Rumunska vazduhoplovna industrija na putu oporavka (03.04.2018)
U vazduhoplovnoj industriji Rumunija ima stogodišnju tradiciju. Pre Prvog svetskog rata rumunski inženjer Aurel Vlajku predložio je nekoliko prototipova vazduhoplova, a sa jednim je uspeo da pobedi na medjunarodnom takmičenju u Aspenu i poznatog pilota francuske avijacije Rolanda Garosa.
Florin Orban, 03.04.2018, 09:34
U vazduhoplovnoj industriji Rumunija ima stogodišnju tradiciju. Pre Prvog svetskog rata rumunski inženjer Aurel Vlajku predložio je nekoliko prototipova vazduhoplova, a sa jednim je uspeo da pobedi na medjunarodnom takmičenju u Aspenu i poznatog pilota francuske avijacije Rolanda Garosa.
Takodje pre Prvog svetskog rata drugi pionir aviacija Anri Koanda izmislio je prvi avion bez elise, prethodnik svih budućih mlaznih vazduhoplova.1925. godine u Brašovu je osnovana prva fabrika aviona pod imeniom ,,Vazduhoplovna industrija ili IAR, poznata i pod imenom ,,Rumunko vazduhoplovno preduzeće,,
Prva serija aviona proizvedene je ovde 1928. godine, pod francuskom licencom. A prvi avion lovac nazvan IAR izasao je iz fabrike 1930. godine po projektu rumunskog inženjera Emila Karafolija u saradnji sa francuskim inženjerom Lusijenom Virnoom. Po karakteristikama bio je medju najboljim avionima u ovoj kategoriji. Kanije je počela serijska proizvodnja u Zavodu u Brašovu koji je stekao svetski renome. Kraj Drugog svetskog rata značio je ujedno i kraj industrijske avanture u Brašovu, gde su zavodi počeli da proizvode traktore. Tek u 60-tim godinama je obnovljena proizvodnja aviona u Brašovu, tačnije u Gimbavu.
Nakon 1990. godine u Gimbavu su počeli da se proizvode helikopteri IAR 330 Puma i IAR 316B Aluet, pod francuskom licencom Erbus Helikopters. Fabrika nadomak Brašova je kasnije odustala od proizvodnje aviona i preusmerila aktivnost na održavanje i modernizaciju vojnih helikoptera. Plotfarma Gimbav ostala je medjutim orijentir evropske vazduhoplovne industrije, a najveći proizvodjaći aviona ispoljavaju sve veći interes za rumunske proizvodne kapacitete.
Nedavno je jedna rumunsko-francuska delegacija na visokom nivou posetila Platformu Gimbav sa ciljem da se obnovi saradnja sa kompanijom Erbus. Posle posete, Misel Remi, ambasadorka Francuske u Bukureštu je izjavila: ,,Ova platforma, rezultat četrdesetseštogodišnje saradnje Erbusa sa Rumunijom, dokazuje da možemo zajedno da imamo jake industrijske kapacitete koji bi se dokazali u svetu, jer mnogi helikopteri vojnih snaga zemalja sveta dolaze ovde na rekonfiguraciju.“
U vojnoj oblasti rumunske vlasti posvetile su u poslednje vreme veću pažnju vojnim nabavkama iz SAD, što je izazvalo nezadovoljstvo evropskih menadžera. Serž Duran, generalni direktor firme Erbus Helikopters objašnjava: ,,Erbus se u vašoj zemlji nalazi već duže vreme i želimo ovde da ostanemo još dosta vremena, ali istovremeno želimo da nas konsultuju, želimo transparentne tendere, želimo da nas konsultuju prilikom budućih vojnih nabavki, jer imamo mnoge vrhunske proizvode i verujemo da možemo zadovoljiti potrebe zemlje.“
U skaldu sa preuzetim obavezama prema Severoatlanskoj alijansi, Rumunija je u državnom budžetu predvidela izdvajanje 2% bruto nacionalnog proizvoda za vojne potrebe. Deo novca biće usmeren u modernizaciju. Predvidja se takodje da modernizacija vojnih kapaciteta treba da vodi računa i o domaćoj proizvodnji, ne samo o uvozu. Na platformi Gimbav predsednik Senata Rumunije Kalin Popesku Taričanu je izjavio: ,,Ja želim da uspešno oživimo rumunsku industriju. Imamo odlične uslove i mislim da Rumunska vojska treba da vodi računa o ovim industrijskim kapacitetima koji mogu da opremaju rumunsku vojsku kako bi uspešno i efikasno obavljala svoje zadatke.