Božićni vašari (20.12.2022)
Božićni vašari su nastali u Nemačkoj, ali se sada održavaju u mnogim zemljama širom sveta. U Rumuniji, tradicija božićnog vašara nema dugu istoriju, ali je brzo prihvaćena u većini velikih gradova u zemlji. Na primer, Božićni vašar u Sibiu prvi put je organizovan 2007. godine, kada je Sibiu bio kulturna prestonica Evrope. Kluž, Temišvar ili Brašov su usvojili ovu tradiciju i uspeli da privuku sve više posetilaca iz godine u godinu. Ne zaostaje ni Bukurešt, koji ima vašar u svakom sektoru grada, jedan centralni, na trgu Pijaca Konstitucijej“, dok se drugi nalaze: u blizini Komične opere za decu, na esplanadi Gradske opere, ili u Muzeju sela Dimitrije Gusti.
Ana-Maria Cononovici, 20.12.2022, 18:30
Božićni vašari su nastali u Nemačkoj, ali se sada održavaju u mnogim zemljama širom sveta. U Rumuniji, tradicija božićnog vašara nema dugu istoriju, ali je brzo prihvaćena u većini velikih gradova u zemlji. Na primer, Božićni vašar u Sibiu prvi put je organizovan 2007. godine, kada je Sibiu bio kulturna prestonica Evrope. Kluž, Temišvar ili Brašov su usvojili ovu tradiciju i uspeli da privuku sve više posetilaca iz godine u godinu. Ne zaostaje ni Bukurešt, koji ima vašar u svakom sektoru grada, jedan centralni, na trgu Pijaca Konstitucijej“, dok se drugi nalaze: u blizini Komične opere za decu, na esplanadi Gradske opere, ili u Muzeju sela Dimitrije Gusti.
Jedno od najvećih iznenađenja ove godine priredio je Božićni vašar u Krajovi (jug Rumunije), koji se našao na trećem mestu, na rang listi Juropijan best destinejšns“ (European Best Destinations), najlepših božićnih sajmova u Evropi, posle onih u Budimpešti – Mađarskoj, i Gdanjsku – Poljskoj.
U Krajovi se čarolija praznika može doživeti u pet gradskih četvrti: Pijaca Mihaj Viteazul“, Stari grad, esplanada Narodnog pozorišta, zona Dolžana“, mali park katedrale Sv. Dimitrije“. Na vašaru su unikatne kućice kao iz bajke, božićna jelka visoka 20 metara, preko milion lampica i svetlećih figurica, kao i klizalište od 700 kvadratnih metara.
Nikoleta Jonić iz Bukurešta je već tradicionalno prisutna na sajmu u Muzeju sela Dimitrije Gusti u Bukureštu i predstavila nam je svoju ponudu:
Tradicionalne božićne praznične lutkice, ukrasi za jelku, prelepa jelka od krzna, sa lampicama, jako smešne sveće sa nosom, očima i osmehom. Imamo čizmu Deda Mraza, recimo, takođe sa nasmejanim očima i sa velikim osmehom. Imamo mesec da se okači na vrata, veliki, sa globusima, cvetom, takođe od belog krzna. Imam ovde jako velikog sneška sa šeširom. Dolazi puno posetioca na vašar – razgledaju, kupuju – posebno su stranci zainteresovani za ove male ili velike lutke, obučene u tradicionalnoj nošnji. Imam i Drakulu, ali prilično smešno izgleda, mislim, uopšte nije strašan. I pored njega sam stavila seljančicu, kao moguću sledeću žrtvu.
Donekle neobična ponuda, ali veoma prijatna za decu, bili su korneti sa medom o kojima nam je pričao Jon Botnarju – pčelar, koji nam je preporučio i druge specijalnosti:
Imamo medovinu, vino od meda, soka od jabuke i polena. To je izvanredan tonik, učvršćuje organizam, dobar je aktivator cirkulacije, probave i moćan afrodizijak. Čini se da svet ceni takve osobine. Idemo dalje: jabukovo sirće. Ovo sirće sam napravio po receptu američkog doktora Žarvisa, koji je proučavao uticaj jabukovog sirćeta na ljudski organizam i između ostalog, ovo sirće sadrži dosta organskog potasijuma iz jabuke, koji jača naše zglobove. Takođe se traži med od korijandera, med od močvarnog cveća i med od mane, koji je visoko mineralizovan. Smislili smo i iskušenje za decu – korneti sa medom. Ova ideja je originalna i čini se da je sve popularnija. Deca su u početku bila pomalo neodlučna, ali su na kraju, videvši koliko je ukusna ova kombinacija meda, vitamina i antibiotika, postali verni potrošači. Vraćaju se i kupuju. To su korneti za sladoled i to ih privlači, očekuju da će u njima pronaći posebne ukuse. U kornetima smo stavili med od močvarnog cveća koji je jako mineralizovan i kremast, opojnog mirisa, tinkturu propolisa koja sadrži malo alkohola, 50% propolisa, 50% alkohola i polena, takođe sa obale Dunava, prikupljenog sa spontane flore iz Delte Dunava – glemnije, palamide, melilota, mente, od svega po malo. I ovaj miks postaje neodoljiv ako ga probate, a za zdravlje je prirodna imunološka bomba, bez premca u alopatiji.
Pošto se zimski praznici, na selu, i dalje dočekuju uz grupe koledara i korinđaša, koji igraju narodne igre u specifičnim kostimima, sa maskama, takve se maske mogu naći i na vašarima. Stelijan Popa iz Bukurešta, koji takve maske pravi već više od 30 godina, otkako je naučio da ih pravi na radionicama koje organizuje Muzej sela Dimitrije Gusti, rekao nam je:
To su tradicionalne koledarske maske, iz Bukovine, sa njima se može kolendati od Božića do Svetog Jovana, postoje različiti obredi koledovanja. Rade se od ovčje kože, sa platnenom pozadinom, sa šeširom i, naravno, specifičnim ukrasima – resicama, zubima, kako su ih već naši preci pravili od bobičastog pasulja. A sada nas je pozvao Muzej sela Dimitrije Gusti da ih izložimo i prodajemo. Kroz pesme i specifične obrede koje momci izvode po kućama, u selu, isterivaju se zli duhovi. U Bukovini se pravi samo određena vrsta maske, u ostalim krajevima prave maske sa likom muškarca, žene ili deteta. Ja sam izabrao i pravim samo ovaj model, iz Bukovine, jer mi se jako sviđa.
Na božićnim vašarima možete se naslađivati tradicionalnim božićnim jelima, kupiti ukrase ili gotove poklone za vreću Deda Mraza, ili možete uživati u koncertima koji se organizuju dok traje vašar. Što se tiče pića, hladnog ili toplog, čekaju vas: kuvano vino, pivo, kuvana rakija, kinder punč, prepečenica, sok od jabuke, čaj, kafa ili topla čokolada, taman za zagrevanje i energiju, za još više zabave.
