Ekonomske prognoze za 2014. godinu (21.01.2014)
Za 2014. godinu analitičari prognoziraju ekonomski rast Rumunije izmedju 1,5 i 3 %, a Evropska komisija od oko 2,1 odsto, pod uslovom da unutrašnja potražnja postane važniji motor od povećanja izvoza. Komisija je, takodje, naglasila da će se investicije ove godine povećati zahvaljujući boljoj apsorpciji evropskih fondova. Potrošnja u privatnom sektoru biće i dalje ograničena zbog finansijske situacije stanovništva, ali će se poboljsati usled povećanog poverenja potrošača i realno raspoloživog dohotka, zbog bolje situacije na tržištu rada i umerene stope inflacije, navodi Evropska komisija.
Florin Orban, 14.01.2014, 10:29
Za 2014. godinu analitičari prognoziraju ekonomski rast Rumunije izmedju 1,5 i 3 %, a Evropska komisija od oko 2,1 odsto, pod uslovom da unutrašnja potražnja postane važniji motor od povećanja izvoza. Komisija je, takodje, naglasila da će se investicije ove godine povećati zahvaljujući boljoj apsorpciji evropskih fondova. Potrošnja u privatnom sektoru biće i dalje ograničena zbog finansijske situacije stanovništva, ali će se poboljsati usled povećanog poverenja potrošača i realno raspoloživog dohotka, zbog bolje situacije na tržištu rada i umerene stope inflacije, navodi Evropska komisija.
I potrošnja drzavnog sektora biće ograničena, jer je neophodno dalje fiskalno jačanje, ali u sporijem ritmu, ocenjuju eksperti komisije. Privatna potrošnja povečala bi se za 1,6 odsto u tekućoj godini, a javnog sektora za 1,8 odsto.
Sličnu prognozu ima i Medjunarodni monetarni fond. Kada je reč o Svetskoj banci, ova insitucija predvidja privredni rast Rumunije od 2,2 odsto, uz napomenu da će udeo poljoprivrede biti manji nego prošle godine. Glavni ekonomista Svetske banke za Rumuniju, Katalin Pauna, objasnio je u intervjuu za Radio Rumunija koji su motori ekonomskog rasta ove godine: “U prvom redu umereni rast potrošnje i nadamo se i poboljšanju investicija, istovremeno sa snažnim rastom izvoza, jer se u zemljama evrozone ekonomska situacija poboljsala. Tako da računamo na rekordan izvoz Rumunije. Nadamo se, takodje, boljoj apsorpciji evropskih fondova.”
Katalin Pauna kaže da ako želimo veći ekonomski rast koji bi osigurao nastavljanje konvergentnog procesa ka razvojnom nivou glavnih zemalja Evropske unije, potrebno je da se nastave strukturne reforme u zdrastvu, vaspitanju, saobraćaju, energetici, boljem poslovanju kompanija sa državnom kapitalom i poboljšanju javne administracije.
U poslednjem izveštaju Svetske banke o evoluciji ekonomija u zemljama koje su pristupile Evropskoj uniji nakon 2004. godine, navodi se da će ove nastaviti ekonomski rast, pristup kreditiranju i ove godine biće komplikovan, a stopa nezaposlenosti stabilizovana na sadašnjem nivou.
Specifični izazovi za Rumuniju odnose se na efikasnije korišćenje evropskih fondova ali i javnih investicija uopšte, kao i povećanje priliva inostranih investicija. Katalin Pauna smatra da se mogu lako doneti mere za implementaciju koje bi povećale atraktivnost Rumunije u ocima investitora: «Prepreke se odnose na komplikovani način plaćanja poreza, izdavanje radnih dozvola za gradnju i priključenje na komunalije. Sve ove stvari su u drugim zemljama pojednostavljene. Ove mere nisu skupe sa ekonomske tacke gledišta. Mislim da treba samo pažnju da posvetimo rešavanju ovih problema, jer smatram da ćemo na ovaj način ostaviti na investitore pozitivan i snažan utisak.»
Privredni analitičar Radu Kračun smatra da su glavni izazovi u tesnoj vezi sa evolucijama na političkom planu, jer se ove godine u maju održavaju evropski izbori, a predsednički krajem novembra: «Prvi izazov za Rumuniju je stvaranje minimalnih uslova za političku stabilnost u kojoj ne treba da se pojave veće tenzije ili elementi koji mogu blokirati proces odlučivanja. Ekonomske odluke treba da budu imune na eventualne populističke trendove, koji se po tradiciji pojavljuju kod nas u izbornim godinama. Drugi izazov je ubrzanje ekonomskog rasta.»
Radu Kračun smatra da ekonomski rast kao u 2013. godini nije dovoljan da bi se obezbedio i rast životnog standarda stanovništva, kao ni za otvaranje novih radnih mesta.
Predsednik ING Benk Rumunija Mišu Negricoju smatra da nas očekuje period solidnog i stabilnog ekonomskog rasta:U narednom periodu potencijal ekonomskog rasta Rumunije nalazi se negde izmedju 4-5 % do 2020. godine. Stopa inflacije kretaće se oko 3% i imaćemo snažniju monetu. Ja mislim da će uslediti aprecikjacija leja i eventualni prelazak na evro oko 2020. godine.
Analitičari prognoziraju da će devizni kurs ove godine biti od 4,35-4,65 leja za jedan evro.