da postoji čvrsta zelja faktora odlučivanja za povećanu apsorpciju evropskih fondova ili će se novac usmeriti ka izvoznim kompanijama. U ovom trenutku ne mogu da kažem da ovo ide u korist malih i srednjih preduzeća. Smatram da i dalje postoje ozbiljne prepreke koje bankarski sector postavlja malim i srednjim perduzećima. Sve dok nećemo podsticati mala i srednja preduzeća ne mozemo se nadati snaznijem stimulisanju ekonomske aktivnosti.

Na rang listi banaka po aktivima prva dva mesta zauzimaju Komercijalna banka Rumunije, članica austrijske grupe Erste, i BRD Grup Socijete ženeral. Slede Banka Transilvanija sa rumunskim privatnim kapitalom, Unikredit Cirijak benk, CEK benk, sa većinskim državnim kapitalom, Rafajzen benk, ING, Alfa benk, Folksbank i Bankpost.