Prima pagină » Rubrike » Rumunija danas » Da li je proizvodnja zelene energija unosan posao? (19.12.2017)

Da li je proizvodnja zelene energija unosan posao? (19.12.2017)

Konvencionalni energetski resursi čovečanstva presušuju svakom godinom. Zbog klimatskih promena sve veca paznja poklanja se proizvodnji i potrosnji energije iz obnovljivih izvora. Industrija zelene energije uspela je naročito u poslednje vreme da izvrši snažan prodor i u Rumuniji. O ulozi obnovljivih izvora u proizvodnji i potrošnji energije kod nas reči će nam nečto više Katalina Dragomir, energetski ekspert: ,,Na nivou Evropske unije postavljeni su ciljevi za 2020. godinu. Rumunija je po ovom pitanju bila agresivnija, preuzela je obavezu da obnovljiva energija učestvuje sa 24% u ukupnoj potrošnji električne energije i ovaj cilj je već dostignut 2015-2016. godine. Što se proizvodnje tiče, u aprilu 2017. godine imamo već 5300 instalisanih megawata i 791 proizvodjaca. Od ukupne prizvodnje, energija vetra ima najveći udeo od 3025 mw, ostala proizvodnja spada na energiju sunca sa 1350 mw, biomasu, biogas i mikrohidrocentrale. Prema zvaničnim podacima, u periodu 2015-2016. godina obnovljivi izvori energije predstavljali su 20,6% ukupne potrošnje energije u Rumuniji. U 2017. očekuje se malo povećanje. Ovaj procenat zavisi i od spoljnih faktora koji utiču na proizvodnju, pre svega na jačinu vetra, sunčane dane ili hidrokapacitet, tačnije padavine. Ovaj procenat predstavlja godišnji prosek. U zavisnosti od meteoroloških uslova i potrošnje, proizvodnja može da dostigne i 30-40% ili da se smanji na 7-10%.’’

Florin Orban, 19.12.2017, 09:21

Zamolili smo našu danasnju sagovornicu da nam kaže koji je udeo spoljnih izvora u investicije u obnovljivu energiju: ,, Od skoro 5300 mw instalisane snage, polovina ako ne i nešto vise dolazi iz parkova velikih operatera ili medjunarodnih kompanija. Mogla bih da kažem da neposredne ili posredne inostrane investicije učestvuju sa najmanje 75 odsto. Finansiranje sredstvima iz domaćih izvora, drugim recima iz fondova za zaštitu čovekove sredine ili fondova sa bankarskim kreditima ili bankarskim lizingom dostiže negde oko 10% do 15% ukupnih investicija u obnovljive kapacitete.’’

Postavlje se često pitanje da li se isplati proizvoditi energiju iz obnovljivih izvora?

Katalina Dragomir objašnjava: ,,Odgovor je ne, čak ni za medjunarodne kompanije koje konstantno investiraju u obnovljive izvore energije. Jer ne mogu da amortizuju investiciju. Finansijske analize pokazuju da su u 2016. petorica najvećih aktera na ovom tržištu imala gubitak od skoro 215 miliona evra.’’

Pomoć rumunske države za promovisanje proizvodnje obnovljive energije bazirala se na takozvanim ,,zelenim sertifikatima’’. Ove sertifikate izdaju transportni i sistemski operateri energije i stižu proizvodjačima obnovljive energije, tako da se dodaju prodajnoj ceni energije koju trziste reguliše. Katalina Dragomir: ,,Kada je počela primena ove šeme predstavljala je veliki uspeh. Nažalost česte izmene ove šeme, dovele su do efektivnog gušenja investitora koji mora da čeka 30 ili 35 godina na amortizaciju investicije čiji je životni vek od 20 godina, što je sa ekonomske tačke nelogično. Ova situacija je nepovoljno uticala na investicionu klimu i na dugoročnu predvidljivost.’’

U ovim uslovima kakve su perspective proizvodnje obnovljive energije u Rumuniji. Katalina Dragomir ističe: ,,Bez podrške i u odsustvu mehanizama dugogodišnjih ugovora koji bi osigurali neophodna finansijska sredstva za amortizaciju investicije, ne verujem da ćemo na kratki rok biti svedoci povećanja kapaciteta obnovljivih izvora. Kada kažem na kratki rok mislim pre svega na period od 2-3 godine. Sa druge strane kada je reč o perspektivama za 2023. godinu i preuzetim obavezama Evropske unije do 2030. godine Rumunija je vec dostigla nivo od 27% u ukupnoj potrošnji energije’’.