Bure sa sladoledom (15.11.2022)

Rado se sećao ukusa maminog domaćeg sladoleda, pa je u jednom trenutku odlučio da ponovo otkrije ukus autentičnog sladoleda i krenuo kroz rumunska sela da otkriva stare recepte. Kada ih je otkrio, odlučio je da se prekvalifikuje. Tako je Adrijan Mengeš, jer o njemu se radi, odustao od inženjerske profesije i pokrenuo vlastiti posao i novi brend: Bure sa sladoledom.

Ana-Maria Cononovici, 15.11.2022, 18:30

Tako smo saznali kako je počeo sa mašinama za sladoled, ali videvši da gubi mnoge prilike sa događanjima u zatvorenom prostoru, shvatio je da mora pronaći nešto novo. A onda se njegova majka setila da su u njenom detinjstvu prolazili ulicom prodavci sa sladoledom u buretu. Adrijan Mengeš priča nam kako je razvio ovaj brend:

Bilo je jako teško jer nismo znali tajne sladoleda pripremljenog u buretu. Hodali smo po rumunskim selima tražeći stare recepte, iz starih priča, ali bili smo odbijeni. Oni koji su ga još pravili nisu hteli da nam odaju tajnu. Zvali smo mesne opštine govoreći da smo sa neke televizije i da nam kažu gde možemo da nađemo informacije o tome, jer hoćemo da pravimo reportažu. Tako smo naišli na podršku gradonačelnika, njegovog zamenika, i tako smo došli i do čika Jona iz Vlče, koji nam je ispričao tajne sladoleda u buretu, bivajući ljut na sina, što ne želi da nastavi tradiciju i pravi sladoled u buretu. Tako mu je rekao: Sine, vidi, došao je stranac kome ću sve reći jer ti ionako ne želiš time da se baviš.

Baveći se proizvodnjom sladoleda u buretu više od 11-12 godina, naš sagovornik je uočio promenu u potrošačkim navikama ljudi, posebno u poslednje vreme.

Ljudi su počeli sve više da obraćaju pažnju na to šta jedu, postali su obrazovaniji. Svaki put mi im kažemo da pravimo domaći sladoled. Velika je razlika između sladoleda koji se nalazi u gradu i sladoleda koji mi pravimo. Pre svega, to je način pripreme, jer je drugačija tekstura, drugačiji ukus. Mnogo je gušći, nije toliko penast kao industrijski sladoled. Dakle, kao prvo, to je velika razlika. A drugo, to je činjenica da sami pravimo sirovinu, odnosno pravimo osnovu za sladoled od mleka, jaja, kajmaka, žumanca. I arome sami pripremamo!

Narudžbe se dostavljaju specijalizovanim mašinama kompanije ili putem aplikacija za dostavu na kućnu adresu. Najviše kupaca bilo je u periodu nakon pandemije, kada je prodaja direktno iz laboratorije dostizala 6.000 do 7.000 leja (1.200 do 1.400 evra) dnevno. Na sajtu postoji oko 30 vrsta sladoleda, a neki od najprodavanijih su vanila, čokolada, mango, slana karamela ili menta, a Adrijan Mengeš nam je rekao:

Mi ukus našeg sladoleda dobijamo ili od smrznutog voća, ili, sad kad je jesen, od pečene bundeve, ili od pečene jabuke sa cimetom. Mi sami spremamo naše arome. Volimo da kažemo da smo pravi sladoledari, iako nismo pohađali specijalizovane kurseve, nismo učili o sladoledu, nismo školovani u tom smislu. Jednostavno ga pravimo po svom ukusu, ukusu običnog čoveka. Vremenom smo eksperimentisali sa preko stotinu ukusa, ali je veoma teško, jer su najtraženiji vanila, čokolada, jagoda, malina. Obično leti, kada je vrhunac sezone sladoleda, idemo na klasične sorte, a sada, tokom jeseni, prilagođavamo se sezoni.

Na ovojesenjem izdanju festivala Muškarci na ulici Matasari Adrijan Mengeš je učestvovao sa novitetom:

Učestvovao sam na tri izdanja festivala Muškarci na ulici Matasari“, ali ovo je prvi put da smo demonstrativno pripremali sladoled na ulici. Obično smo dolazili sa već gotovim sladoledom, ali na zahtev organizatora, prihvatili smo i moram priznati da smo bili odlično primljeni na festivalu. Nismo očekivali da će nam prodaja tako dobro ići u oktobru.

Sladoled se priprema tako što se sastojci stavljaju u cilindar od nerđajućeg čelika, koji se zatim stavlja u bure, i oko njega se dodaju led i so, kako bi se ubrzao proces zamrzavanja. Nakon čega, ručno se vrti cilindar od nerđajućeg čelika, oko 4 sata, a zatim se sladoled čuva na sigurnom mestu, koje poštuje neophodne sanitarne i ekološke kriterijume.

Najizazovniji sladoledi u ponudi čine nam se oni sa koljivom, senfom, lavandom, bosiljkom, ali podjednako zanimljivi su oni sa đumbirom i suvim grožđem, pečenom jabukom i keksom ili vanilom bez šećera.