Pandemija u pričama I slikama
U Oradei, Kristina Liana Puškaš istraživac iz Muzeja Tvrdjave, koja je na prinudnom odmoru, predložila je da dokumentuje ovaj period, jer njeno iskustvo kao doktora istorije uverava je da će biti potrebne, tokom godina informacije i slike, kao i raznoliki životi, onih koji su ove godine suočeni sa pandemijom. Kristina Liana Puškaš istraživac, generisala je istorijsko istraživanje sa odredjenim interdisciplinarnim kvalitetom, u projektu ,, Živeti u vremenu pandemije: ,,Ovo predvidja primenu 25. pitanja. Realizovala sam upitnik sa 25. tačaka, koje sam plasirala u javnom prostoru. Naročito sam pratila način na koji su ljudi iz Oradea, Bihora ili iz inostranstva koji govore rumunski jezik, shvatili ovu pandemiju, ovaj incident u ljudskoj istoriji. 22. aprila 2020. godine pokrenula sam upitnik i do sada sam primila 321. odgovor. Očigledno, neću sve upitnike koje ću primiti verifikovati, iz različitih razloga. Čini mi se da je zainteresovanost poprilično velika, mislim da će 200 odgovora sigurno biti verifikovano. Zbog činjenice da je ovaj upitnik popunjavan preko internet ima jedan minus, jer oni koji su ga ispunili imali su pristup internetu, ostavljajući po strani mnogo drugih ljudi koji nisu mogli da odgovore. Dakle, kategorija koja je odgovorila su ispitanici sa visokim obrazovanjem i sa pristupom internetu.- priznala nam je Kristina Liana Puškaš koja je takodje izjavila da je odgovore dobijala iz Bihora, Satu Mare, Salaža, Arada, Bukurešta ali iz Nju Jorka, Beča i Hamburga.
Ana-Maria Cononovici, 23.06.2020, 18:42
Život je, na kraju krajeva, niz priča. Neke su prijatne ili izazovnije, značajne ili banalne, priče su slične ili se razlikuju baš kao i ljudi. Stoga, nije ni čudo da jednom suočeni sa izolacijom, ljudi sa svih meridijana sveta tražili su da saznaju koje priče dele njihovu sličnost.
U Oradei, Kristina Liana Puškaš istraživac iz Muzeja Tvrdjave, koja je na prinudnom odmoru, predložila je da dokumentuje ovaj period, jer njeno iskustvo kao doktora istorije uverava je da će biti potrebne, tokom godina informacije i slike, kao i raznoliki životi, onih koji su ove godine suočeni sa pandemijom. Kristina Liana Puškaš istraživac, generisala je istorijsko istraživanje sa odredjenim interdisciplinarnim kvalitetom, u projektu ,, Živeti u vremenu pandemije: ,,Ovo predvidja primenu 25. pitanja. Realizovala sam upitnik sa 25. tačaka, koje sam plasirala u javnom prostoru. Naročito sam pratila način na koji su ljudi iz Oradea, Bihora ili iz inostranstva koji govore rumunski jezik, shvatili ovu pandemiju, ovaj incident u ljudskoj istoriji. 22. aprila 2020. godine pokrenula sam upitnik i do sada sam primila 321. odgovor. Očigledno, neću sve upitnike koje ću primiti verifikovati, iz različitih razloga. Čini mi se da je zainteresovanost poprilično velika, mislim da će 200 odgovora sigurno biti verifikovano. Zbog činjenice da je ovaj upitnik popunjavan preko internet ima jedan minus, jer oni koji su ga ispunili imali su pristup internetu, ostavljajući po strani mnogo drugih ljudi koji nisu mogli da odgovore. Dakle, kategorija koja je odgovorila su ispitanici sa visokim obrazovanjem i sa pristupom internetu.- priznala nam je Kristina Liana Puškaš koja je takodje izjavila da je odgovore dobijala iz Bihora, Satu Mare, Salaža, Arada, Bukurešta ali iz Nju Jorka, Beča i Hamburga.
Kristina Liana Puškaš dala nam je detalje o pitanjima iz upitnika ali i o dobijenim odgovorima : ,,Od kojeg projekta ste bili prisiljeni da odustanete u momentu u kome ste bili u kućnoj izolaciji ? Mnogi od njih su rekli da se moraju odreći odmora, renoviranja kuće, novog posla ili pozorišnih predstava, odlaska u crkvu. Oni koji su ostali ili radili kod kuće i strogo poštovali izolaciju bili su ozbiljno pogodjeni. S druge strane, oni koji su išli na posao, čini se da ovu izolaciju nisu osetili istom frustracijom.
Drugo pitanje otkriva koliko je ljudima bilo teško da se prilagode novim uslovima kućne izolacije. Detalje smo saznali od Kristine Liane Puškaš :,,Čini se da su se ispitanici najteže prilagodili nedostatku socijalizacije, nedostajali su im rodjaci prijatelji pa čak i kolege sa posla. Nepodnošljiv je bio život u izolaciji, posebno nekih majki koje su ispričale da su imale previše uloga : morale su biti učiteljice, majke, zaposlene na mreži, supruge, negovateljice, doktor, psiholog, maser, frizerka, pedagog, profesor nemačkog i engleskog jezika. Takodje, teško su se prilagodile novim ritualima dezinfekcije, popunjavanju izjava i odustajanju od šetnja, te slobode kretanja.
Večina ispitanika je odgovorila da njihov bračni život nije bio pogodjen- rekla nam je Kristina Liana Puškaš- čak iako su neki odgovori skrivali šale kao što su : ,, Ne volim da serviram tri obroka dnevno. ,,Ne razumem zašto supruga želi da mi organizuje vreme ili “Očito, imamo različit biološki ritam. Ali kako provedeno vreme u izolaciji vodi u unutrašnji svet, Kristina Liana Puškaš dodala je : ,, Koje ste male radosti otkrili u ovim danima izolacije? Neki od njih su znali da cene ovaj period, otkrili su sunce, uživali su u kafi, domaćem hlebu, čitanju, baštovanstvu, porodici.
I zato što ,,slika vredi hiljadu reči kao što kaže kineska poslovica, Kristina Liana Puškaš paralelno je razvila projekat ,,Fotografija iz perioda pandemije. Šta je primetila na dobijenim fotografijama? ,,Sve su napravljene sa prozora ili iz kuće. Prozor kroz koji vidimo dvorište. Jedna gospodja mi je poslala fotografiju na kojoj se ošišala do glave u periodu izolacije. Jedan gospodin iz Satu Mare poslao mi je sliku žene koja kreči na crkvenom stepeništu. Sve se više odnosilo na život u kući, jako malo iz spoljnog sveta.
Projekti, bez sumlje, još uvek su u razvoju, iako nas optimizam nagovara da sanjamo o boljim danima, ali realizam nas tera da proispitamo šta nam je zaista važno. Kristina Liana Puškaš rekla nam je da izgleda da su ljudi zaista shvatili da je priroda veoma važna i da budu okruženi sa najdražim.
