Izmene rumunskog poreskog sistema (13.02.2018)

Tekuća godina donela je mnoge izmene poreskog sistema, tako da ćemo danas predstaviti neke od ovih i reakcije poslovnih krugova i sindikalnih organizacija. Porez na dohodak je smanjen od 1. januara sa 16% na 10%. Ovaj porez primenjuje se na lične dohodke, na prihode od nezavisnih aktivnosti, unajmljivanje dobara, kirije, poljoprivredne aktivnosti, šumarstvo ili ribolov.

Florin Orban, 13.02.2018, 12:09

Porez se primenjuje i na odredjene penzije. Izuzetak su samo one manje od 425 evra. Ako preduzetnici i sindikati nisu se se žalili na smanjenje poreza, sasvim druga priča je sa predstavnicima lokalnih vlasti. Za budžete mesnih zajednica izdvaja se poreska kvota na dohodak gradjana od 20 do 40 % ,novac koji se prvenstvneno usmerava na investicije od lokalnog interesa. U ovom slučaju smanjenje poreza moglo bi da ima ozbiljne posledice. Biće pogodjeni radovi na modernizaciji školskih ili zdravstvenih ustanova.

Mera koja je izazvala najoštrije reakcije odnosi se na prelazak obaveze poslodavca da plati dorinos za socijalno osiguranje na radnika. Do kraja 2017. deo ovog doprinosa plaćali su poslodavci, a drugi deo radnici. Od 1. januara ova obaveza prelazi na radnike. 35% ličnog dohotka slivaće se u penzijski i zdravstveni fond, dok poslodavac ima obavezu da uplati samo 2,5% u takozvani ,,obavezni doprinos za rad’’. Ovaj doprinos zamenjuje doprinos za nezaposlenost, bolovanje i profesionalne rizike.

Prelazak obaveze plaćanja doprinosa na padnike izazvala je oštre reakcije poslodavstava i sindikata. Poslodavci se žale da ne vide razlogoe izmene i upozoravaju da će posledice biti nesagledive. Sindikati upozoravaju istovremeno da ovaj transfer obeveze eliminiše solidarni princip i društvenu odgovornost na kojima se baziraju sistemi društvene bezbednosti u koji su uključeni i zaposleni i poslodavci u celoj Evropi.

Da se ne bi smanjile plate radnika, poslodavci u javnim sektorima povećali su proporcionalno lične dohotke. Nije manje važan ni podatak da je od 1.januara u Rumuniji povećan minimalni lični dohodak na preko 400 evra.

Posledice ovih mera biće poznate u narednom periodu. Vlasti računaju da će bolje prikupljanje poreza i doprinosa povećati budžetske prihode. Medjutim, stručnjaci upozoravaju da nisu isključeni novi porezi ili povećanje postojećih, ako se dokaže da nove izmene neće dati očekivane rezultate. Novi ministar za finansije Eudjen Teodorović je izjavio prilikom preuzimanja ministarskog mandata: ,,Dok sam ja na ovoj dužnosti neću uvesti nove takse ili povećati stare. Kada je reč o fiskalnom sistemu, stojimo dosta dobro u poredjenju sa zemljama regiona. Naš najveći problem je birokratija. Polazeći od raznih odobrenja i dozvola, pa sve do načina ponašanja prema poreskom obvezniku na šalteru i ne samo na šalteru.

Tekuća godina donala je mnoge izmene poreskog sistema, tako da ćemo danas predstaviti neke od ovih i reakcije polovnih krugova i sindikalnih organizacija. Porez na dohodak je smanjen od 1. januara sa 16% na 10%. Ovaj porez primenjuje se na lične dohodke, na prihode od nezavisnih aktivnosti, unajmljivanje dobara, kirije, poljoprivredne aktivnosti, šumarstvo ili ribolov.

Porez se primenjuje i na odredjene penzije. Izuzetak su samo one manje od 425 evra. Ako preduzetnici i sindikati nisu se se žalili na smanjenje poreza, sasvim druga priča je sa predstavnicima lokalnih vlasti. Za budžete mesnih zajednica izdvaja se poreska kvota na dohodak gradjana od 20 do 40 % ,novac koji se prvenstvneno usmerava na investicije od lokalnog interesa. U ovom slučaju smanjenje poreza moglo bi da ima ozbiljne posledice. Biće pogodjeni radovi na modernizaciji školskih ili zdravstvenih ustanova.

Mera koja je izazvala najoštrije reakcije odnosi se na prelazak obaveze poslodavca da plati dorinos za socijalno osiguranje na radnika. Do kraja 2017. deo ovog doprinosa plaćali su poslodavci, a drugi deo radnici. Od 1. januara ova obaveza prelazi na radnike. 35% ličnog dohotka slivaće se u penzijski i zdravstveni fond, dok poslodavac ima obavezu da uplati samo 2,5% u takozvani ,,obavezni doprinos za rad’’. Ovaj doprinos zamenjuje doprinos za nezaposlenost, bolovanje i profesionalne rizike.

Prelazak obaveze plaćanja doprinosa na padnike izazvala je oštre reakcije poslodavstava i sindikata. Poslodavci se žale da ne vide razlogoe izmene i upozoravaju da će posledice biti nesagledive. Sindikati upozoravaju istovremeno da ovaj transfer obeveze eliminiše solidarni princip i društvenu odgovornost na kojima se baziraju sistemi društvene bezbednosti u koji su uključeni i zaposleni i poslodavci u celoj Evropi.

Da se ne bi smanjile plate radnika, poslodavci u javnim sektorima povećali su proporcionalno lične dohotke. Nije manje važan ni podatak da je od 1.januara u Rumuniji povećan minimalni lični dohodak na preko 400 evra.

Posledice ovih mera biće poznate u narednom periodu. Vlasti računaju da će bolje prikupljanje poreza i doprinosa povećati budžetske prihode. Medjutim, stručnjaci upozoravaju da nisu isključeni novi porezi ili povećanje postojećih, ako se dokaže da nove izmene neće dati očekivane rezultate. Novi ministar za finansije Eudjen Teodorović je izjavio prilikom preuzimanja ministarskog mandata: ,,Dok sam ja na ovoj dužnosti neću uvesti nove takse ili povećati stare. Kada je reč o fiskalnom sistemu, stojimo dosta dobro u poredjenju sa zemljama regiona. Naš najveći problem je birokratija. Polazeći od raznih odobrenja i dozvola, pa sve do načina ponašanja prema poreskom obvezniku na šalteru i ne samo na šalteru.