Poljoprivreda Rumunije ( 19.11.2013)

Proizvodnja žitarica i uljarica približila se ove godine cifri od 24 miliona tona i za 500 000 tona je veća od proizvodnje 2011.godine. Ovogodišnja proizvodnja je i za oko 70% veća nego 2012. godine, kada je u Rumuniji vladala produžena suša. Rumunski ministar poljoprivrede Danijel Konstantin je naglasio:’’ Odluka Ministarstva poljoprivrede i Nacionalne agencije za poboljšanje kvaliteta obradivog zemljišta da izadju u susret farmerima koji su želeli po nižim cenama da navodnjavaju useve doprinela je povećanju posejanih površina. Drugi razlog je taj da su posle više godina farmeri mnogo pre roka dobili subvencije. U aprilu i maju farmerima je isplaćeno više od 1,3 miliarde evra .’’

Florin Orban, 19.11.2013, 12:45

I novinar Jon Barbu , director revije ’’Svet sela’’ objašnjava kako je došlo do povećanja proizvodnje:’’ Ja bih rekao da su za povećanu proizvodnju 65-70%zaslužni poljoprivrednici i 20-30 % meteorološki uslovi, a za ostalo je zasluga pripada vladi. Ja sam dosta proputovao Rumunijom i znam šta se dešavalo, imali smo poplave, sušu ali i tehnološke greške I sve ovo negativno uticalo na visinu poljoprivredne proizvodnje.’’

Prema prvim procenama na bazi prodajnih cena na lokalnom tržištu može se zaključiti da vrednost proizvodnje žitarica i uljarica neće premašiti ove godine 4 miliarde evra i da će zarada poljoprivrednika biti ispod očekivanja zbog nižih cena nego pre godinu dana. Ako je u julu 2013. godine cena tone pšenice u Rumuniji iznosila 227 evra, u septembru se tona prodavala po 140 evra, dok na evropskom tržištu cena nije pala ispod 180-200 evra. Slična situacija je i sa kukuruzom, čija je cena tone na domaćem tržištu bila od 208 evra, a u septembru od 119 evra. Rumunski poljoprivrednici smatraju da niske cene pšenice i kukuruza ne pokrivaju ni proizvodne troškove. Dačijan Čolos, evropski komesar za poljoprivredu naglašava:’’ Ovaj problem sa veoma niskim cenama na neki način je izolovani slučaj u ovom delu Evrope. Smatram da problem ne leži u slaboj potražnji na tržištu , već najverovatnije u nepremnosti domaćeg proizvodjača da pregovara o ceni, polazeći od cene na evropskom tržištu a ne na lokalnom. Poljoprirednici koji imaju silose i skladištene kapacitete nisu morali da prodaju proizvode po ovim cenama. Ja samu uveren da će uskoro i u Rumuniji cene biti na evropskoom nivou. Problemi mogu iskrsnuti kod poljoprivrednika koji nemaju skladištene kapacitete i moraju da prodaju odmah proizvode da bi vratili dugove. Ovi postaju lake žrtve špekulanata. Samo nekoliko kilometara od rumunske granice cene su mnogo veće. Mislim da se problem može rešiti investicijama u skladištene kapacitete, koje će kontrolisati sami proizvodjači.’’

Novinar Jon Barbu smatra da država treba da interveniše i odredi minimalnu zagarantovanu cenu kao u ostalim evropskim državama:’’Ova minimalna cena garantovala bi poljoprivrednicima nastavljanje proizvodnje u narednim godinama. Nepostojanje minimalne zagarantovane cene samo favorizuje špekulacije koje teško pogadjaju porodične budžete. Ove godine pad cene kukuruza i suncokreta za 50% pogodiće farmere.’’

Proizvodnja kukuruza ove godine premašila je od 10,5 miliona tona, suncokreta 2 miliona tona i pšenice 7,3 miliona i najveća je u poslednjih 8 godina.

U julu MMF- je korigovao nagore prognozu o ekonomskom rastu Rumunije u ovoj godini na 2%, pre svega zbog snažnog izvoza i visoke poljoprivredne proizvodnje. Izvoz žitarica u poslednje vreme je sve dinamičniji. Samo prošle godine u izvezeno je 5 miliona tona zitarica Egipat, Saudijsku Arabiju, Iran Italiju i Španiju . Analitičari ocenjuju da Rumunija sa oko 15 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i 10 miliona obradjenih hektara ima sve šanse da postane važan factor na tržištu žitarica ne samo u Crnomorskom bazenu vec i u Evropi, pod uslovom da poveća proizvodnju, smeštajne kapacitete i smanji zavisnost od meteoroloških uslova.