Rumunija danas – Čas kaligrafije (01.10.2019)

Zajedno sa početkom školske godine Nacionalni Muzej Kotroćeni je obnovio prvobitan dogadjaj pre 3 godine ,, Čas kaligrafije”. Svake godine ovom dogadjaju sa velikom radošću prisustvuju deca i ličnosti različitih profesija, raspravljaju o važnosti kaligrafije i vežbaju lepo pisanje, jednog kratkog teksta.

Ana-Maria Cononovici, 01.10.2019, 19:38

Ove godine, pored dece u djačkim klupama sedeli su filozof i kulturni poslenik Mihai Šora, rukometaš Kristijan Gacu, bivši član Rukometaške reprezentacije Rumunije, koji je osvojio srebrnu Olimpijsku medalju u Montrealu 1976, Olimpijsku bronzu u Minhenu 1972 godine, Olimpijski gimnastičarski trener Oktavijan Belu, gimnastišarka Larisa Jordake nosilac Olimpijske, Svetske i Evropske medalje, osvajačica bronzane medalje na Olimpijadi 2012, četvorostruka Svetska medalja i 12 Evropskih medalja i književnica Ana Barton.

Ove godine ,, Čas kaligrafije” imao je temu sport koji deca treba da vežbaju ali da ne zapostave obrazovanje. Poruka koja je prenesena deci je bila da sport i škola idu zajedno.

Trener Olimpijskog tima gimnastike Oktavijan Belu, objasnio je prisutnima da je u Devi napravio specijalni sistem obrazobanja, kroz koji djaci ne zapostavljaju časove: ,,U gimnastici, dobro znate, pripreme su intezivne i duge. Ne želim sada da dam primer, ali prolazi mi kroz glavu Lavina Milošović koja je došla u Devu u prvom razredu i otišla posle 20 god. ova 2 aspekta su se ispreplitala. Šta je bilo dobro zamišljeno u Devi jeste što je škola sklopljena od potreba za treniranjem, pošto su bila 2 treninga dnevno, mi smo se dosetili, pogledavši studije jednog psihologa koji kaže da jedan ušenik ne može biti skoncentrisan u više od 30 min. Radili su za 3 sata 6 materija“.

Značajno je to da posle završene 4 godine nisu imali problema na maturi .Bili su spremni i na intelektualnom nivou i na takmičarskom sa odličnim uspesima.- rekao je Oktavijan Belu i dodao: ,,Svaki roditelj želi inteligentno dete, dete intelektno spremno, ali ne treba zaboraviti da to dete treba da bude zdravo, da bude jako, život je takmičenje i ako nije fizički pripremljeno, predaće se, povući se i upasti u popularnu depresiju za koju čuje još od malih nogu. “

Gimnastičarka Larisa Jordake je dodala : ,,Od malih nogu sam učestvovala na velikim takmičenjima i razmišljala o Olimpijskim igrama. Veliki šampioni su oduvek znali da prenesu emociju. Veliku razliku pravi um u takmičarskom sportu.” rekla je Larisa i setila se časa kaligrafije: ,,Dobro se sećam, mnogo sam volela da učim nova solva, da sklapam reči i da lepo pišem.”

U skoro 103 god, kulturni poslenik Mihai Šora ispričao je kako je bilo na času sporta u njegovo vreme: ,,Okrepljujuće u svakom smislu. Posle tolikog sedenja u klupi mogli smo malo da se krećemo. U školi smo bili marljivi, ali u sportskoj sali bili smo živahni. Najviše sam voleo da se penjem. Brzo sam se penjao, čak sam imao metodu. Od momenta kada se da start bio sam spreman. Imao sam ovu prednost tako da sam mnogo puta prvi stizao. To je problem inteligencije a ne samo snage’’ .

Filozof je rekao djacima da rukopis treba da pokaže respekt prema onome koji čita: ,,U moje vreme, pisao sam vrhom pera i kaligrafija se sastojala od pravljenja slova sa tankim linijama pomerajući pero naviše a kada pero ide na njiže dobili smo debele linije. Znaći, postojale su ove alternative nastanka tanke i debele linije koje su deo kaliografije . Danas imamo penkalo i problem tanke i debele linije više ne postoji. Ali u svakom slucaju, šta god da se desi, jeste poštovanje prema onome koji treba da razume šta si napisao, da tvoje slovo bude čitljivo’’.

Rukometaš Kristijan Gacu je ispričao kako je ubedio roditelje da ga puste da se bavi sportom: ,,Mama je bila protiv sporta, a tata za. Na kraju smo pregovarali i rekao sam im da idem u školu pod uslovom da me daju na sport. Od prvog razreda počeo sam da se bavim sportom i školom naravno, bio sam kažnjen ako dobijem malu ocenu, bio bi isključen iz sporta. Ovo me je posle podstaklo da budem ambiciozan i uspeo sam da spojim i sport i školu.

,,Čas kaligrafije” jeste podstrek u korist pisanju i edukaciji, u kontekstu u kom je kaliografija izbacena iz programa.