Istorija kao spektakl

Želimo da se i deca danas igraju Mihaja Hrabrog i Vlada Cepeša, a ne samo Supermena i Betmena“. U ovo veruju organizatori Festivala Istorije sa Kapija Bukurešta, festival koji se odvija prvog vikenda novembra. Festival je dočekao posetioce sa praktičnim ateljejima, srednjovekvonim ateljejima jahanja, mačevima i lukom i strelom, ali i sa tradicionalnom hranom, kao i sa zanatlijama — kovači, opančari, grnčari. Sve ovo u ambijentu Palate Mogošoaja, oko 15 kilometara od Bukurešta. Kamen temeljac palate Mogošoaja postavio je princ Konstantin Brankovejanu 1698. godine, a 20. septembra 1702. godine zgrada je završena.

Ana-Maria Cononovici, 27.11.2018, 15:08

I mi smo se vratili u istoriju, da bismo otkrili srednjovekovni život predstavljen u Palati. Obučen u krzneni ogrtač i šešir bogataša, jedan od prezentatora događaja, Razvan Popesku, rekao nam je gdfe smo stigli… i u prostoru i u vremenu: U Palati Mogošoaja, a kao vreme — negde u Srednjem veku, gde želimo, onoliko koliko naša mašta nas može voditi. Kasnije ćemo imati nabijanje na kolac, što će biti premijera — prvi čovek iz istorije koji će biti nabijen na kolac, a nije umro. Desiće se ovde, u Mogošoaji“.

Posetioci su mogli videti promenu straže u Palati nekoliko puta. Čuvari tvrđave Njamcu ostavili su privremeno Zimbru, da bi učestvovali na Festivalu Istorije na Kapijama Bukurešta. Mladi stražari, kojima je koordinirao otac Filip, bili su specijalne zvanice da bi prikazali deliće života i prastarih običaja kroz odeću, oružje, tehnike borbe i tradiciju.

Deca su učila da pucaju lukom i strelom ili da prave srednjovekovne heraldičke elemente.

Muzika i dobro raspoloženje su bili sveprisutni. Razvan Popesku nam je rekao šta je on predstavio poslednje večeri događaja: Sada nastupaju umetnici iz Belorusije koji sviraju srednjovekvonu muziku i veoma su traženi. Ovde se može videti dosta spektakularnih stvari, od cirkusa do istorijskih rekonstrukcija, koje sledi da predstavimo. Slede muzičari iz Transilvanije, a zatim i Metropolitanski Cikus Bukurešt koji imaju spektakularni nastup sa Marinof Trupom i već su pripremili rekvizite. I naravno, Beli Vukovi, sa Drakulom, istorijska rekonstrukcija o kojoj sam vam već rekao“.

Drakula — Povratak“ bio je naslov istorijske rekonstrukcije koje je organizovalo Kulturno Društvo Beli Vukovi, čija je namera da očuva i promoviše istoriju i nacionalne vrednosti ponovnim predstavljanjem trenutaka koji su nas definisali kao narod, kao naciju. U okviru ovog društva, glumci i profesionalni kaskaderi su udružili snage da bi publici predstavili istoriju kao spektakl, kako nam je rekao Bogdan Žijanu, glumac i kaskader, jedan od inicijatora projekta: Beli Vukovi znače istorija kroz spektakl. Došlo je samo po sebi. Bog nas je uzeo za ruku i poveo ovim putem: da ponovo predstavimo istorijske momente. I to nas obavezuje da istorijski dokumentujemo svaki scenario. U međuvremenu pridružili su nam se i profesori istorije, stručnjaci iz Vojnog Muzeja, koji nam pomažu da scenarija budu tačna. Naravno, da ih dramatizujemo, da ih začinimo raznim pričama, da napravimo celinu, spektakl. I da svet lako nauči jednu lekciju iz istorije. Ovo je posao pun adrenalina i entuzijazma, jer svi kaskaderi rade svoj posao na nekoliko metara od publike, vide eksplozije, vide ljude u plamenu, konje koji padaju. To je spektakularno!“

Kulturno Društvo Beli Vukovi izvodi ovakve nastupe od 2013. godine, dajući život istorijskim ličnostima Rumunije koji ne smeju biti zaboravljeni i stimulišući decu da uče interaktivno. Saznali smo da tamo gde nastupaju, Beli Vukovi uključuju u nastup i lokalnu decu i volontere.

I zanatlije su bile prisutne u Palati Mogošoaja. Ovde su bili i kovači, ciganke koje su predstavljale autentičnu nošnju, ali i vajari u drvetu ili švalje tunika i ija.

Iz Nukšoara de Arđeš, Jon Rodoš je došao u Palatu sa drvenom skulpturom i rekao nam je šta ona predstavlja: Tradicionalno rezbarene kašike, inspirisane istorijom, pričama, faunom, florom, tradicionalnim motivima preuzetih iz muzeja. Kao što vidite, imam i Beskrajni Stub, imam i Blagoslov kuće, koji se stavljao na vrh krova, imam planinskog Petla iz Nukšoare, koji je moja tvorevina i koji je i zvanično simbol opštine, privesci izrezani od drveta šljive i oraha, dačanskog vuka koji se nosi na grudima. Napravio sam i nekoliko zviždaljki“.

Palata nas je ponudila i tradicionalnim jelima i pićima iz produkcije trgovaca, koji su rado došli na ovakav festival.