Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Kružok Planetar

Osnovan 1992. godine u Bukureštu, Kružok Planetar predstavlja pravi rasadnik izuzetnih rumunskih pisaca SF književnosti. Već više od deset godina, svake nedelje, pisac Konstantin Pavel se sastaje se ljubiteljima SF-a i nauke, među kojima su i Trajan Baduloesku, Kodru Paun, Razvan Vrlan, Andrej Jonesku, Katalin Štefan, Liviu Suruđu. U okviru Kružoka Planetar formiralo se i usavršilo mnogo pisaca, naučnika, novinara i grafičkih umetnika, koji su u svojim domenima priznati i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

Kružok Planetar
Kružok Planetar

, 18.06.2019, 15:19

Osnovan 1992. godine u Bukureštu, Kružok Planetar predstavlja pravi rasadnik izuzetnih rumunskih pisaca SF književnosti. Već više od deset godina, svake nedelje, pisac Konstantin Pavel se sastaje se ljubiteljima SF-a i nauke, među kojima su i Trajan Baduloesku, Kodru Paun, Razvan Vrlan, Andrej Jonesku, Katalin Štefan, Liviu Suruđu. U okviru Kružoka Planetar formiralo se i usavršilo mnogo pisaca, naučnika, novinara i grafičkih umetnika, koji su u svojim domenima priznati i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.


Članovi ovog kružoka, odlučni da podele i sa drugima svoja interesovanja i trenutke koje su tada proživeli, odlučili su da ponovo otvore vrata Kružoka Planetar.


Prilikom otvoranja ovog kružoka saznali smo ponešto o njegovoj istoriji od pisca Kosntantina Pavela, njegovog inicijatora: Rekao sam, ajde da napravimo kružok. I onda se postavilo pitanje gde. Na kraju smo našli razumevanje jednog profesora istorije iz srednje škole Tehnometal, kako se tad škola zvala, a sad se zove Doamna Stanca. Svuda smo objavili oglase, javio sam prijateljima i došli su. Bila je to omanja učionica, kakve su učionice po srednjim školama, ja sam došao u plavom odelu, sa kravatom, košuljom i diplomatskom torbom i kad sam ugledao ovu decu bilo je senzacionalno. Nakon toga se oformila naša grupa“.


Oformljena grupa se sastajala na različitim mestima, čak i na tribinama malog stadiona iz Đuleštija, kako nam je rekao Konstantin Pavel: I na kraju, iz dobrodušnosti astronoma Haralda Aleksandreskua, direktora Astronomskog Opservatorija, smestili smo se u Astronomski Opservatorij Admiral Vasile Ursjanu, u ulici Ane Ipatesku. Tu je kružok dostigao neverovatnu veličinu, proveli smo dve divne godine i još 6-7 do njegovog raspada, ali tokom njegovog postojanja, članovi ovog kružoka, oko 60 – 70 članova – napravili smo nekoliko fanzine (n. r. fanzin je izmišljena reč nastala iz engleskog fans magazine – časopis za fanove, neprofesionalna i nezvanična publikacija napravljena od strane fanova nekog kulturnog fenomena), učestvovali smo na mnogo SF manifestacija u zemlji u tom periodu i Planetar je postao čuven“.


Konstantin Pavel nam je rekao i da je do imena kružoka stigao igrom: Ideja mi je došla dok sam se igrao Legom, kojeg sam dobio do mog ujaka pilota. U toj igri sa astronautima, nalazila se i zastava na kojoj je bio logo koji i ja koristim, planeta i strela koja predstavlja trajektoriju jednog broda koji odleće sa zemlje. Odavde je došla ideja da napravim kružok Planetar. Život nas je odveo na razne strane, ali ono što me raduje jeste da su iz ovog kružoka izašli izuzetni ljudi. Ono što radimo sad je malo drugačije od onog što smo radili tad, ali održaćemo istu direkciju. Biće centar u kom ćemo stvarati književnost, centar u kom ćemo rasti učeći jedni od drugih, gde ćemo imati priliku da upoznamo pisce. Takođe će ovo biti centralni Planetar, a svako od nas će moći da vodi računa o jednom Planetar satelitu, jer smo zamislili celu strukturu kružoka u različitim školama, ljudi su zainteresovani i očekuju nas“.


Trajan Badulesku je tad imao oko 15 godina, ali je u kružoku našao okruženje za učenje, kako nam je rekao: Zaista se radujem što se ponovo otvara kružok Planetar. Kada smo se sreli prvi put 1992. godine, u poznatoj formuli kružoka, mislim da nas nije bilo više od dvadeset, to je bilo vreme kad smo se lako okupljali, nije bilo interneta, nije bilo mobilne telefonije. I bila je velika zainteresovanost i mislim da to nismo ni primetili na samom početku. Kružok Planetar mi je potpuno promenio život. Nismo se ograničili samo na Naučnu Fantastiku. Kružok je bio kulturni kružok, avangardni kružok. I mnogo nam je pomogao u životu. Sećam se da sam 1991. godine, na poziv kolege iz razreda, stigao u Sala Dalles, gde je Mihaj Badesku uz Aleksandra Mironova svake nedelje predstavljao po jedan Naučno-fantastični film, nakon čeka je sledila rasprava o tematici filma. Bilo mi je veoma zanimljivo. Još od ranije sam piskarao, ali tad sam uistinu počeo da pišem. U jednom trenutku smo imali sastanke i dva puta nedeljno i svaki put smo se osećali obaveznim da napišemo nešto za svaki sastanak. Bilo smo kritičari jedni drugima, pisali smo veoma mnogo“.


Još jedno čuveno ime iz ovog kružoka je i Liviju Suruđu, koji je imao debi kao pisac naučne fantastike 1994. godine, osvojio je brojne nagrade tokom svoje karijere pisca, a njegova najnovija knjiga, Pulsar, je od 2007. godine do sad stigla na 6 miliona čitaoca.


Liviu Suruđu nam je ispričao: Gledam u budućnost hrabro, živećemo dugo i dobro. Trebalo bi da identifikujemo potrebe onih koji dolaze ili da identifikujemo potrebe onih za koje ne znamo da li će doći ili ne, ali pokušavamo da ih privučemo. Ja na primer kad čujem slovo A pomislim na avan. Sećate se da je u Bukvaru pored slova A bio nacrtan avan, a pored slova B balon. Biću satelit ovoj planeti koja se zove Planetar“.


Kružok ima i Biblioteku Ion Hobana koju je donirao ovaj veliki pisac sa retkim naslovima, koja će ponovo biti dostupna članovima kružoka.

Rumunija danas уторак, 17 децембар 2024

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun

Priča o sapunu „Cheia“ vraća nas u prošlost do 3. marta 1886. godine, kada je Lipa Brunštajn registrovala u opštini porodičnu fabriku. I...

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun
Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company