Lavirint na pola. Cveće je bilo ovde (23.02.2021)
Ana-Maria Cononovici, 23.02.2021, 10:35
Ima uzbudljivo ime: “Lavirint- na pola”. To projekat takozvane “Nezavisne javne umetnosti” i rezultat jednog prilično dugog putovanja kroz istraživačke radove i zajednička umetnička iskustva tri žene koje dolaze iz različitih svetova: umetnica vizuelne umetnosti Roksana Donaldson, istraživač vizuelnih umetnosti Ana-Kristina Irijan i Kristina Bodnaresku koja transformiše snimke i ideje prve dve umetnice u film, sa kojim su učestvovale na festivalu filma i videa, VKRS u Bukureštu. Kristina Irijan nam je rekla : ,,To je umetnički projekat ali istovremeno ima i gradjansku notu, jer ima za cilj da aktivno odgovori na potrebu da se zajednica održi na okupu u vreme krize i da simbolično sačuva cveće, uklonjeno sa tržista, njegovim inkorporiranjem i transformacijom u umetničke predmete. Radila sam sa buketima cveća sa bukureštanske pijace Matake, dobila sam ih od Roksane, čiju sam evoluciju pratila više od mesec dana. Napravila sam osam lutki od tog cveća, koje sam nazvala “Lutke iz Matakea”, lutke sam uradila u formi pokreta. Izgledaju kao da plešu. Za drugi deo projekta koristila sam lutke i njihove konture, na koje sam dodala takozvane cvetne tekstove. Ceo ovaj proces transformacije buketa cveća dokumentovala sam video snimkom.”
Od ove razmene cveća umetnice su napravile performans, a detalje saznajemo od Roksane Donaldson : ,,To je umetnički projekat koji smo zamislile kao susret ljudi i cveća u urbanom okruženju. Želele smo da prikažemo život ljudi i cveća, u ovom periodu izolacije i anksioznosti izazvane pandemijom Kovid-a 19. Želele smo da vidimo kako ljudi i biljke zajedno žive i opstaju u gradovima. Performans je bio inspirisan napuštenim cvećem koje su uzgajali mali lokalni pijačni proizvodjači novembra 2020. godine. To je bila polazna tačka od koje smo stigle i do filma, a zatim i do ideje da napravimo umetničke predmete od suvog cveća. Ja sam interdisciplinarni umetnik, oduvek me je zanimala zona eko-umetnosti, plant-art-a i želela sam da stvorim interdisiplinarnu i vizuelnu umetnost sa i o biljkama. Kroz “Lavirint- na pola” pronašla sam savršen izraz za ono što me interesuje da prikažem u svojoj umetnosti, za komunikaciju izmedju nas, ljudi i biljnih vrsta. Otpočeli smo sa gestom pobune, napravila sam, zajedno sa Anom Kristinom Irijan performans koji se sastajao od sastanka na pola puta izmedju njene i moje pijace, gde smo kupovale cveće poslednjeg radnog dana pre njihovog zatvaranja. Zatim smo se sastale na pola puta, izmedju njene i moje pijace, a ono što je bila slučajnost je ulica Lavirint u Bukureštu, u kojoj smo razmenjivale cveće. Praktično smo poklanjale jedna drugoj cveće, usred pandemije, u izolaciji, u vreme kada je grad postao hladan, prazan, zatvoren, a ljudi vrlo uznemireni. Sve smo to snimile, zabeležile smo i zvuk grada, jer smo želele da imamo svedočenje ovog urbanog performansa.”
Život cveća je nastavljen u domovima koji su ga usvojila, u kućama umetnika, gde je nakon sušenja nastala nova forma. Roksana Donaldson kaže: ,,Slikala sam na lanenom platnu, četkicom sam pisala priču o cveću. ,,Napušteno, sačuvano cveće”, reči su se pomešale, postale su mrlje u boji, preko tih mrlja ušivala sam latice cveća i ostvarila sam umetnički predmet, koji sam izložila na ulici u sklopu drugog performansa. Nazvala sam ga ,,Cveće je bilo ovde”, jer se cveće vratilo na mesto na kom je pre bilo. Ostavila sam ga na ulici. Svako od nas je ostavio po jedno delo: ja sam napravila poster sa cvećem radjen na lanenom platnu, a Kristina Irijan lutku od suvog cveća. Radovi su ostali na zidu i izložile smo u okviru ovog performansa slobodne umetnosti, koji upravo to predstavlja i znači, da svom dušom stvaraš čistu umetnost, umetnost koja nema propise i poklanjate je gradu, zajednici, besplatno, bezuslovno.”
Kristina Irijan je dodala : ,,Započele smo projekat ujutru, a nastavile smo ga popodne i po treći put usledio je sastanak u istoj ulici, ovoga puta uveče, kako bismo radile sa predmetima koje smo osmislile u drugom obliku. U principu, koristiću formu predmeta lutke i njenu senku , u formuli za ponovno aktiviranje prostora”, rekla nam je Kristina Irijan, istraživač vizuelnih umetnosti i jedna od učesnica u projektu takozvane “Nezavisne javne umetnosti”.
Mi očekujemo i treći deo projekta koji je sastavljen od nekoliko komponenata, a to su prikazivanje filma o životu cveća transformisanog u umetničke predmete, izložba sa novim radovima u kojima je integrisano suvo cveće i novi ulični performans.
