Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Promene navika Rumuna tokom pandemije

Prema studiji EY Future Consumer Index, kriza uzrokovana pandemijom KOVID-a-19 definiše četiri različite kategorije ponašanja potrošača: Drastično smanjite potrošnju“, Ostanite mirni i trošite“, Štedite i napravite zalihe“ i Hibernirajte i trošite . Potrošači iz grupe Drastično smanjenje“ (tačnije 27,3%) troše manje u svim kategorijama potrošnje, jer pandemija ima ozbiljan i težak uticaj na njihov profesionalni status. Oni koji pripadaju grupi Ostanite mirni i trošite“ (26,2%) nisu promenili svoje potrošačke navike. Međutim, većina potrošača (35,1%) svrstava se u kategoriju Štedite i pravite zalihe“, pesimistični su i sa nepoverenjem gledaju u budućnost, dok potrošači u grupi Hibernirajte i trošite“ (11,4%) predstavljaju korisnike koji najviše troše u svim kategorijama proizvoda.

Promene navika Rumuna tokom pandemije
Promene navika Rumuna tokom pandemije

, 18.10.2021, 22:44

Prema studiji EY Future Consumer Index, kriza uzrokovana pandemijom KOVID-a-19 definiše četiri različite kategorije ponašanja potrošača: Drastično smanjite potrošnju“, Ostanite mirni i trošite“, Štedite i napravite zalihe“ i Hibernirajte i trošite . Potrošači iz grupe Drastično smanjenje“ (tačnije 27,3%) troše manje u svim kategorijama potrošnje, jer pandemija ima ozbiljan i težak uticaj na njihov profesionalni status. Oni koji pripadaju grupi Ostanite mirni i trošite“ (26,2%) nisu promenili svoje potrošačke navike. Međutim, većina potrošača (35,1%) svrstava se u kategoriju Štedite i pravite zalihe“, pesimistični su i sa nepoverenjem gledaju u budućnost, dok potrošači u grupi Hibernirajte i trošite“ (11,4%) predstavljaju korisnike koji najviše troše u svim kategorijama proizvoda.



Pitali smo sociologa iz Instituta za istraživanje kvaliteta života Bogdana Vojkua da li su se ukusi Rumuna u vreme pandemije promenili, a on nam je odgovorio:,,Ne znamo. Prošle, pandemijske godine, kao i ova posebne su godine, u kojima različiti periodi potrošnje slede jedan za drugim tako da se ne uočava jedan jasan model. Moramo posmatrati način potrošnje u nešto dužem periodu, u kojem neće biti promena, promene koje se odnose na nove mere karantina, ograničenja ulaska u prodavnice i tako dalje. Inače, internetska potrošnja je očigledno porasla, što znači da imamo više ljudi koji naručuju preko interneta, osobe koje ranije nisu tako kupovale, a sada to čine. To bi bila najveća promena. Ali ne bih nužno okrivio pandemiju koja je ionako samo ubrzala proces koji je bio u toku, Rumunija malo kaska za drugim zemljama. Ne bih žurio da krivim pandemiju.


Poznati proizvodjač čokolade u Rumuniji nedavno je pokrenuo ideju o povećanju, na primer, potrošnje čokolade tokom pandemije, pitali smo Bogdana Vojkua za mišljenje: Mnogim stvarima pandemija je dala podsticaj. Zapravo, generalno, takvi veliki negativni uticaji imaju ulogu da malo poguraju čovečanstvo napred. Što ne znači da su poželjni, ali imaju i takve neočekivane efekte. Video sam i studiju o čokoladi, ali ne znamo da li je to slučaj, jer su ti izveštaji bili povezani sa finansijskim obimom, a stvari mogu biti raznovrsnije. Ako su cene rasle i porasle, varijacija između prošlih i sadašnjih iznosa treba da bude pokazatelj povećanja cena. Da su se količine promenile, to bi bilo zaista zanimljivo, ali za sada nisam video izveštaj o tome. Mislim da je rano za takve tvrdnje. Moguće je da se malo povećala potrošnja čokolade, ali to možemo uporediti sa onim što se i ranije dešavalo. Praznici u inostranstvu su skoro potpuno nestali, što je automatski dovelo do povećanja domaće potrošnje. Manje se putuje u inostranstvo i iz toga proizilazi da konzumiramo više kod kuće.“


Na društvenim mrežama, takodje možemo uočiti promene, mnogi Rumuni nadmeću se u umeću i kuvanju kod kuće. Ali Bogdan Vojku ne veruje da će ova promena postati trend:,,Nekoliko meseci, kada većina njih nije mogla da izađe, ljudi su više kuvali kod kuće, nisu jeli u kancelariji u kojoj su neki od njih navikli da jedu. U suprotnom, ostaje da se vidi da li će se to dugoročno zadržati. Sumnjam. Naprotiv, očekujem da će se povećati broj ljudi koji će praktikovati da jede u gradu, jer je to prirodan proces razvoja rumunskog društva.


Bogdan Vojku rekao nam je njegova očekivanja:,,Skeptičan sam u pogledu verovanja, da ono što sam video u nekoliko meseci kada nisam mogao da napustim kuću, da će takva situacija imati moć da izazove promene u velikim potrošačkim navikama. Očekujem da će se većina vratiti na prethodnu praksu nakon što se pandemija završi. S druge strane, dešava se nešto drugo i važno što će uticati na promenu obrazaca potrošnje: ljudi su, naime, u ovom slučaju i poslodavci, kompanije i zaposleni otkrili da mnoge aktivnosti mogu obavljati kod kuće, na daljinu, što smanjuje verovatnoću da će se vratiti u kancelariju nakon pandemije. To je nešto što je dugo očekivano, a pandemija je ubrzala, u smislu da se raspored rada učini fleksibilnijim, što zauzvrat rezultira nestankom pauze za ručak koju provodite sa kolegama u kancelariji. Zato mislim da će se na rumunskom tržištu umnožiti restorani sa kućnom dostavom, čak očekujem da će imati i više kupaca nego što su imali ranije. Zapravo, to se može videti, postoji mnogo novih lokaliteta i novih naselja u kojima su se pojavile nove prehrambene jedinice tokom pandemije.


Pozivamo vas da probate čokoladne bombone, popijete čaj sa limunom i đumbirom, možemo vam predložiti i fantastične recepte za kolače na netu! Ili, ako imate zeleni sertifikat, možete izaći u restoran.


Rumunija danas уторак, 17 децембар 2024

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun

Priča o sapunu „Cheia“ vraća nas u prošlost do 3. marta 1886. godine, kada je Lipa Brunštajn registrovala u opštini porodičnu fabriku. I...

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun
Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company