Industrija mlečnih proizvoda (22.10.2013)
Od 2015. godine, zemlje članice Evropske unije neće imati više kvote za proizvodnju mleka posle skoro 30 godina. Sadašnji sistem uveden 1984. godine predvidja nacionalne kvote za svaku državu članicu i individualne kvote za svakog proizvodjača. U Rumuniji se smatralo da će više od 800 hiljada malih proizvodjača nestati odmah posle ukidanja kvota.
România Internațional, 22.10.2013, 09:10
Od 2015. godine, zemlje članice Evropske unije neće imati više kvote za proizvodnju mleka posle skoro 30 godina. Sadašnji sistem uveden 1984. godine predvidja nacionalne kvote za svaku državu članicu i individualne kvote za svakog proizvodjača. U Rumuniji se smatralo da će više od 800 hiljada malih proizvodjača nestati odmah posle ukidanja kvota.
Evrposki komesar za poljoprivredu,Rumun Dačijan Čološ, kaže da je ova mera objavljena pre 5 godina i da je, prema dosadašnjim podacima, medjunarodno tržište mlečnih proizvoda u porastu, što dokazuje da postoji dovoljan kapacitet za preuzimanje ukupne proizvodnje mleka. Dačijan Čološ smatra da za Rumuniju ukidanje kvota ne predstavlja glavni problem: «Rumunija ne koristi ni 50% utvrdjene kvote mleka. Zbog toga, u Rumuniji ukidanje kvota nije direktni problem. Može da bude posredni, jer posle ukidanja kvota mleko može da dodje iz uvoza i da konkuriše domaću proizvodnju, što se i sada može desiti, ali zemlje članice koje mogu da proizvode veće količine ograničene su sada i višak mleka izvoze ne samo u Rumuniju, već i u drugim zemljama.»
Evropski komesar Dačijan Čološ kaže da u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom, u Rumuniji se može napraviti i podprogram za sektor mlečnih proizvoda za posebne regije, odnosno defavorizovane zone ili brdsko- planinske, ili za celi sektor proizvodnje mleka da bi se finansirale modernizacija poljoprivrednih eksploatacija, organizovanje proizvodjača ili preuzimanje mleka.
On je dodao da od pre dve godine postoji odluka na evropskom nivou koja dozvoljava proizvodjačima mleka da se organizuju i da se dogovore o ceni i količini koju će predati fabrikama u odredjenom vremenskom roku, što bi moglo da im osigura odredjenu stabilnost. «Postoji paket mera koji treba objasniti proizvodjačima mleka iz Rumunije i celom sektoru uglavnom kako mogu da iskoriste instrumente Zajedničke poljoprivredne politike», zaključio je Čološ.
Rumunski ministar poljoprivrede, Danijel Konstantin, predstavio je stav svoje institucije: «Osim raspoloživih formi, odnosno pored dodeljivanja nacionalne tranzitne pomoći za proizvodnju, znači i za proizvodnju mleka, radimo i na drugim merama podrške proizvodnje, što je dozvoljeno fiskalnim paketom za svaku zemlju članicu. Analiziramo mere kako bi rumunski proizvodjači opstali na tržištu posle ukidanja kvota za mleko.»
Predstavnici Asocijacije rumunskih proizvodjača mleka kažu da će se konkurencija na rumunskom tržištu pojačati posle ukidanja kvota. Predsednik Asocijacije, Dorin Kožokaru, objašnjava: «Nastaće žestoka konkurencija sa zemljama Evropske unije. Tamo su farme mnogo produktivnije, imaju veće efektive i njihove vlade su ih duži vremenski period podržavale visokim subvencijama. Mi ćemo ući u neravnopravnu borbu i što se tiće mleka kao sirovine, kao i finalnog proizvoda. Oni će proizvoditi jeftinije i konkurencija neće biti ravnopravna.»
Predsednik zadruge Romlakta, Nikušor Šerban, kaže da veliki farmeri ne treba da se plaše masovnog izvoza iz Zapadne Evrope: «Ne verujem da će priliv mleka iz Zapadne Evrope biti velik. Zapadni farmeri prodali su junice istočnoevropskim državama i ne verujem da mogu brzo da nas praktično poplave mlekom. Na protiv, smatram da će se na tržištu postepeno pojaviti više mleka. Preradjivačka industrija imaće veće količine sirovina, ali ne od prve godine posle stupanja kvota, već u narednim godinama, kada će farmeri biti spremni za konkurenciju. Već sada imamo farmere koji prodaju litar mleka po 0, 4 evra. Imamo takodje, veliku potražnju iz Bugarske za mlekom po ceni od 400 evra za tonu. Treba računati da je jedan veliki multinacionalni preradjivač zatvorio dve fanbrike u Bugarskoj i Češkoj, a to znači da zeli da proizvede velike količine u rumunskoj fabrici.»
