Energetski sektor Rumunije(13.05.2014)
Florin Orban, 13.05.2014, 16:49
Prema zvaničnim podacima, energetskom sektoru Rumunije u narednih 10-15 godina potrebne su investicije veće od 30 miliadi evra da bi zemlja bila konkurentna i osigurala energetsku nezavisnost. Fond bi se formirao od manjinskih akcija države u energetskim kompanijama. Podsećamo da je prošle godine vlada Rumunije lansirala ideju o osnivanju fonda od miliardu evra formiran od manjinskog učešća Departmana za energiju. Manjinsko učešće države u energetskim kompanijama, ujključujući ovde i OMV Petrom, procenjuje se na nekoliko stotina miliona evra, ali ako se konsoliduje vrednost akcija, može premašiti miliardu evra. Prema procenama vlade proizvodni kapacitet električne energije Rumunije povečaće se u narednih 6 godina za skoro 19% posle puštanja u rad jedinica kapaciteta 5000 MW. Istovremeno zatvoriće se centrale kapaciteta ¼ novih energetskih grupa. Prilikom puštanja u rad investicija koje predstavljaju nove električne kapacitete, zatvoriće se kapaciteti koji predstavljaju 25% kapaciteta novih postrojenja’’ predvidja odluka rumunske vlade. Medju nove projekte spadaju i centrala na biogas Hemijskog kombinata Amonil iz Slobozije, grupa od 500 MW na ugalj Energetskog kompleksa Oltenija, termocentrala kapaciteta 800 MW kompanije Brajila pauer , mešovito društvo E.on-a i Enel-a, i nova grupa od 200 MW Energetskog kopmpleksa Hunedoara. Drugi projektii odnose se na modernizaciju postojećih grupa ali I na izgradnju novih. Krajem marta vlada je odobrila izgradnju mešovite rumunsko-bugarske project kompanije za razvoj hidrocentrale na Dunavu u blizini Turnu Severina i Nikopolja, sa instalisanom snagom od 400 MW, što će povećati energetsku sigurnost Rumunije i smanjiti zavisnost od uvoza. Hidrocentrala bi omogučila i novu drumsku i železničku komunikaciju izmedju dve države. Drugi clj izgradnje centrale je i regulacija toka reke Dunav, sa pozitivnim efektima na zaštitu od poplava. Pomenuti projekti finansiraće se novcem od prodaje sertifikata za emisije gasova sa efektima staklene bašte koji se Rumuniji odobravaju besplatno u periodu 2013-2020 kao potpisnica Protokola iz Kjota. Premijer Viktor Ponta je objasnio:’’ Rumunija ima ogromnu šansu jer ima nuklearnu energiju, centrale na ugalj, hidroenergiju, ogroman potencijal, obnovljivjivu energiju, i sada mislim da je najveći izazov izvoz električne energije. Kada je reč o električnoj energiji prioizvodimo više od potreba i treba da izvozimo . Želim da se pre svega napravi stretegija ne samo za Rumuniji već i za R. Moldaviju, ne za 20 miliona stanovnika nego za 24 miliona. Takodje raspolažemo neophodnom infrastrukturom za izvoz u druge zemlje i možemo da izdržimo na otvorenom tržištu Evropske unije .’’
Predstavnik Saveta inostranih investitora iz Rumunije Mihaj Bogza o obnovljivoj energiji koja je u punom razvoju u poslednje vreme i o višim cenama je rekao: ’’ U 2008. godini Rumunija je trebala da izabere izmedju čiste energije, ali skuplje, i veće konkurentnosti. Na prvi pogled je napravila pogrešan izbor, jer nije napravljena ozbiljna studija o posledicama, tako da smo se našli u sitauciju da se stimulišu kapaciteti koji su premašili mogučnosti zemlje sa tačke kokurencije sa ostalim industrijskim granama koje troše električnu energiju. Trenutno naša zemlja se nalazi u nezavidnom položaju jer sa jedne strane ima velike investicije u obnovljivu energiju i investitori žele da amortizuju investicije, a sa druge imamo jedan industrijski sektor koji ne može da plati cenu struje iz obnovljivih izora,’’
Nerešenih problema u energetskim kompanijama sa većinskim državnim kapitalom ima podosta. Ministar za elnergiju Razvan Nikolesku je izmedju ostalog rekao:’’ Tokom više godina ovde su se gomilali veliki dugovi zbog neefikasnosti. Mi želimo da ubrzamo proces efikasnosti koji treba da se bazira na pravilima korporativnog upravljanjaa ne da budu pod političkim uticajem.’’
Recimo na kraju da energija iz centrala na vetar, fotovoltajičkih parkova i centrala na biomasu pokriva 21% nacionalne proizvodnje i zauzima drugo mesto posle energije iz uglja koja ima udeo u celokupnoj proizvodnji od 27%. Proizvodnja nuklearne energije obezbedjuje 17,4 % potreba, centrale na mazut 14,5% a hidrocentrale 19,7 %.
