Rumunija i evrozona (05.12.2017)
Nedavno je kurs nacionalne monede lej pao na najnižu vrednost u odnosu na evro, što je stvorilo zabrinutost od političkog pa sve do družtveno-ekonomskog nivoa. Kako treba da postupa u ovoj situaciji Narodna banka pitali smo Teodora Stoložanua?: ,,Narodna banka može intervenisati u cilju podržavanja kamata ili kursa leja, ali samo dok postoje prolazni razlozi koji utiču na nepovoljan kurs ili kamate. Može se prekinuti izvoz recimo zbog rata ili tenzija u pojedinim državama. Ali ono što nijedna centralna banka, pa ni Narodna banka Rumunije, ne može da uradi ili ne bi trebalo da uradi je rasipanje deviznih rezervi za podržavanje kursa kada ekonomija gubi bitku sa konkurenciju. Nismo jes videli koji su solidni argumenti Narodne banke, imali samo samo brojne izjave da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u porastu I da vrši pritisak na tržište. Kao sto se može zaključiti postoje kasnjenja u privlačenju evropskih fondova I uporavanje transfera deviza od dijaspore u Rumuniju. Ovi elementi vrše pritisak na devizni kurs, tačnije na deprecijaciju kako bi se uspostavila ravnoteža na tržištu. Potrebne su nam kavlitativne analize Narodne banke Rumunije u ovom smislu.’’
Florin Orban, 05.12.2017, 08:37
Nedavno je kurs nacionalne monede lej pao na najnižu vrednost u odnosu na evro, što je stvorilo zabrinutost od političkog pa sve do družtveno-ekonomskog nivoa. Kako treba da postupa u ovoj situaciji Narodna banka pitali smo Teodora Stoložanua?: ,,Narodna banka može intervenisati u cilju podržavanja kamata ili kursa leja, ali samo dok postoje prolazni razlozi koji utiču na nepovoljan kurs ili kamate. Može se prekinuti izvoz recimo zbog rata ili tenzija u pojedinim državama. Ali ono što nijedna centralna banka, pa ni Narodna banka Rumunije, ne može da uradi ili ne bi trebalo da uradi je rasipanje deviznih rezervi za podržavanje kursa kada ekonomija gubi bitku sa konkurenciju. Nismo jes videli koji su solidni argumenti Narodne banke, imali samo samo brojne izjave da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u porastu I da vrši pritisak na tržište. Kao sto se može zaključiti postoje kasnjenja u privlačenju evropskih fondova I uporavanje transfera deviza od dijaspore u Rumuniju. Ovi elementi vrše pritisak na devizni kurs, tačnije na deprecijaciju kako bi se uspostavila ravnoteža na tržištu. Potrebne su nam kavlitativne analize Narodne banke Rumunije u ovom smislu.’’
Bez sumnje ovi elementi ne idu u susret zeljama Rumunije da pristupi evrozoni. Postoje sektori koji koriste ovu sitaciju, kao što je recimo bankarski sistem, naglašava evropski parlamentarac Teodor Stoložan: ,,Bankarski sistem sada zaradjuje dobro na kursim razlikama. Rumuni iz inostranstva šalju evro, a Rumuni u zemlji menjaju evro u lejima. Bankarski sistem zaradjuje veoma dobro i na kamatnim razlikama. Jedno je zadužiti se u evrima u Rumuniji, drugo u Belgiji ili Nemačkoj. Postoje velike razlike medju kamatama.’’
Banke imaju teoretski pristup nacinu na koji treba da se odvija pristupni proces Rumunije u evrozonu, pristup sa kojim se ne slaže Teodor Stoložanu: ,,Bankarski sistem inistira na činjenici da Rumunija ne može uspešno da pristupiti evrozoni sve dok nećemo dostici realni stepen konvergentnosti. Ovo znači pre svega da se bruto nacionalni propizvod po stanovniku mora približiti proseku Evropske unije. Zbog čega se razlikuju moji stavovi od stavova bankarskog sistema. Ja kažem da Rumunija može da pristupi evrozoni i sada, pod uslovom da postuje ravnoteže. Članstvo u evrozoni ne znači automatski i dostizanje prosečnog stepena rzvoja Evropsk unije. Možemo da budemo članica evrozone i ako imamo proizvode i usluge sa nižom dodatnom vrednošću ako smo konkurentni i odrzavamo predvidljive I stabilne ekonomske ravnoteže. Nažalost ako analiziramo šta se dešava u privredi, iako sada postizemo ekonomski rast ugrožavamo ekonomsku ravnotežu. Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u porastu, budžetski deficit je pod pritiskom i nemamo ni argumente pred Evropskom unijom I evrozonomo kada je reč o ravnotezama koje moramo održati da bi smo postali članovi evrozone.’’
Šta treba preduzeti za povratak na putu ulaska u evrozonu. Teodor Stoložan evropski parlamentarac, bivši rumunski premijer i finansijski stručnjak objašnjava: ,,Vlada Rumunije treba da napravi akcioni plan sa utvrdjenom godinom ulaska u evrozonu. Da li će to biti 2025, 2030 ili 2100. godina. Potreban nam je akcioni plan u koji bismo jasno stavili do znanja šta želimo da uradimo, šta treba napraviti sa ekonomskim, poreskim i monetarnim politikama, plan koji bi omogućio Rumuniji da posle 5 godina pristupi evrozoni.’’
