Odredbe novog poreskog zakona

Nacrti Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku, koji predviđaju zanačajna smanjnenja poreza i taksi od iduće godine, usvojeni su na sednici rumunske vlade posle jednomesečne javne rasprave. Nacrt poreskog zakona predviđa smanjenje standardne kvote PDV –a sa 24% na 20% od 2016.godine i na 18% od 1. januara 2018. Od 2016. godine primeniće se PDV od 9% na osnovne namirnice. Predstavnici Vlade tvrde da će smanjenje PDV-a stupiti na snagu još ove godine, ali još nije doneta odluka u ovom smislu. Kada je reč o doprinosu za socijalna osiguranja predviđa se smanjenje stope od 10,5% na 7, 5% za zaposlene i sa 15,8% na 13,5% za poslodavce i to od 2018. godine. Druge važne odredbe poreskog zakona odnose se na ukidanje poreza na specijalne objekte i dividende od 1. januara 2016. Od sledeće godine smanjiće se akcize na gorivo za 16 do 20%, a u slučaju pojedinih kategorija akcize se ukidaju. Novi poreski zakon predviđa i promene u oporezivanju mikropreduzeća i lokalnih poreza. U ovom slučaju najvažnija promena odnosi se na izmenu oporezivanja zgrada, kojom će se prilikom voditi računa o nameni zgrade a ne da li je vlasnik fizičko ili pravno lice. Jedinstvena poreska stopa ostaće prema novom poerskom zakonu neizmenjena do 2019. godine, kada je predviženo smanjenje sa 16 na 14%. Privredni analitičar Florin Kacu je izjavio:,, Dobra strana je ta da rasterećenje dolazi u prvom delu programa poreskog zakona, u 2016-2017. godini.

România Internațional, 07.04.2015, 14:28

Nacrti Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku, koji predviđaju zanačajna smanjnenja poreza i taksi od iduće godine, usvojeni su na sednici rumunske vlade posle jednomesečne javne rasprave. Nacrt poreskog zakona predviđa smanjenje standardne kvote PDV –a sa 24% na 20% od 2016.godine i na 18% od 1. januara 2018. Od 2016. godine primeniće se PDV od 9% na osnovne namirnice. Predstavnici Vlade tvrde da će smanjenje PDV-a stupiti na snagu još ove godine, ali još nije doneta odluka u ovom smislu. Kada je reč o doprinosu za socijalna osiguranja predviđa se smanjenje stope od 10,5% na 7, 5% za zaposlene i sa 15,8% na 13,5% za poslodavce i to od 2018. godine. Druge važne odredbe poreskog zakona odnose se na ukidanje poreza na specijalne objekte i dividende od 1. januara 2016. Od sledeće godine smanjiće se akcize na gorivo za 16 do 20%, a u slučaju pojedinih kategorija akcize se ukidaju. Novi poreski zakon predviđa i promene u oporezivanju mikropreduzeća i lokalnih poreza. U ovom slučaju najvažnija promena odnosi se na izmenu oporezivanja zgrada, kojom će se prilikom voditi računa o nameni zgrade a ne da li je vlasnik fizičko ili pravno lice. Jedinstvena poreska stopa ostaće prema novom poerskom zakonu neizmenjena do 2019. godine, kada je predviženo smanjenje sa 16 na 14%. Privredni analitičar Florin Kacu je izjavio:,, Dobra strana je ta da rasterećenje dolazi u prvom delu programa poreskog zakona, u 2016-2017. godini.

Međutim, predstavnici MMF-a smatraju da treba biti oprezan prilikom usvajanja mera fiskalnog rasterećenja i termina sporvođenja. Šefica misije MMF- a, Andreja Šehter izjavila je da,, smanjenje poreza u ovim terminima i sugerisanim granicama predstavlja rizik za dosadasnje poresko jačanje ako se nece doneti i kompenzacione mere. Veoma je važno da se ovi pozitivni rezultati u procesu poreskog jačanja nastave jer su ovi doprineli rastućem poverenju u privredu, dodala je Andreja Šekter. Privredni analitičar Florin Kacu je istakao: ,,Uloga MMF-a je ta da upozori na odgovornost. Ako se sećate pre 10. godina, kada je stupila na snagu jedinstvena kvota od 16%, MMF je doašao sa istom porukom, Tražili su anlizu i bili su zabrinuti ali rezultati su na kraju bili pozitivni. Prikupljeno je više novca u državnom budžetu, mnogi radni ugovori nesatli su sa crnog tržišta. Postignuti su pozitivni rezultati.

Florin Kacu smatra da je sada povoljan trenutak za poresko resterećenje: ’’ Mere se mogu primeniti u omom kontekstu. Ne radi se o privredi koja je i dalje u krizi. Mislim da bi ove mere bile potrebne i u kriznom periodu. Još ne možemo govoriti o oporavku privrede, ali je privreda na dobrom putu, evropski uslovi su sada različiti. i ovde imamo razne ekonomske politike koje podstiču kratkoročni ekonomski rast. Sada je povoljan trenutak za relaksaciju poreske politike. Prošle godine povećanje plata pogodovalo je porastu potrošnje. Najveći doprinos bruto nacionalnom proizvodu prošle godine dala je potrošnja, iako još nije počelo kreditiranje. Samnjenje pdv-a ili doprinosa za socijalno osiguranje podsticaće ovaj segment potrošnje. Možda nećemo biti odmah svedoci smanjenja cena, ali niži pdv će bez sumnje podsticati potrošnju i privući veće investicije, jer se sa ovim problemom Rumunija se suočava od 2009. godine. Kapitalne investicije su dramatično opale, ali se potrošnja oporavila.’’

Savetnik premijera Rumunije za makroekonomska pitanja Kristijan Sokol izjavio je novinskoj agenciji Adjerpres da se smanjenje pdv-a može realizovati u narednim mesecima.’’ Izvršenje budžeta posle 3 meseca pokazuje ne samo da se deficit povećao već naprotiv umesto deficita od skoro miliardu ipo evra 31. marta tekuće godine imamo suficit od oko 300 000 evra, što znači da smo uštedeli, 1,7 miliardi evra u prvim mesecima godine.’’ Kristijan Sokol smatra da je rumunskoj privredi potrebno smanjenje pdv-a u narednim mesecima kako bi se povećao potencijal ekonomskog rasta Rumunije sa 3% na 4% jer bi se na ovaj način podsticale investicije i potrošnja. ’’ Smanjenje pdv-a stimulisaće i otvaranje novih radnih mesta, efikasije prikupljanje budžetskih prihoda i smanjenje utaje poreza’’- precizira premijerov savetnik.

Medjutim Poreski savet, nezavisno telo, čiji je zadatak da osigura budžetsko-finansijsku disciplinu na srednji i dugi rok, odbacio je izmene Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku. Savet smatra da će poresko rasterećenje dovesti do velikog deficita u 2019 kao i u 2010.godini.