Oblici vinskih flaša
Rumuni u proseku potroše 2,5 boce vina mesečno, što predstavlja 23,5 litara godišnje, po glavi stanovnika.
Ana-Maria Cononovici и Dejan Perinacz, 17.05.2024, 15:43
Rumuni u proseku potroše 2,5 boce vina mesečno, što predstavlja 23,5 litara godišnje, po glavi stanovnika. Brojke su relativno stabilne poslednjih godina, povećavajući se u odnosu na 2015-2017, prema proračunima Međunarodne organizacije vina. Rumunija je na 13. mestu u svetu po potrošnji vina po glavi stanovnika, sa nešto više od 23 litra godišnje, 30 boca godišnje, 2,5 mesečno. U rangiranju vodeći je Portugal, veliki proizvođač i potrošač, sa 52 litra po osobi godišnje (6 boca mesečno). Sledeće na rang listi su Francuska i Italija, gde postoji prava vinska kultura. U Francuskoj, gotovo da nema ručka ili večere bez čaše vina.
U Rumuniji postoje velike razlike između urbanih i ruralnih područja, u ruralnim sredinama se preferiraju druga pića ili domaće vino. Međutim, za potrošače flaširanih vina oblik i boja boca imaju poseban značaj, saznajemo od Đorđa Ignata, u svetu stručnjaka poznatog kao „Đorđe Vino“, predavača na Višoj somelijerskoj školi, rumunskoj filijali, člana Udruženje „Ljubitelji vina“ Rumunije.
Kada smo u restoranu ili u vinskom odeljenju prodavnice, okruženi smo brojnim flašama, različitih boja, oblika, sa etiketama koje nas vizuelno oduševljavaju. Sa stanovišta boja, boce pokrivaju raznoliku paletu, najčešće su providne, i koriste se za bela i roze vina, ili mrke boje, koje se preferiraju za crvena vina i zelene, koje se koriste i za bela vina, kao i za crvena vina.
U novije vreme, iz marketinških razloga, koriste se za vino i plave boce, ili u drugim nekonvencionalnim tonovima. Što se tiče veličine, stvari postaju još interesantnije. Zadržava se standardna veličina od 750 ml ili 75 cl. Pokušaću da navedem glavne vrste flaša donekle netipičnog kapaciteta i ponešto o svakoj od njih.
Imamo manju flašu. Ima ih zapravo više, ali želim da pomenem samo onu od 375 ml, dakle pola normalne standardne količine, koja se koristi za slatka desertna vina iz regiona Sote. Zašto? Ako je randman kod običnog vina 65%, kod ovih slatkih vina, zbog načina dobijanja, randman je 12%, proizvodnja je veoma mala, pa je zato i usvojena ova vrsta flaša. Standardna boca, kao što sam rekao, ima 750 ml, iako normalno ima sadržaj od 770 ml. Zašto? Zbog čepa i tog kiseonika između tečnosti i čepa.
Đorđe Ignat nam je skrenuo pažnju na druge atipične veličine boca:
Sledi flaša od 1,5 litara, najviše korišćena. Imajte na umu da svaki put imamo višekratnik od 750 ml u ovoj skali veličine boce. Nakon toga imamo flašu od 2,25 litara, što je ekvivalent tri standardne flaše, koja se obično naziva „Mari Žan“, flaša od 3 litra, „Žeroboam“, flaša od 4,5 litara, „Reoboam“, flaša od 6 litara, „Metuzalem“, flaša od 9 litara, „Salmanazar“, flaša od 12 litara, „Baltazar“, flaša od 15 litara, ekvivalent dvadeset standardnih flaša, nalazi se pod imenom „Nabukodonosor“.
Da bi se zapamtio redosled ovih boca, najvažnija je mnemonička procedura. Pomislite na Abrakadabru imamo ma-že-ma-sal-ba-na: ma iz Magnuma, že je Žerovoam, re je Reoboam, ma je Matuzalem, sal je Salmanazar, ba je Baltazar, na – Nabukodonosor.
I oblik flaše ima značenje, kako nam objašnjava Đorđe Ignat:
Sa stanovišta forme, ovde imamo tri standarda. Burgundska flaša, koja se naziva i „Burginjon“, namenjena vinima iz regiona Burgonj, pojavljuje se krajem 17. veka. Ima veoma tanak vrat sa kosim merlinom i blago konično telo. Ima prsten na vrhu koji dodaje majstor staklar. „Burginjon“ flaša je tipičan francuski model flaše. U takvim bocama možete pronaći skoro sve vrste šardonea na svetu. „Bordole“ flaša, ponovo vodi u poznatom francuskom području proizvodnje vina. Prilično je visoka, sa relativno tankim vratom, jer su čepovi u ranim danima bili mnogo manjeg prečnika: 18 milimetara umesto današnjih 24, sa izraženim, naglašenim ramenima i koničnim telom. Ramena su posebno dizajnirana da olakšaju dekantaciju vina.
Fina, elegantna „Alzaška flaša“, takođe nazvana „Flut d’Alsas“ (Alzaška frula“), najviša je. Zaštićena je zakonom od 1955. godine. Rezervisana je isključivo za vina iz Alzasa. Razne oblasti u Francuskoj imaju svoje flaše. Daću vam samo jedan primer: u Provansi, vinska kuća „Ot“ (Haute), danas poznata po stvaranju sopstvenog modela flaše, koji su usvojili mnogi provansalski proizvođači rozea. Model ima oblik amfore i patentiran je 1923.
Iako zapravo postoje stotine vrsta flaša vina, većina proizvođača vina danas i dalje koristi ova tri izuzetno poznata oblika: rizling flaša (alzaška), bordole flaša i burgundac flaša, koje se sve mogu naći na policama prodavnica. Ali ne zaboravite, konzumirajte vino umereno, bez obzira na oblik i veličinu flaše!