Prima pagină » Rubrike » Rumunija danas » Rasprave o prelasku na evro (15.03.2016)

Rasprave o prelasku na evro (15.03.2016)

Florin Orban, 15.03.2016, 08:20

Iako još nije usvojen, evro je deo rumunske svakodnevnice. 70% bankarskih pozajmica odobreno je u evrima. U ovoj valuti izražavaju se i cene mobilne telefonije, automobila ili stanova. U program konvergentnosti upućen Briselu bivša vlada Viktora Ponte nije odustala od prelaska na evro počev od 1. januara 2019. godine. Privreda Rumunije ispunjava 5 nominalnih uslova konvergencije, a jedan od glavnih uslova je realna konvergencija, odnosno bruto nacionalni proizvod po stanovniku koji sada iznosi 55% proseka 28 članica Evropske unije. Realna konvergencija Rumunije u 2018. godini mogla bi da dostigne 65%, sa šansama da se 2020. godine poveća na 71% evropskog proseka — smatrala je prethodna vlada. Predstavnici Narodne banke Rumunije upozoravaju medjutim da naša zemlja ne može biti spremna za ulazak u evrozonu u 2019. gdini. Pojedini predstavnici Centralne banke kažu da bi Rumunija mogla da predje na evro tek 2022. godine. Odgovornost za kašnjenje pripada političkim faktorima odlučivanja, koji pored deklarativnih izjava,nisu uspeli ni do dan danas da trasiraju mapu puta za usvajanje pojedinih reformi. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je objasnio: ’’2019. nije realan cilj jer vreme je prošlo i mi smo najkasnije u 2016. godini morali da udjemo u kursni sistem. Pripreme za ovo predsoblje evrozone je veoma komplikovano. Ko poznaje tehniku ulaska u ERM II, odnosno Mehanizam kursnih razlika zna da ovo više nije moguće. čak i kada bismo politički to želeli, mislim da je ovomalo verovatno pa možda i nemoguće.’’

Mugur Isaresku smatra da je potrebno da se napravi mapa puta koja bi se politički razmatrila i za koju bi sve političke partije i gradjanske organizacije preuzele odgovornost. Ovaj zaključak je nedavno lansirao i Rumunski cenatar za evropske politike, koji smatra da se pristupni proces evrozoni treba bazirati na jasnoj i konkretnoj strategiji. Ruksandra Popesku ekspert Centra i koautorka studija ističe: ’’Pre svega potrebna su planiranja kao i studije i analize posledica koje bi pokazle koje su slabosti i šanse Rumunije. Sledeći korak je osnivanje tela koji bi kordinisao procesom usvajanja evra. Osnivanje ovog tela je veoma važno jer će biti direktno odgovorno za akcioni plan koji bi mogao da bude formiran od najstaknutijih aktera. Važno je da ovo telo komunicira i predstavlja jednoglasan stav Rumunije i da postavi osnove ovog akcionog plana. Predlažemo da se cilj prelaska na evro utvrdi posle konsultacija i na bazi istraživanja i napravljenih studija kao i jedne komunikacione strategije.

Novi cilj prelaska na evro treba da bude uverljiv i zbog toga treba da se utvrdi jasan raspored konkretnih mera koje treba preduzeti- smatra predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru:’’ Bez ozbiljnog programa sa jasnim terminima i obavezama svaki datum koji bismo sada predložili bio bi neozbiljan. Nerealan cilj može izazvati štetna ponašanja po privredu. Setite se samo prvog predloga o usvajanju evra, 2015. godina koji je bio veoma ambiciozan i mozda baš zbog toga su se mnogi stanovnici zaduživali u evrima verujući da ćemo u dogledno vreme preci na evro i time nestati devizni rizik ’’

Predsednički savetnik Leonard Orban, bivši evropski komesar, upozorava da se prolaskom vremena stvari komplikuju, jer Monetarna unija podize lestvicu i postavlja sve teže uslove: ’’Moja poruka političkim faktorima odlučivanja je ta da nije isključeno da je vreme za nas već isteklo. Od 2018.godine moglo bi se doneti odluke koje će otežati pristupanje evrozoni. Za Rumuniju je od izuzetne važnosti da bude u čvrstom jezgru Evropske unije.’’

Rizik od ostajanja van evrozone moglo bi da postavi našu zemlju u položaj marginalne države sa tacke odlučivanja –dodao je predsednički savetnik Lonard Orban.