Izložba Anti-Instagram
Kako je bilo kad je bilo dobro“? Ovo je pitanje koje su postavili prošlog leta dvadeset tinejdžera koji su proveli u Anini nedelju i po dana istražujući društvenu realnost nekadašnjeg rudarskog grada, trenutno desindustrijalizovanog. A sećanje na dobro se razlikuje, kako su saznali i pokazali ovi mladi kroz izložbu-instalaciju koju su napravili. Izložba ANTI-Instagram je rezultat pedagoške vežbe orjentisane prema klasičnim metodama dokumentovanja kao što su fotografija, film i crtanje. Radeći u ekipama, mladi su napravili kratkometražne filmove, klasične i polaroidne fotografije, stripove i slike zasnovane na istoriji mesta, ali i istoriji meštana. Isključivo koriđćenje analognih sredstava omogućava umetnicima da se fokusiraju na svoju individualnu viziju, interpretaciju i etička pitanja koja se tiču predstavljanja stvarnosti.
Ana-Maria Cononovici, 16.04.2019, 15:37
Kako je bilo kad je bilo dobro“? Ovo je pitanje koje su postavili prošlog leta dvadeset tinejdžera koji su proveli u Anini nedelju i po dana istražujući društvenu realnost nekadašnjeg rudarskog grada, trenutno desindustrijalizovanog. A sećanje na dobro se razlikuje, kako su saznali i pokazali ovi mladi kroz izložbu-instalaciju koju su napravili. Izložba ANTI-Instagram je rezultat pedagoške vežbe orjentisane prema klasičnim metodama dokumentovanja kao što su fotografija, film i crtanje. Radeći u ekipama, mladi su napravili kratkometražne filmove, klasične i polaroidne fotografije, stripove i slike zasnovane na istoriji mesta, ali i istoriji meštana. Isključivo koriđćenje analognih sredstava omogućava umetnicima da se fokusiraju na svoju individualnu viziju, interpretaciju i etička pitanja koja se tiču predstavljanja stvarnosti.
Irina Novak ima 19 godina i rekla nam je kako je sve počelo: Krajem avgusta i početkom septembra smo se okupili u gradu Anina, bivši industrijski grad, obavili smo različite posete, nakon čega se svako od nas opredelio za jedan pravac. Na primer, moja ekipa se fokusirala na kulturu grada Anina. Druge ekipe su se bavile rudnikom, mladima, pokušali su da saznaju šta rade mladi i tako dalje.“
Na prvi pogled, Anina ostavlja utisak egzotičnog grada negde u planinama, ali, vremenom, identitet dokumentovanog prostora je počeo da se preklapa sa stvarnošću svakodnevnog života. O radu u ekipi na dokumentaciji rekla nam je više Sara Partičija Pongrak, koja ima 18 godina: Na primer, ekipa u kojoj sam ja bila, bavila se foto dokumentacijom. Prikupili smo priče od ljudi, razgovarali smo sa njima, a zatim smo im napravili portret. Radili smo zajedno sa Dragošem (n. r. Dragoš Andrej Mandrila, jedan od mladih učesnika u projektu) na kratkom filmu koji dokumentuje put vozom Anina-Oravica, te smo snimali na ovoj ruti ljude koji obično putuju ovim vozom i koji su nam rekli ponešto o sebi“.
Dani rudara prolaze u zadnjem dvorištu železničke stanice, u telu u kom i živi“ je još jedna stvarnost koju su mladi otkrili u Anini i koju su i ilustrovali.
Luiza Balaban od 19 godina podelila je sa nama njeno iskustvo u Anini: Mislim da trenutno Anina ne dobije dovoljno pažnje koliko zaslužuje. Veoma je zanimljivo da budeš tamo i da na neki način vidiš perspektivu ljudi koji su naše godište, jer je ovo prilično ograničen grad. Meni se mnogo svidelo što sam uspela da stupim u kontakt sa mladima i bilo je veoma zanimljivo videti njihovu perspektivu. Očigledno da su postojali i klišei tipa: mratv grad, želim da odem odavde jer ne ne osećam da imam šta dalje da radim. Ali istovremeno bili su veoma ukorenjeni u rudarskoj kulturi, njihove porodice su veoma ukorenjene u tim idejama, i bilo je zanimljivo videti ovu decu koja dolaze iz grada sa mnogo istorije kako je prihvataju, a opet nekako žele da odu odavde, jer ne vide nastavak ove istorije“.
Multidisciplinarno istraživenje dvadesetoro mladih u okviru projekta One World Romania u školi, projekat koji je spojio antropološku i istorijsku teoriju sa različitim umetničkim praksama.
Šta je motivisalo mlade da se pridruže ovom projektu bila je upravo izuzetni i transdisciplinarni pristup, kako nam je rekla Luiza Balaban: Veoma mi se činilo zanimljivom ideja da se radi sa filmom, odnosno analogno. Ja mnogo volim da pravim fotografije na filmu, ali ideja da se snimi film na traci od 16 mm, zvučala mi je izuzetno, iskustvo koje ne bih imala nigde drugde. Zato sam se ja pridružila projektu“.
A Sara Patričija Pongrak je dodala: Videla sam da se radi o antropološkom kampu i učinilo mi se zanimljivim. Na početku nisam znala čime se bavi antropologija. A zatim sam videla da smo mi više izučavali ljude i njihov život, više nego što smo fotografisali i snimali, to je došlo kasnije. Inspirisali smo se iz života tih ljudi i pokušavali smo da na izložbi to i prikažemo“.
Irina Novak je rekla Ja sam pričala sa prijateljem koji mi je rekao za ovaj projekat, videla sam ga na internet stranici One World Romania, videla sam da je daleko od mog grada, videla sam de je zanimljivo i o ljudima, tako da sam odlučila da se prijavim“.
Rezultat ovog istraživanja je izložba-instalacija koja se može videti u Narodnom Muzeju Savremene Umetnosti do sredine aprila. Šta možemo videti na izložbi reći će nam Luiza Balaban: Videćete našu trasu, koja je na početku bila nesigurna, jer je bilo mnogo domena i nismo znali u kom pravcu da krenemo, od fotografije, do filma i dokumentacije. Ovo su domeni u kojima mi nemamo iskustva. Komplikovano je otići kod ljudi i pitati ih o njihovoj istoriji, da im tražiš da ti pokažu fotografije grada, kako je grad izgledao u prošlosti, ali to ćete videti na izložbi: naš proces laganog ulaska i razumevanja istorije grada Anina, kroz ljude koji još uvek tu žive i koji su spremni da podele istoriju sa onima koji dođu i pitaju ih“.
Dečačić sa levkom na glavi je jedan od likova napravljenih stripova, jer ilustruje aspekte iz života rudarskog grada. Dečačić de šeta po praznim ulicama grada i nalazi levak, koji stavlja naglavu, trenutak kad uviđa da taj levak postaje kaciga rudara. Tako kostimiran otkriva stvarnost iz svog okruženja. Filmovi koji su mladi napravli mogu se takođe videti tokom trajanja izložbe.
Radionice za kreativno dokumentovanje predstavljaju najnoviji projekat One World Romania u Školi.