Konkretni koraci za smanjenje razlika u razvoju u okviru Evropske unije
U okviru EU postoje velike razvojne razlike medju zemaljama i regionima. Na Istoku, u Rumuniji i Bugarskoj, pored mnogo manjih ličnih dohodaka u odnosu plate recimo u Nemačkoj i nordijskim zemljama, uslovi za pristup zdravstvu, obrazovanju ili modernoj transportnoj infrastrukturi su mnogo složeniji. Iz ovih razloga Evropska unija je preduzela mere za smanjenje zaostajanja pojedinih država i regija. Najvažnija mera odnosi se na kohezionu politiku koja je usmerena uglavnom na razvojne strategije u oblastima infrastrukture, istraživanja i inovacije, zapošljavanja radne snage, vaspitanja, poslovne atmosfere, zaštite čovekove sredine, klimatskih promena i energetske efikasnosti. Sve se svodi na politike koje se primenjuju u ovim oblastima na regionalnom ili lokalnom planu.
Florin Orban, 17.10.2017, 09:49
Primena kohezionih politika, osim finansijske prirode, u tesnoj je vezi sa mogućnostima država i regiona da privuku raspoložive fondove. Ova tema bila je u samom centru skupa u Briselu pod okrljiljen ,,Evropske nedelje regiona i gradova. Na otvaranju, evropska komesarka za regionalne politike Korina Krecu i predsednik Komiteta regija Karl Hajnc Lamberc predstavili su sedmi izveštaj o ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji u Evropskoj uniji. Analizirajući aktuelnu situaciju, u pomenutom dokumentu se navodi da je privreda Evrope u oporavku, ali i dalje postoje dispariteti medju državama i unutar država. Navodi se da je u poslednje dve decenije koheziona politika postigla dobre rezultate u svim regijama Evropske unije i predstavljala značajan investicioni resurs. U Evropskoj uniji otvoreno je 1,2 miliona radnih mesta u poslednjoj deceniji i to u vreme kada su javne investicije u ekonomski razvoj drastično smanjene u mnogim državama. Korina Krecu je naglasila: ,,Razlike medju regijama su počele da se smanjuju od 2015. godine, ali još imamo stanovnike u Evropskoj uniji koji žive u zonama sa manjim bruto nacionalnim proizvodom nego pre izbijanja krize. U poslednje vreme siromašnije zone Evrope su se približile proseku Evropske unije, ali predstoji još dug put dok će ove imati mogućnost da pruže iste šanse stanovnicima. Najbogatiji regioni Evrope su postigli brži rast iako se sučavaju sa migratskim pritiscima, socijalnom ekskluzijom, siromaštvom, zagadjenjem i nesigurnošću. Srednji regioni, odnosno regioni u tranziciji, zabeležili su usporeni rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku, stagnaciju ličnih dohodaka, smanjenje industrijskog sektora tako da ostaju najosetljiviji na izazove globalizacije.
Ekonomska kriza pogodila bi Evropu još jače ako ne bismo imali kohezionu politiku, dodala je Korina Krecu: ,,Investicije predvidjene kohezoionom politikom odigrale su presudnu ulogu u vreme ekonomske krize ali i kasnije. Za mnoge države ove ostaju jedini izvor dugoročnih stabilnih investicija. Kako je poznato, mnoge države pribegavaju kresanju budžetskih sredstva za investicije. Koheziona politika predvidja investicije od 8% ukupnih javnih investicija Evropske unijie u neke države a u druge i do 15%. U ovim državama kohezionom politikom finansira se više od 50% novih priključaka na internet širokog pojasa, renoviranje škola ili gradnju novih i popravljanje starih puteva. Investicije su povečale bruto društveni proizvod 12 zemalja članica koje su pristupile Uniji u 2004 I 2007. godinu za 3% u 2015. godini, a u aktulenom periodu rast se procenjuje na najviše 6% i to zahvaljujući kohezionoj politici.
Prema zvaničnim podacima za 2014-2020.godinu, Rumuniji je namenjeno oko 23 miliarde evra iz kohezionih fondova, odnosno 10% više nego u periodu 2007-2013. Medjutim Rumunija se suočava sa problemima oko aporpcije fondova, uglavnom zbog smanjenog administrativnog kapaciteta na nacionalnom i regionalnom planu. Ili ne postoje finansijska sredstva za kofinansiranje, ili nedostaje potrebna kompetentnost za početak i implementaciju projekata ili jednostavno ne postoji politička volja. Medjutim rešenja postoje, smatra evropska komesarke za regionalnu politiku Korina Krecu: ,,Često sam naglasila da nije u pitanju novac. Najvažniji je administrativni kapacitet. Za period 2014-2020. godina uveli smo preduslove i specifične preporuke za zemlje članice i ocenjujem da su mnoge zemlje napredovale. Istovremeno pružamo instrumente, platforme, savete, neposredni dijalog, imamo preko 3000 ljudi koji rade na licu mesta. Ja smatram da je veoma važno da razmenimo dobre prakse, jer samo tada kada sopstvenim očima vidimo šta se dešava, znaćemo sta treba da uradimo,,
Na poetku naredne godine Evropska komisija lansiraće javnu konsultacije o budućoj kohezionoj politici. U ovom kontekstu, u maju sledeće godine predstviće se predlog Komisije za višegodišnji finansijski plan i konkretni predlozi za kohezionu politiku posle 2020. godine.
