Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu „Nova godina koje nije bilo“, prvom dugometražnom filmu reditelja i scenariste Bogdana Murešanua, koji je zabeležio nekoliko zapaženih uspeha za kratko vreme nakon objavljivanja

Dejan Perinacz и Ana-Maria Cononovici, 05.11.2024, 18:30

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana Murešanua, zabeležio zapažene uspehe ubrzo nakon izlaska. Tako je u prvom vikendu nakon izlaska film zauzeo prvo mesto u zaradi na blagajnama. U prvih mesec dana nakon izlaska u bioskope u Rumuniji, film je već registrovao 70.000 gledalaca. O međunarodnim i nacionalnim nagradama da i ne govorimo! Ili bolje rečeno, prepuštamo temu specijalizovanim rubrikama! Pitali smo Bogdana Murešanua da li očekivao da će film biti toliko uspešan:

Niko ništa neće uraditi ako samo misli na uspeh. Odnosno, nisam sebi ni postavio pitanje uspeha. Mislio sam da će biti veliki uspeh za mene i ako ga uradim onako kako sam želeo, pa i da uspem da ga pokažem svojim prijateljima bila bi pobeda za mene, jer kada sam pisao scenario, izgledalo je nemoguće to snimiti. U stvari, proveo sam oko šest meseci razmišljajući o tome da li ću to uspeti i da li ima smisla. Napisao sam i „mekšu” verziju, kako se kaže, nešto lakše za snimanje, ali sam na kraju odlučio da odaberem teži put! I sada mi je drago što jesam!

Nakon što je film gledao na jednoj od bukureštanskih premijera, Adrijan Čorojanu, profesor istorije na Univerzitetu u Bukureštu, rekao nam je:

Moram da priznam da sam ostao iznenađen, kao neko ko je gledao, ako ne sve, u svakom slučaju, većinu filmova o rumunskoj revoluciji. I nisam imao velika očekivanja, iako mi je rečeno da je film dobar! Nisam išao sa velikim očekivanjima, ali me je iznenadio, pre svega zbog scenarija i igre glumaca. Glumci, uglavnom poznati, ali koje niste očekivali da ćete videti u tako mračnoj komediji. Ne znam ni kako da kažem, iako se konačno završava očigledno srećnim krajem, znamo da nakon završetka sledi 1.000 ranjenih i mrtvih.

Ali sve u svemu, mislim da je bila potrebna nova generacija koja da se raportira na ovaj događaj, i mislim da je odlučujući element filma ova promena perspektive. Imali smo komedije i ranije, imali smo i teške filmove o Decembarskoj revoluciji, ali ovaj sled sudbina i njihovo ulančavanje, mislim da nas je približilo stvarnom životu, iako, očigledno, film tretira istoriju kroz umetničku slobodu. Postoje, nažalost, neke stvari koje su prijatnije na filmu nego u stvarnosti, ili neke sitne neistine u dekoru, ali sve u svemu, mislim da je svežina pristupa toj temi ono što je oduševilo sve koji su film odgledali.

Bogdan Murešanu nam je ispričao i koji su bili najveći izazovi u snimanju filma:

Zato što se film dešava u jednom danu i jednom jutru, bilo je problema u vezi sa vremenom, jer nije mogao da padne sneg. S druge strane, zavisili smo i od prognoze vremena, nismo mogli da snimamo bilo kada. Drveće je moralo da ima određeno lišće, ni jako zeleno ni prekriveno snegom, jer to nije bio slučaj tog 20. decembra. To mi je stvaralo mnogo problema. Zatim rekonstrukcija  prostora koji više ne postoje, a ovde ne govorim o stanovima, jer to se još može, već o funkcionalnom televizijskom studiju iz 80-ih, to je za nas bio apsolutno gigantski izazov! Zašto sam rekao funkcionalni: jer je morao biti u radnom stanju, ti paneli i sva ta oprema morali su da rade, jer nismo imali novca da sve to snimamo odvojeno.

Oni koji nisu živeli u ta vremena ili čiji roditelji im nisu dovoljno objasnili taj period, iz filma saznaju kako se sve događalo, kako je radio magnetofon, televizor na lampe sa katodnom cevi, ali i zašto bi neko bežao iz tadašnje Rumunije rizikujući sve. Informacije sa kojima se čini da svet sve više rezonuje kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu. Bogdan Murešanu nam sve to objašnjava:

Film je doživeo jednako veliki međunarodni uspeh kao i nacionalni. Njegov festivalski krug je upravo počeo i mislim da će tako nastaviti 2 godine! Obići će svet! A na projekcijama gde sam ja bio prisutan, sale su uvek bile pune. Doduše, bilo je zaista mnogih i iz rumunske dijaspore! Ali inače, kako da to objasnim? Mislim da je to svetao film. Svaki dan dobijam desetine poruka od gledalaca i odgovaram na njih ili se trudim da odgovorim na njih uz pomoć svog tima. Za mene je to pravo zadovoljstvo! Uvek se pojavljuju reči „terapeutski“ i „svetao“, što je verovatno iznenađujuće za tako teško, mračno vreme. I mene je iznenadila ova reč – „svetao“. Iako je kraj filma oslobađajući i sećam se da se tako osećala cela Rumunija, a verovatno je u narativu ovog filma sadržan i onaj osećaj oslobođenja koji smo svi tog dana doživeli.

Profesor Adrijan Čorojanu je nastavio:

U filmu vidimo stvari karakteristične za ta vremena i na neki način svi sebe prepoznajemo. Jer neizostavno, bilo da si tad bio đak, da ne govorim o glumcima, već u školi, svi smo recitovali pesme o partiji, ponekad o generalnom sekretaru, ili oni koji su služili vojsku zakleli bi se rukom na trobojku za odbranu otadžbine po naređenju vrhovnog komandanta, i slično. Dakle, postoji kategorija publike koja se prepoznaje u filmu, ali iznenađujuće je da postoje mladi ljudi, koji tada nisu rođeni, i to me raduje, mladi ljudi koji sada imaju sliku o tome kakav je bio život ’89, što je jako dobro, a stranci su, mislim, impresionirani sudbinama onih u filmu, odnosno normalnih ljudi, u zemlji, koliko toliko civilizovanoj, i njihovom skromnošću. Bili smo zemlja u kojoj su ljudi pokušavali da žive normalno u nenormalnom sistemu, i mislim da strani gledaoci to odmah shvataju. Sem toga, ponavljam, to je ulančavanje i preplitanje sudbina, način na koji ljudi koji se poznaju, ili ne poznaju, postaju učesnici u istom istorijskom događaju.

Adrijan Čorojanu zaključuje:

Zaista, uputio bih poziv svima koji film nisu videli, da odu da ga vide, jer će biti zadivljeni kao i ja, zadivljeni u apsolutno pozitivnom smislu. To je neka vrsta sećanja na kraj komunističkog režima i to sećanje je potrebno!

Rumunski gledaoci mogu da odgledaju film u preko 80 bioskopa u 42 grada Rumunije.