Disko BTT

Izložba DISKO BTT — DISKOTEKE IZ PERIODA KOMUNIZMA je po prvi put bila organizovana prošle godine, u Bukureštu, uz podršku Uprave Nacionalnog Kulturnog Fonda. Izložba je imala veliki uspeh, 5000 posetilaca su prešla prag Palate Štirbei iz Bucurešta, gde se održala izložba u jesen 2017. godine, a ovaj projekat je osvojio i Nagradu Uprave Nacionalnog Kulturnog Fonda za korišićenje kulturnog nematerijalnog nasleđa.

Ana-Maria Cononovici, 30.10.2018, 14:48

Koncepcija izložbe DISKO BTT pripada filmskoj rediteljki Juliji Ruđini, koja je poznata po svojim filmovima Breaking News, Love Building (2013) i Captivi de Crăciun (2010), koju smo pozvali u Radio Rumunija Internacional da nam kaže kako je došla na ideju za ovaj projekat:: Ideja se javila pre dve ili tri godine, u trenutku kad sam radila istraživanje za jedan film. Ja sam filmska rediteljka i u filmu postoji jedan lik koji je imao veze sa tim periodu, bio je DJ tada, ‚80tih godina u Rumuniji. Tako sam i upoznala Sorina Lupaška, koji je bio DJ u tom periodu i privukla nas je ideja da predstavimo publici period o kom se ne zna mnogo ili ne postoje opipljivi dokazi i ispovesti. Zna se mnogo priča, ali niko ih nije sakupio na jednom mestu. I mi smo rešili da to učinimo.”

Izložba DISKO BTT — DISKOTEKE IZ PERIODA KOMUNIZMA je orginalna umetnička kreacija, inspirisana elementima iz tog perioda, a posetilac prolazi kroz različite nekonvencionalne prostorije. Izložba je osmišljena senzorialno, kroz brojne sobe, a svaka od ovih soba je načinjena prema stvarnosti iz ovog perioda. Izložbeni prostor se sastoji od 6 prostorija koje posetilac obilazi, vođen scenografijom. Ne postoji vodič, poseta je individualna, ne postoje grupne posete, svaki posetilac može provesti onoliko vremena koliko hoće u svakoj od prostorija. Detalje ćemo čuti od Julije Ruđine: Mi smo pokrenuli projekat kao originalnu umetničku kreaciju, kao izložbu-instalaciju, podeljenu na više prostorija, a svaka od njih predstavlja po jedan aspekt iz tog perioda. Ovaj period podrazumeva grupu lokacija gde se slušala muzika, u periodu kad je cenzura bila sveprisutna, pa čak i u muzici, i način na koji su ljudi imali pristup muzici putem DJ-eva, odnosno predstavljača muzike, kako su se tad zvali. Ubeđena sam da mnogo starijih generacija su obišla ovakva mesta. Ovaj prostor je prvenstveno namenjen publici: stupili smo u kontakt sa različitim ljudima iz ovog perioda, da bismo sakupili priče koje se osnova ove izložbe, a zatim da bismo došli i do materijala iz ovog perioda: aparata, postera i čak i muzike: trake za magnetofon, audio kasete, diskovi i tako dalje. Sve ovo se može videti na izložbi, u obliku koji je bliži senzorijalnom iskustvu”.

Ovo je projekat koji je premašio očekivanja koordinatorke. Ja lično nisam očekivala ovoliki uspeh ,ako što je bio prošlogodišnji u Bukureštu, jer sam mislila da se obraćamo publici koja nije obavezno u toku sa veoma inovativnim kulturnim manifestacijama koje su tipa instalacije. Ali smo imali veoma raznovrsnu publiku: od ljudi koji su živeli u tom periodu i koji su došli da se na neki način ponovo povežu sa njom i koji su kasnije doveli svoju decu ili unuke koji nisu tada živeli. I imali smo mladu publiku, zainteresovanu za ovu kulturnu zonu, koji su zatim došli sa roditeljima. Ova izložba je imala organsko promovisanje, jer je prostor koji budi mnogo osećanja u posetiocima, bilo da su to živeli ili ne.”

Izložba će ove godine biti otvorena i u Kluž-Napoki. Program za posetioce reprodukuje približno program rada diskoteka iz perioda komunizma, ali postoje i drugi brojni elementi iznenađenja koje su posetioci pozvani da ih sami otkriju. Ulaz je besplatan. Šta će ovog puta otkriti posetioci? Julia Ruđina: Izložba je oko 90% onoga što je bilo izloženo u Bukureštu, a promene koje postoje su nastale usled prostora koji je drugačiji. I dalje je reč o prostoru podeljenom u šest prostorija, svaka prostorija je posvećena jednom elementu iz tog perioda, ima mnogo muzike, postoje fotografije, materijali iz arhiva. Ono što je lepo i što smatram spektakularnim, u prvom izdanju, jeste da je ovo izložba koja će te progutati, jer u jednoj od soba ljudi počinju da plešu: dođu kao posetioci i postaju učesnici, skoro ako eksponati, jer počinju da igraju u poslednjoj prostoriji izložbe, gde je reč o diskotekama 80tih godina, načinjena u prirodnoj veličini. Ima mnogo muzike, a kao goste imamo i one iz ekipe diskoteka i Sorina Lupaškua, koji je i savetnik za ovu izložbu. Ono što mislim da je zanimljivo u vezi sa ovim projektom je da smatram da nas prebacuje u taj period”.

Što se tiče organizacije izložbe, savetnik je bio Sorin Lupašku, poznati Dj iz perioda diskoteka BTT: Scenografiju potpisuje Andrea Popa, filmski scenograf sa iskustvom od preko 20 dugometražnih filmova i saradnica sa režiserima Klod Laluš, Džoel Šumaher, Kristi Puju, Kristijan Nemesku i Naje Karanfil. Koncept za dizajn svetla u okviru iozložbe pripada dizajneru svetla Alinu Popi. I za kraj, lepa vest: organizatori žele da sa ovom izložbom posete što više gradova iz Rumunije.