Ekonomske procene
Za razliku od prošle godine kada su prognozirale privredni rast Rumunije od 1,6 odsto u 2013. godini, medjunarodne finansijske institucije vlada Rumunije i politički analitičari korigovali su nagore prognoze o rastu od 2 do 2,5 odsto. Medjunarodni monetarni fond je poboljšao prognozu za ovu godinu na 2 odsto i na 2,5 odsto u idućoj godini, zahvaljujući povećanom izvozu i dobroj poljoprivrednoj godini. Fond procenjuje da će se deficit platnog bilansa smanjiti do 2- 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda ove godine a inflacija održati u okviru prognoze Narodne banke Rumunije.
România Internațional, 08.10.2013, 12:05
Za razliku od prošle godine kada su prognozirale privredni rast Rumunije od 1,6 odsto u 2013. godini, medjunarodne finansijske institucije vlada Rumunije i politički analitičari korigovali su nagore prognoze o rastu od 2 do 2,5 odsto. Medjunarodni monetarni fond je poboljšao prognozu za ovu godinu na 2 odsto i na 2,5 odsto u idućoj godini, zahvaljujući povećanom izvozu i dobroj poljoprivrednoj godini. Fond procenjuje da će se deficit platnog bilansa smanjiti do 2- 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda ove godine a inflacija održati u okviru prognoze Narodne banke Rumunije.
Šefica misije Medjunarodnog monetarnog fonda za Rumuniju, Andrea Šekter, izjavila je da je vlada Rumunije odlučna u nameri da ostvari fiskalno jačanje. Posle saopštenja budžetskog rebalansa, vlada je preuzela obavezu da ostvari deficit od 2,3 odsto bruto društvenog proizvoda i 2,4 odsto po evropskom obračunskom sistemu, kao i strukturni deficit od najviše 1 odsto do 2015. godine. Ona je naglasila da će fiskalnu politiku podržavati institucionalne reforme, uključujući mere koje stimulišu srednjoročno planiranje, razvijaju administrativni kapacitet, ubrzaju apsorpciju evropskih fondova, jačaju administraciju i fiskalno upravljanje i obezbedjuju bolju kontrolu potraživanja.
U izveštaju Economist Intelligence Unita za mesec septembar navodi se da će privreda Rumunije zabeležiti rast od 2,5 odsto, rast koji «odražava situaciju u evro-zoni dok će se ritam rasta ubrzati u periodu 2014.- 2017. godina sa godišnjim prosekom od 4 odsto».
«U oblast ekonomije ne dešavaju se čuda i niko ne može zameniti korektnu kombinaciju ekonomskih politika da bi se ostvario održiv ekonomski rast jedne zemlje», smatra guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku. U narednom periodu ovo treba da bude i naš cilj: «Smatram da je glavni cilj Rumunije u narednom perioda uravnotežen, održiv i inkluzivan rast, odnosno rast koji otvara nova radna mesta.»
Da bi se postigao ovaj ekonomski rast treba rešiti pre svega debalans koji se najavljuje u narednih 10 ili 20 godina izmedju broja penzionera i radnika koji plaćaju doprinos za socijalno osiguranje- kaže Mugur Isaresku. Pored toga, treba sprečiti ubrzanje ekonomskog rasta u predizbornim periodima iznad potencijala, jer ovakav pristup samo ubrzava privrednog pada posle izbora. «Bolje je imati rast od 4 odsto godišnje koji bi trajao 10- 12 godina, nego 7 procenata 2- 3 godine», naglasio je šef rumunske centralne banke. U sadašnjim uslovima- objašnjava Isaresku- treba staviti naglasak na ekonomsku stabilnost i valorizaciju unutrašnjih resursi.
Prvi viceguverner Narodne banke Rumunije, Florin Djordjesku, kaže da država treba da ostvari svoju ulogu korektne kombinacije ekonomskih politika, da efikasno upravlja svojom participacijom u privredi i da podrži preduzetničke akcije pomoću diversifikacije državne pomoći. Ali za ovo su potrebni resursi. Florin Djordjesku: «Da bi se osigurali ovi efekti podrške investicionom sektoru, država treba da ima na raspolaganje pozamašna finansijska sredstva, jer u suprotnom slučaju nema potreban kredibilitet. Ovi resursi mogu se obezbediti samo pomoću stroge finansijske discipline svih fizičkih i pravnih lica, discipline koja se zasniva na fiskalnim i finansijsko- obračunskim zakonima iz kojih treba eliminisati sve rupe.»
Sa svoje strane, predsednik Fiskalnog saveta, Jonuc Dumitru, ocenjuje da, iako je prognoza privrednog rasta u 2013. godini u Rumuniji poboljšana, ovo se neće odražavati u istoj meri na budžetske prihode: «Ne mislim da će se ovo odražavati na veće budžetske prihode, jer je ekonomski rast delom generisan izvozom koji ne donosi velike budžetske prihode i poljoprivredom koja nema veći doprinos u državni budžet».
Podpredsednik Evropske investicione banke, Mihaj Tanasesku, kaže da je za ekonomski rast apsorpcija evropskih fondova od suštinskog značaja: «Mi imamo veliku šansu, jedinstvenu šansu koje mnoge zemlje nemaju, jer možemo da privučemo mnogo veće evropske fondove, da iskoristimo novac od jeftinih investicija, kao što su fondovi od Evropske investicione banke, da iskoristimo resurse za velike projekte, kako bi ekonomski rast mogao da dostigne potencijal zemlje od 3- 4 odsto. A to se može realizovati u naredne 2- 3 godine.»
U izveštaju Economist Intelligence Unita navodi se, takodje, da će «poboljšana apsorpcija evropskih fondova doprinositi većim investicijama u infrastrukturu i doneti rast izvoznog potencijala na duži rok. Za Rumuniju će se iz strukturnih fondova Evropske unije od 2014. do 2020. godine izdvojiti 22 milijarde evra. Rumunija, takodje, očekuje fondove za poljoprivredu u visini od 17,5 milijardi evra u periodu 2014- 2020 godina posredstvom Zajedničke poljoprivredne politike, što predstavlja rast od 13,8 milijardi evra u odnosu na 2007- 2013. godinu.
(Autor: Kristijan Mihu. Prevod: Mirča Mihaj)
