Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Drugovanje na Todorovoj suboti (29.03.2022)

Drugovanje na Todorovoj suboti

Drugovanje na Todorovoj suboti (29.03.2022)
Drugovanje na Todorovoj suboti (29.03.2022)

, 29.03.2022, 18:30

Drugovanje na Todorovoj suboti



Danas idemo na jugozapad Transilvanije, u okrug Hunedoara, u Zemlju Hacega, istorijsko-etnografskom kraju, prateći običaj iz davnina. Ovde se nalazi Geopark dinosaurusa Zemlje Hacega, UNESKO lokacija, promoter lokalnog identiteta koji uključuje jedinstvene vrednosti kulturnog i istorijskog nasleđa.


Jedan takav običaj je Drugovanje na Todorovoj suboti, koji je nedavno razotkrilo Udruženje žena Santamaria Orlja, u partnerstvu sa Geoparkom, kako je izjavila Silvia Sakač Mikes, predsednica udruženja:


Većina naših projekata imala je “Geopark” kao partnera. “Geopark” je u stvari katalizator energije i promoter svega što se dešava u “Zemlji Hacega” i što zaslužuje da se promoviše, kako sa prirodnog tako i kulturnog aspekta. Jedan od ciljeva “Geoparka” je edokuovanje, a to edukovanje se dešava u organizovanoj sredini — u svakoj školi postoji geo-istraživački klub, koji tokom cele godine ostvaruje veoma lepe projekte, u kojima deca uče šta je geopark, uče o svom kraju, upoznavaju svoje prirodne vrednosti, prirodno nasleđe i kulturnu baštinu, ali nije to samo upoznavanje nego i promovisanje. A jedan od tih projekata je i “Drugovanje”.“



I Silvia Sakač Mikes, predsednica Udruženja žena Santamaria Orlja, rekla nam je o običaju Drugovanja na Todorovoj suboti:


“To je prastari običaj, gubi se u magli vremena, to je običaj za radost dece. U stvari, to je vezivanje prijateljstava i ujedno takmičenje. Ovaj običaj smo uspeli da oživimo poslednjih godina. Šta u stvari znači Drugovanje na Todorovoj suboti“ — to je prelep običaj, spremaju se “Todorovski kolačići” od testa za hleb koji se razvije u obliku dugačkih traka koje se pletu. Specifičan za taj kolač je ukras u obliku cveta koji se mesi iz istog testa samo što je malo tvrđi, ima više brašna, da bi održao svoj oblik. Testo se razvlači na trake, iseče, zamota i stavi na kolač. Kolačići se stave u rernu, da se ispeku. Kad su gotovi ostave se do sledećeg dana, jer se na “drugovanje” ide u nedelju ujutru. Spremaju se sa velikom pažnjom, cvetove potom vade majke, kite se cvećem, ljubičicom, snežnom kapom, zumbulom, zavisno šta se toga dana nađe, i malo se istanje da bi lako lebdeli na vodi. To je događaj koji oslobađa mnogo dobre energije! Radost dece je fantastična. Kad biste samo mogli da vidite njihova lica kako zrače radošću i kako su uzbuđeni!“



Kao i svake godine, deca su izmesila kolačiće od testa koje su ukrašavala komadićima testa o obliku cveta. Zatim su kolačići ispečeni u rernama raznih domaćinstava organizatora, jer, nažalost više ne postoje tradicinaolne hlebne peći. Posle pečenja, kolačiće su pojela deca, ali su cvetovi, ulepšani prolećnim cvećem, po predanju odneti na reku i stavljeni na vodu. Silvia Sakač Mikes je detaljno objasnila:


To je u suštini takmičenje, cvetovi se stavljaju na dasku, nekada su se stavljali na pratljači, dasci sa kojom se udarao veš, kada se prao na reci, poređani su i jedan od roditelja potopi dasku ili pratljaču u vodu i prvi cvet koji krene nizvodu zove se veliki suprug”. To ti daje poseban ponos, ali i ostali uživaju i gledaju cvetove dok plove niz reku, jer se vođa menja, u zavisnosti od toga kako hvataju vodeni talas. Uspeli smo da ih naučimo da sami spreme svoje cvetove. Oni, zapravo, sami mese testo. Vide kako se mesi, kako raste, sami oblikuju cvetove, a sve to stvara veliku radost! Čini mi se izvanredna stvar, jer uspevamo da im prenesemo neke tradicije, uspevamo da oživimo te tradicije i da ih prenesemo, jer sam uverena da će ih i oni dalje prenositi. Sem toga, raduju se zajedničkom radu, stvaraju se nerazdvojna prijateljstva. Sećam se da je moja baka, u poprilično kasnim godinama, svoju prijateljicu sa kojom se sprijateljila kao dete, još uvek zvala supružnicom“. To je jedan od najlepših običaja, koji vredi dalje prenositi.“


Dete čiji cvet najbrže otplovi niz reku naziva se veliki supružnik, ili supružnica, a njegova prva dužnost u toj ulozi je da počasti ostalu decu sokom, kolačima ili slatkišima. Takođe se kaže da su prijateljstva koja se vezivaju u Drugovanju na Todorovoj suboti — doživotna.


Naša sagovornica nam je priznala da je u detinjstvu lično učestvovala u Drugovanju na Todorovoj suboti i da je jedina razlika između onoga što se nekada dešavalo i onoga što se dešava sada činjenica da je sada manje dece u selu. Ipak, radost je ostala velika, pa je moguće da će takve običaje i današnji mali učesnici toliko ceniti da će poželeti da ih prenesu na buduće generacije.


Rumunija danas уторак, 14 јануар 2025

Vraćanje starim novogodišnjim tradicijama

Čini se da su neke praznične tradicije najbolje očuvane sve do danas. Početkom decembra na ulicama počinju da pevaju grupe koledara, prateći...

Vraćanje starim novogodišnjim tradicijama
Rumunija danas уторак, 07 јануар 2025

Poseta Deda Mrazovoj radionici

Ništa nije lepše tokom zimskih praznika od božićnih ukrasa koji krase jelku ili zgrade! Međutim, malo ljudi danas zna da su pre hrišćanstva...

Poseta Deda Mrazovoj radionici
Brave Cut project by Renasterea Foundation
Rumunija danas уторак, 24 децембар 2024

„Brave Cut“

Projekat kroz koji, ako imate dugu kosu, možete je donirati za izradu perika od prirodne kose za one kojima su potrebne. „Brave Cut“ naziv je...

„Brave Cut“
foto: facebook.com/sapunulcheia/
Rumunija danas уторак, 17 децембар 2024

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun

Priča o sapunu „Cheia“ vraća nas u prošlost do 3. marta 1886. godine, kada je Lipa Brunštajn registrovala u opštini porodičnu fabriku. I...

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun
Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company