Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Božur, nacionalni cvet Rumunije (14.06.2022)

Božur, nacionalni cvet Rumunije

Božur, nacionalni cvet Rumunije (14.06.2022)
Božur, nacionalni cvet Rumunije (14.06.2022)

, 14.06.2022, 18:30

Božur, nacionalni cvet Rumunije


Svake godine, 15. maja, Zajednica rumunskih božura“ obeležava Dan rumunskog božura“. Specijalisti iznose značajne argumente da božur, simbol veterana rumunske vojske, postane nacionalni cvet. Postoji, u tom smislu, predlog od 2013. godine — dolazi od grupe profesora i istraživača Fakulteta za hortikulturu Univerziteta agronomskih nauka i veterinarske medicine u Bukureštu, kako smo saznali od prof. dr. Florina Stanika, profesor na Fakultetu za hortikulturu Univerziteta u Bukureštu, prorektor Univerziteta agronomskih nauka i veterinarske medicine, dopisni član Rumunske akademije.


Od 2013. godine, naš kolega profesor Florin Toma, šef katedre za obučavanje discipline Cvećarstvo“, predložio je na manifestaciji pod nazivom Dani hortikulture u Bukureštu“, koju tradicionalno održavamo svakog maja, da božur postane nacionalni cvet Rumunije. Naš kolega je izneo desetak važnih razloga zašto bi ovaj divni cvet mogao da postane nacionalni cvet. Jedna od njih je i činjenica da u Rumuniji nalazimo pet autohtonih vrsta božura, odnosno pet vrsta božura koje prirodno rastu u našim šumama ili na našim prostorima i ove vrste su rasprostranjene od obale Crnog mora, u Dobrudži, do Banata, od Oltenije, na jugu Moldavije, takođe u Transilvaniji, do samog okruga Bihor. Cvetaju u drugom delu maja i veoma su lepi, prave cele livade, kao što je to u Zau de Kmpie, gde se nalazi stepski božur, ali i šume u kojima božur praktično cveta po celoj šumi, pa se čak održavaju i festivali, ili lokalne proslave ovog divnog cveta.”


Takođe smo saznali da božuri imaju namenski rezervat prirode u šumi Trojanu u okrugu Teleorman, zaštićenom prirodnom području od nacionalnog interesa, čija je svrha očuvanje divlje flore i zaštita vrste rumunskog božura, a da je u Transilvaniji božur zaštićen u rezervatu Zau de Kmpie u okrugu Mureš. Prof. Florin Stanika je takođe izneo emotivne argumente u prilog ovoj ideji:


Skoro da nema bašte, nema domaćinstva, koje da nema bar jedan božur, među drugih lepih biljki koje nam ulepšavaju život. Više od 100.000 Rumuna nosi ime Božur, bilo kao ime, bilo kao porodično ime i, naravno, božur je u tradiciji našeg folklora, imamo ga u svim vrstama izraza, kao što je rumen si kao božur“, ili, na primer, postoji tradicija da se novorođenčad kupa u vodi u koju su stavljani cvetovi božura, da bi bili jači i da bi bili zaštićeni od zla. Dakle, postoji mnoštvo takvih razloga koje smatramo izuzetno važnim. Treba napomenuti da Rumunija nema nacionalni cvet, kao druge zemlje. Dozvolite mi da vam dam neke primere, Bugarska ima ružu, Turska i Holandija imaju lalu, Japan ima hrizantemu. Tako da bi za našu zemlju bilo izuzetno važno da imamo ovakav simbol, tako reprezentativan“.


Nakon skoro 10 godina od pokretanja ovog predloga, pitali smo prof. dr Florina Staniku u kojoj je fazi ovaj projekat:


U suštini, nakon inicijative iz 2013. godine, počeli smo da prikupljamo potpise i adhezije i želimo da ove godine još više proširimo ovu aktivnost, kako bismo kasnije mogli da predložimo za glasanje parlamentarnu inicijativu. Do sada smo prikupili oko 5000 potpisa, ali s obzirom na nove mogućnosti, uključujući prikupljanje onlajn adhezija, napravićemo platformu za to i organizovaćemo zajedno sa kolegama sa fakulteta hortikulture u zemlji, ali i sa drugim organima ili institucijama, posebno u oblastima gde božuri prirodno rastu, da prikupimo što više potpisa i adhezija za podršku našeg projekta.”


Prof. dr Florin Stanika precizira u nastavku:


Izuzetno je — i veoma smo srećni — što poslednjih godina u vojsci postoji inicijativa da se božur koristi kao cvet za odavanje počasti sećanju na narodne heroje. Znamo, na primer, da se mak koristi u Britaniji. Već nekoliko godina — od 2015. — vojska je preuzela božur kao cvet za odavanje počasti uspomeni na rumunske vojnike poginule na ratištima.“


Takođe, od 2015. godine postoji Zajednica rumunskog božura“, čiji su osnivači Kristina Turnadžiu Dragna i Andrea Tanasesku (pokretač projekta Rumunska narodna košulja“), koja podržava predlog stručnjaka. Sem toga, na inicijativu zajednice, Dan rumunskog božura“ se svake godine obeležava kampanjom koja promoviše ovaj cvet kao reprezentativni element za kulturu i tradiciju Rumuna. Rumunski božur je usvojilo i Udruženje Kamarazi“ kao simbol na manifestacijama obeležavanja herojstva vojnika rumunske vojske, organizacija koja je registrovala ovaj cvet kao figurativni znak u Državnoj kancelariji za pronalaske i žigove, sa nadom da će ga sve više ljudi nositi na reveru u znak poštovanja rumunskih vojnika svih vremena.

Rumunija danas уторак, 17 децембар 2024

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun

Priča o sapunu „Cheia“ vraća nas u prošlost do 3. marta 1886. godine, kada je Lipa Brunštajn registrovala u opštini porodičnu fabriku. I...

Priča o sapunu „Cheia“. Stogodišnji sapun
Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company