Retrospektiva 2022. godine (10.01.2023)

Srećna vam Nova godina! Želimo vam puno lepih iskustava i radosti sa vašim najmilijima u novoj godini! I pošto je prošla još jedna godina u kojoj smo tražili najneobičnije događaje ili dostignuća u Rumuniji, predlažemo vam top listu tih događaja.

Ana-Maria Cononovici, 10.01.2023, 19:38

Srećna vam Nova godina! Želimo vam puno lepih iskustava i radosti sa vašim najmilijima u novoj godini! I pošto je prošla još jedna godina u kojoj smo tražili najneobičnije događaje ili dostignuća u Rumuniji, predlažemo vam top listu tih događaja.

Među inicijativama koje su nam privukle pažnju početkom godine, jedna zaslužuje svoje mesto u samom vrhu top liste, spajajući ljubav prema sportu s pravom na jednakost u šansama: reč je o Udruženju Kajak smajl“ koje je kreiralo monoskije, sprave posebno kreirane za ljude sa smetnjama u kretanju, uz pomoć kojih mogu uživati ​​u glatkim spustovima po padinama. Celu priču smo saznali od Ionuca Stankovića, predsednika udruženja Kajak smajl“. Citiramo:

Osnovali smo klub udruženja Kajak Smajl da promovišemo kajakaški slalom i kada sam stavio više dece u kajake, setio sam se snimka kojeg sam video pre nekoliko godina sa osobom sa invaliditetom, u Sjedinjenim Državama, koja je veoma lepo govorila o kajaku – da je to jedini sport u kojem se oseća sasvim normalno, jer u kajaku koristimo više gornji deo tela, a donji deo se ne vidi jer u kajaku. A ja sam tada pomislio na takve osobe i kako da ih stavim u kajacima, da vidim kako se osećaju. Stavio sam jednog, drugog, desetog, i svi su se osećali jako dobro, vremenom su postali naši sportisti, deo kluba, i deo naše porodice. I tako je počela zimska sezona. I mi smo odveli našu decu u zimske kampove, na skijanje. A nisam želeo da oni prekinu sportsku aktivnost, jer su stvarno uživali u sportu, i razvili su sportsku disciplinu. A onda sam malo proučavao da vidim kako bi mogla osoba sa invaliditetom da skija. Videli smo neke skije, koje su bile prilično skupe i nismo imali mogućnost da ih kupimo, pa smo uzeli invalidsku stolicu, skinuli točkove, stavili gvozdene noge i stavili je na skije. Tako je počela zabava, da osobe sa invaliditetom mogu da skijaju.“

U sasvim drugom registru, ali nikako od manjeg interesa, nalazi se Ženski klub lektire Muheres Livres. Klub je svoju aktivnost započeo u Jašiju 2020. godine, okupljajući žene iz različitih oblasti aktivnosti, oko knjige. I pošto su se sastajale u španskom restoranu, nazvali su se po igri reči: žene, besplatno, knjige… Muheres Livres“. Lavinija Popesku, jedna od učesnica, podelila je s nama svoje iskustvo. Citiramo:

To je baš klub lektire – okupljamo se da razgovaramo o knjigama, jer knjiga se ne završi nakon što pročitate sve stranice, ona nastavlja svoj život kroz diskusije o njoj i na taj način, osećate da odajete poštu autoru, za ono što vam je ponudio i želite da razgovarate sa drugima o onome što ste osetili. Može biti uživanje u tekstu, nežnost priče, ili otkriće samog sebe u stranicama knjige. Dok čitate knjigu, nikad niste sami. Osećate želju da podelite svoja osećanja sa drugima, i još više želite da znate šta su drugi osetili. Upravo zato se pojavila potreba za ovim klubom lektire. Veoma je prirodno da želite da pripadate zajednici koja da vam ponudi bezbedan prostor za izražavanje i, što je najvažnije, osećanje pripadnosti. Upravo zato imamo ovu grupu žena, kao grupu podrške, i uvek rado slušamo jedna drugu.

U oktobru je predsednik Klaus Johanis odobrio zakon kojim je božur proglašen nacionalnim cvetom Rumunije. Povodom Dana rumunskog božura – koji se obeležava 15. maja, razgovarali smo sa prof. dr Florin Stanika, profesor na Fakultetu za hortikulturu Univerziteta u Bukureštu, prorektor Univerziteta agronomskih nauka i veterinarske medicine, dopisni član Rumunske akademije, upravo o ovom nastojanju da se podrži božur, simbol veterana rumunske vojske, da postane nacionalni cvet. Citiramo prof. dr Florina Stanika:

Od 2013. godine, naš kolega profesor Florin Toma, šef katedre za obučavanje discipline Cvećarstvo“, predložio je na manifestaciji pod nazivom Dani hortikulture u Bukureštu“, koju tradicionalno održavamo svakog maja, da božur postane nacionalni cvet Rumunije. Naš kolega je izneo desetak važnih razloga zašto bi ovaj divni cvet mogao da postane nacionalni cvet. Jedan od njih je i činjenica da u Rumuniji nalazimo pet autohtonih vrsta božura, odnosno pet vrsta božura koje prirodno rastu u našim šumama ili na našim prostorima i ove vrste su rasprostranjene od obale Crnog mora, u Dobrudži, do Banata, od Oltenije, na jugu Moldavije, takođe u Transilvaniji, do samog okruga Bihor. Cvetaju u drugom delu maja i veoma su lepi, prave cele livade, kao što je to u mestu Zau de Kmpie, gde se nalazi stepski božur, ali i šume u kojima božur praktično cveta po celoj šumi, pa se čak održavaju i festivali, ili lokalne proslave ovog divnog cveta.

I iako je zima u toku, podsećamo vas na posebnu inicijativu, a to je priprema sladoleda u buretu, a evo šta nem je u novembru rekao Adrijan Mengeš, tvorac ovog brenda. Citiramo:

Bilo je jako teško jer nismo znali tajne sladoleda pripremljenog u buretu. Hodali smo po rumunskim selima tražeći stare recepte, iz starih priča, ali bili smo odbijeni. Oni koji su ga još pravili nisu hteli da nam odaju tajnu. Zvali smo mesne opštine govoreći da smo sa neke televizije i da nam kažu gde možemo da nađemo informacije o tome, jer hoćemo da pravimo reportažu. Tako smo naišli na podršku gradonačelnika, njegovog zamenika, i tako smo došli i do čika Jona iz Vlče, koji nam je ispričao tajne sladoleda u buretu, bivajući ljut na sina, što ne želi da nastavi tradiciju i pravi sladoled u buretu. Tako mu je rekao: Sine, vidi, došao je stranac kome ću sve reći jer ti ionako ne želiš time da se baviš.

To bi bilo sve za danas. A mi nameravamo da vam i ove godine ispričamo iznenađujuće priče!