Privredne prognoze (17.11.2015)
Evropska komisija je korigovala majsku prognozu o ekonomskom rastu Rumunije u 2015. godini sa 2,8% na 3,5%. Bruto nacionalni proizvod naše zemlje zabeležio bi iduće godine rast od 4,1% i od 3,6% u 2017. I to pre svega zbog povećanje potrošnje omogučene poreskim rasterećenja. Stopa inflacije prognozira se na -0,4% ove godine i na -0,3% sledeće, da bi se vratila na plus od 2,3% u 2017. godini. Državni dug smanjio bi se na 39,4% bruto nacionalnog proizvoda ove godine i povećao na 40,9% u 2016. i 42,8 u 2017- prognozira Evropska komisija. Podpredsednik Evropske komisije za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis izjavio je da “ekonomske procene pokazuju poboljšanje privrednih rezultata Rumunije. Ovo ne bi bilo moguće bez odlučnih akcija na planu reforme javnih finansija. Uprkos postignutim rezultatima strukturne reforme su veoma važne kao i obezbedjivanje održivosti javnih finansija i privrednog rasta na srednji i duži rok pomoču odgovornih budžetskim politika”-dodao je podpredsednik Evropske komisije. I Evropska banka za obnovu i razvoj (BERD) je poboljšala perspective privrednog rasta Rumunije za 0,5 indeksnih poena u 2015 i 2016. godini. Prema BERD-u Rumunija ove godine bi mogla da postigne privredni rast od 3,5% i od 3,7% u 2016. ’’Očekuje se povećanje unutrašnje potrošnje koja će podržati dalji privredni rast. Rast zarada stanovništva, naročito posle smanjenja pdv-a na namirnice sa 24% na 9%, podstiće unutrašnju potrošnju. Povećaće se privatne investicije zbog jačanja poverenja investitora i smanjenja finansijskih troškova, dok će se državne investicije povećati u drugoj polovini 2015. godine zahvaljujući boljoj apsorpciji evropskih fondova, preciziraju predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj.
Florin Orban, 17.11.2015, 10:21
Evropska komisija je korigovala majsku prognozu o ekonomskom rastu Rumunije u 2015. godini sa 2,8% na 3,5%. Bruto nacionalni proizvod naše zemlje zabeležio bi iduće godine rast od 4,1% i od 3,6% u 2017. I to pre svega zbog povećanje potrošnje omogučene poreskim rasterećenja. Stopa inflacije prognozira se na -0,4% ove godine i na -0,3% sledeće, da bi se vratila na plus od 2,3% u 2017. godini. Državni dug smanjio bi se na 39,4% bruto nacionalnog proizvoda ove godine i povećao na 40,9% u 2016. i 42,8 u 2017- prognozira Evropska komisija. Podpredsednik Evropske komisije za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis izjavio je da “ekonomske procene pokazuju poboljšanje privrednih rezultata Rumunije. Ovo ne bi bilo moguće bez odlučnih akcija na planu reforme javnih finansija. Uprkos postignutim rezultatima strukturne reforme su veoma važne kao i obezbedjivanje održivosti javnih finansija i privrednog rasta na srednji i duži rok pomoču odgovornih budžetskim politika”-dodao je podpredsednik Evropske komisije. I Evropska banka za obnovu i razvoj (BERD) je poboljšala perspective privrednog rasta Rumunije za 0,5 indeksnih poena u 2015 i 2016. godini. Prema BERD-u Rumunija ove godine bi mogla da postigne privredni rast od 3,5% i od 3,7% u 2016. ’’Očekuje se povećanje unutrašnje potrošnje koja će podržati dalji privredni rast. Rast zarada stanovništva, naročito posle smanjenja pdv-a na namirnice sa 24% na 9%, podstiće unutrašnju potrošnju. Povećaće se privatne investicije zbog jačanja poverenja investitora i smanjenja finansijskih troškova, dok će se državne investicije povećati u drugoj polovini 2015. godine zahvaljujući boljoj apsorpciji evropskih fondova, preciziraju predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj.
Prema nedavnom izveštaju o finansijskoj stabilnosti, Narodna banka Rumunije ističe da ne postoje ozbiljni sistemski rizici koji bi ugrozili finansijsku ravnotežu, ali ipak postoje dva opasna sistemska rizika. Prvi se odnosi na neizvesnost oko spoljne ekonomske evolucije, a drugi na opasnost od povratka neadekvatnih ekonomskih politika na domaćem planu. Viceguverner Narodne banke Rumunije Liviju Vojnea je izjavio:’’ Finansijska stabilnost ostala je solidna, ne postoje velike sistemske opasnosti. Potreban je medjutim oprez u domaćim ekonomskim politikama. Glavni rizici dolaze sa medjunarodnog plana, naš bankarski sektor je otporan na šokove. Kreditiranje u nacionalnoj moneti se povećava, ali je kreditiranje kompanija i dalje veoma skromno i ako postoji potencijal rasta. Glavna vulnerabilnost u sektoru kompanija je finansijska nedisciplin. Javni dug je zasada održiv, a niski deficit obezbedjuje i održivost kratkoročnog i dugoročnog duga.’’
Prema studiji konsalting agencije Erst i Jang, poslovni lideri veruju u poboljšanje poslovanja kao i u evoluciju privrede uopšte. Više od jedne trećine biznismena prognozira osetno povećanje poslovnog fonda. Generalni sekretar Asocijacije poslovnih ljudi u Rumuniji Kristijan Prvan kaže: ”Postoji odredjeni optimizam menadjera, što je dobro i pozitivno. Dobro je u smislu da je preradjivačka industrija povećala rast proizvodnje i prodaje. Sa drue strane smanjenje pdv-a podstice i trgovinu. Oko gradjevinarstva još postoji odredjena neizvesnost kada je rec o rastu zbog meteoroloških uslova. Postoji odredjena garancija da će cena goriva ostati niska, a to će pozitivno uticati na industrijske proizvodnje. Ono što najviše zabrinjava je nejasna ekonomska i geopolitička atmosfera koja stvara velike perturbacije svetskoj i evropskoj trgovini.
I MMF je korigovao prognozu o privrednom rastu Rumunije sa 2,7% na 3,4% ove godine i sa 2,9 na 3,9 % u 2016.