Odnosi Bukurešta sa MMF-om (25.03.2014)
Rumunija je postigla drugi aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om koji predvidja korišćenje novca od medjunarodne finansijske institucije samo u vanrednim situacijama. Eliminisanje potraživanja, reforma zdravstvenog sistema i neefikasnih državnih preduzeća, kao i stimulisanje investicija i efikasnosti energetskih i transportnih sektora spadaju u ključne elemente ekonomskog programa.
Florin Orban, 25.03.2014, 08:03
Rumunija je postigla drugi aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om koji predvidja korišćenje novca od medjunarodne finansijske institucije samo u vanrednim situacijama. Eliminisanje potraživanja, reforma zdravstvenog sistema i neefikasnih državnih preduzeća, kao i stimulisanje investicija i efikasnosti energetskih i transportnih sektora spadaju u ključne elemente ekonomskog programa.
Ekonomski analitičar Aurelijan Dokija kaže: «Aranžman je dobrodošao, jer mi iz iskustva znamo da medjunarodna finansijska tržišta sa većim poverenjem gledaju na Rumuniju ako je postigla aranžman sa MMF-om. Ne treba zaboraviti da treba obavezno da nastavimo sprovodjenje započetih reformi, a MMF je često taj podsticaj koji nas gura napred da nastavimo i završimo ove reforme. U suprotnom slučaju pojaviće se debalansi koji mogu da ugroze stabilnost rumunske privrede.»
I savetnik guvernera Narodne banke Rumunije, Adrijan Vasilesku, deli ovo mišljenje: «Na drugi način gledaju tržišta kada jedna zemlja ima postignut aranžman sa MMF-om. Ako treba da izmirite dugove, ali nemte novca,možete se obratiti partnerima iz MMF-a, Evropske komisije i Svetske banke. Nama je potrebno ovo zeleno svetlo, jer je iluzorno misliti da možemo da živimo bolje bez MMF-a. Rumuniji je potreban ovaj ispit. Treba svake godine da analiziramo ekonomske rezultate, jer smo sami uvideli da nismo bas motivisani da postignemo zapaženije rezultate.»
U februaru je završena misija MMF-a, Evropske komisije i Svetske banke. Na kraju posete konstatovano je da su postignuti predvidjeni rezultati, a strukturni uslovi su u toku realizacije. Jedini problem je kašnjenje isplate dugova državnih kompanija prema dobavljačima. Privredni analitičar Konstantin Rudnicki identifikovao je još jedan problem: «Prošle godine državni budžet je bio manji od prognoza. Problem je prikupljanje budžetskih prihoda, kao i reforma Nacionalne agencije za poresku upravu, koja još ne daje očekivane rezultate. Udeo budžetskih prihoda u bruto društvenom proizvodu Rumunije je najmanji u Evropskoj uniji. Medjunarodni poverioci Rumunije ističu da su najveći problem gubitci državnih kompanija prema budžetu i dobavljacima. U ovom slučaju navodi se da su pokrenute kolektivne akcije koje uključuju budžetske transfere i mere restrukturacije. O privatizaciji koja je važila za kao glavni problema u dogovorenim programima sada se govori sve manje. Sa izuzetkom listiranja na manjinskih paketa akcija kompanija iz oblasti energije na berzi.
Privredni analitičar Konstantin Rudnicki ocenjuje da je doneta odluka o odustanju od brzih i neefikasnih privatizacija: « Dobro je ako se pomeri težište sa brzih privatizacija državnih kompanija na restrukturaciju, jer je jasno da u ovakvom procesu, kada državne kompanije gomilaju dugove i gubitke, ne mogu se realizovati brze privatizacije u roku od 3 ili 6 meseci, već treba prvo da restrukturiramo preduzeća. Kako ćemo, medjutim, restrukturisati ove kompanije? Nije nimalo lako, jer je potreban profesionalni menadžment, a mi smo videli kakve sve rasprave i probleme stvara implementacija ove vrste menadžmenta. Radi se o restrukturaciji osoblja kompanija i mi treba da vidimo koliko je vlada zainteresovana za socijalnu stranu rumunskog društva. Stvari su dosta komplikovane, ali ne nepremostive.»
Konstantin Rudnicki dodaje da je iskustvo u ovih 20 godina pokazalo da se u Rumuniji reforma zaustavlja pred kapijom drzavnih preduzeca, i u ovoj situaciji perspektive procesa restrukturacije nisu najpovoljnije.