Odnosi Rumunije sa MMF-om ( 29.03.2016)

Najnoviji aranžman Rumunije sa MMF-om, preventivnog karaktera, istekao je krajem septembra prošle godine. Glavne nesuglasice izmedju rumunskih vlasti i predstavnika MMF-a odnosile su se na stepen i momenat poreske rastrečenosti. U merdjuvremenu pdv je smanjen sa 24 na 20% i predvidja se novo smanjenje na 19% od 1. jnuara 2017. godine. Nedavno je u Bukureštu boravila delegacija MMF-a predvodjena šefom misije za Rumuniju Rezom Bakirom, koja je izvršila analizu rumunske privrede. Analiza se obavlja savake godine u slučaju zemalja članica MMF-a koje nemaju aranžman sa ovom finansijskom institucijom. Privredni analitičar Konstantin Rudncki objašnjava:’’ U ovom trenutku nalazemo se u postprogramskom nadzoru, koji se praktikuje u odnosima sa zemljama koje su imale postignute aranžmane sa MMF-om i Evropskom komisijom. Ovaj nadzor produžiće se do 2018. godine, kada se ocenjuje da će 70% uzetog kredita od Evropske komisije biti vraćen. Dobro je da nas predstavnici MMF-a posećuju i prate kretanje mkroekonomskih pokjazatelja, jer se na ovaj način šalje signal poverenja u rumunsku privredu, posebno inostranim investitorima i medjunarodnim tržištima.Oduvek je ova vrsta saradnje ukazala na odredjene probleme sa kojima bi se privreda mogla suočavati. Mislim medjutim da je slaba tačka ovog programa saradnje sa MMF-om postprogramski nadzor, jer nemamo pravi aranžman. Drugim recima ne postoje konkretne poluge za dalju realizaciju administrativne reforme, fiskaliteta, plata i makroekonomskih i poreskih pokazatelja. Vlada je u svom programu predvidela brzu realizciju svih ovih reformi koje su ostale neostvarene u prethodnom aranžmanu.’’

Florin Orban, 29.03.2016, 12:28

Najnoviji aranžman Rumunije sa MMF-om, preventivnog karaktera, istekao je krajem septembra prošle godine. Glavne nesuglasice izmedju rumunskih vlasti i predstavnika MMF-a odnosile su se na stepen i momenat poreske rastrečenosti. U merdjuvremenu pdv je smanjen sa 24 na 20% i predvidja se novo smanjenje na 19% od 1. jnuara 2017. godine. Nedavno je u Bukureštu boravila delegacija MMF-a predvodjena šefom misije za Rumuniju Rezom Bakirom, koja je izvršila analizu rumunske privrede. Analiza se obavlja savake godine u slučaju zemalja članica MMF-a koje nemaju aranžman sa ovom finansijskom institucijom. Privredni analitičar Konstantin Rudncki objašnjava:’’ U ovom trenutku nalazemo se u postprogramskom nadzoru, koji se praktikuje u odnosima sa zemljama koje su imale postignute aranžmane sa MMF-om i Evropskom komisijom. Ovaj nadzor produžiće se do 2018. godine, kada se ocenjuje da će 70% uzetog kredita od Evropske komisije biti vraćen. Dobro je da nas predstavnici MMF-a posećuju i prate kretanje mkroekonomskih pokjazatelja, jer se na ovaj način šalje signal poverenja u rumunsku privredu, posebno inostranim investitorima i medjunarodnim tržištima.Oduvek je ova vrsta saradnje ukazala na odredjene probleme sa kojima bi se privreda mogla suočavati. Mislim medjutim da je slaba tačka ovog programa saradnje sa MMF-om postprogramski nadzor, jer nemamo pravi aranžman. Drugim recima ne postoje konkretne poluge za dalju realizaciju administrativne reforme, fiskaliteta, plata i makroekonomskih i poreskih pokazatelja. Vlada je u svom programu predvidela brzu realizciju svih ovih reformi koje su ostale neostvarene u prethodnom aranžmanu.’’

Sa svoje strane predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru odnosio se na prognozirani budžetski deficit u ovoj godini: ’’U skladu sa prethodnim aranžmanima sa MMF-om i Evropskom komisijom, ciljni deficit ove godine je od 2,95% i zaostaje mngo za preuzetim obavezama. U poslednjem aranžmanu koji je istekao nismo imali krajnju analizu, a to ne može biti nikako za pohvalu, a budžetski je postao najvrući problem. Zatim imamo ovde i druge aspekte koje se tiču strukturnih reformi i kojima nije poklonjena odgovarajuća pažnja u poslednjem aranžmanu sa MMF-om i Evropskom komisijom. Ovde mislim pre svega na reformu državnih komanija, gde su nisu postignuti opipljiviji rezultati.’’

Na kraju revizije šef delegacije MMF-a Reza Bakir je izjavio da smenjenje poraza predvidjeno novim Fiskalnim zakonom ugrožava kapacitet Rumunije za reakciju na periode ekonomskog nazadovanja. Po oceni eksperata u sadašnjim okolnostima iduće godine imaćemo deficit veći od 3% bruto nacionalnog proizvoda. Fond preporučuje vlastima da smanje deficit u naredne 3 godine. Eksperti Fonda su analizirali i povecanje ličnih dohodaka i upozorili na opasnost od prekomernog rasta palata. Fond preporučuje da rumunske vlasti odustanu od smanjenja poreza i taksi u 2017. godini i da neodložno donose zakone za poboljšanje upravljanja državnim kompanijama. Pored toga Fond je pozitivno ocenio napore rumunskih vlasti u borbi protiv korupcije. ’’Uspeh vladanja i borba protiv korupcije nisu samo ključna društveno-privredna pitanja, već su krucijalna za makroekonomsku perspektivu. Samnjenje korupcije doprinosi suzbijanju utaje poreza i smanjuje gubljenje novca poreskih obveznika. Istovremeno doprinosi i poboljšanju poslovne atmosfere i privlačenju inostranih investitora’’-naglasio je Reza Bakir.