Privredni rezultati 2013. godine (04.03.2013)
Prema podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, bruto nacionalni proizvod Rumunije povećan je prošle godine za 3,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Privredni rast premašio je sva očekivanja i vlasti i analitičara. Ovakve evolucije su pozitivne i treba ih nastaviti u 2014. godini, rekao je premijer Viktor Ponta, koji tvrdi da će se Rumunija ove godine za dve miliajrde evra jeftinije zadužiti na finansijskim tržištima. Premijer je dodao da od 1. jula treba da se smanji doprinos za socijalno osiguranje i da će, verovatno, na snagu stupiti i neoporezivanje reinvestiranog profita: «Stvari su se dobro kretale prošle godine. Postigli smo ekonomski rast, smanjili deficit, povećali apsorpciju evropskih fondova, tako da u 2014. godini možemo da nastavimo sa merama stimulisanja društvene ravnoteže i privatnog sektora. Rast izvoza i industrijske proizvodnje je veoma važan i nalazimo se na istom uzlaznom trendu. Kada sve ide dobro možemo da nastavimo sa ovakvim merama. Znamo da su i investicije povećane u 2013. godini, tako da je oslobadjanje od poreza na reinvestirani profit ostvarljiv cilj.»
Florin Orban, 04.03.2014, 10:43
Sa druge strane unutrašnja potrosnja na kraju godine omogućila je ekonomski rast od 5 odsto u četvrtom tromesecju prošle godine u odnosu na isti period 2012. Sem toga, svi sektori su poslovali uspešno- ocenio je ekonomski analitičar Aurelija Dokija. On je za Radio Rumunija izjavio da pozitivne evolucije u 2013. godini mogu predstavljati važan momenat za budući ekonomski razvoj zemlje. Iako se u ovom slučaju radilo i o konjukturalnim faktorima, kao što je, recimo, izvanredna poljoprivredna godine: «Ne treba zaboraviti na ekonomski rast koji je najviši u Evropskoj Uniji. Zahvaljujući ovom ekonomskom rezultatu smatram da Rumunija ima posebnu šansu. Nalazi se u centru pažnje investitora iz Evropske unije, koji su oduvek bili zainteresovani za zone sa visokim privrednim rastom. Smatram da ovaj procenat može da povrati poverenje ne samo investitora, već i potrošača u drugoj fazi i mogao bi da predstavlja ciklus privrednog rasta na srednji rok. Za nas je veoma važno da nastavimo ovaj trend. Mislim da postoje šanse da se na Rumuniju gleda kao na Poljsku pre nekoliko godina. Dok je Evropa bila u dubokoj recesiji, Poljska je zabeležila privredni rast od 3%. Možda je sada red da se na Rumuniju gleda drugim očima i da uživa veći kredibilitet investitora i poslovnih partnera.»
Aurelijan Dokija upozorava da se ovo neće dogoditi u odsustvu strukturnih reformi. Pored toga u 2014. godini, kada se održavaju izbori, postoji opasnost od pojave skretanja sa zacrtanog puta. Aurelijan Dokija: «Da bismo ostali na ovom uzlaznom trendu, ovaj procenat privrednog rasta treba podržati adekvatnim ekonomskim politikama. Treba da uradimo ono što smo toliko puta ranije obećali i nismo ostvarili, da investiramo u infrastkrukturu i da privučemo evropske fondove. Ovo je naša šansa, ali treba da je iskoristimo. Na žalost, ove godine održaće se i izbori koji donose odredjeni rizik. Iz 20-godišnjeg iskustva znamo da se u izbornim godinama uvek dešavaju odredjena skretanja sa makroekonomskih politika, ali mi se nadamo da ćemo imati dovoljno razuma da iskoristimo ovaj povoljan trenutak.»
Profesor Dan Armeanu sa Akademije ekonomskih nauka u Bukureštu ocenjuje da se ekonomski rast ne oseća i u džepovima stanovnika: «U ovom trenutku stvari stoje veoma dobro. Imamo makroekonomsku stabilnost: ekonomski rast, najveći u Evropskoj uniji, imamo mali javni dug, nisku stopu inflacije, stopu nezaposlenosti u prihvatljivim granicama, koja je mnogo manja od evropskog proseka, i najmanji deficit tekućeg računa platnog bilansa u poslednjih 20 godina. Prošle godine poljoprivredna godina je praktično spasila ekonomski rast i uticala na stopu inflacije. Ovome treba dodati i povećanje izvoza. Nažalost, svi ovi pozitivni rezultati ne osećaju se i u džepovima stanovnika.»
Evropska komisija za 2014. godinu prognozira ekonomski rast Rumunije od 2,3 odsto.
