Uskršnji običaji kod katoličkih vernika u Rumuniji
Najčešće postoji razlika u proslavi Uskrsa kod pravoslavaca i katolika, mada se obe Crkve odnose na vreme prolećne ravnodnevnice 21. mart. Razlika je rezultat upotrebe različitih mesečnih ciklusa. Ove godine postoji razlika od nedelju dana između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa. Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor „Konstantin Brailoiu“ iz Bukurešta govoriće nam ukratko o ovom pitanju: „Ekumenski sabori odlučili su da izračunaju datum Uskrsa nakon više diskusija. Odlučeno je da Uskrs bude pokretni praznik, jer se izračunava prema fazama meseca. Na ovaj način se nasleđuje sistem izračunavanja drevnog jevrejskog praznika Uskrsa, period u kojem su se, sa istorijske tačke gledišta dešavali najznačajniji događaji. Zbog toga Cveti i Uskrs imaju pokretni datum’’.
Monica Chiorpec, 11.04.2020, 17:45
Najčešće postoji razlika u proslavi Uskrsa kod pravoslavaca i katolika, mada se obe Crkve odnose na vreme prolećne ravnodnevnice 21. mart. Razlika je rezultat upotrebe različitih mesečnih ciklusa. Ove godine postoji razlika od nedelju dana između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa. Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor „Konstantin Brailoiu“ iz Bukurešta govoriće nam ukratko o ovom pitanju: „Ekumenski sabori odlučili su da izračunaju datum Uskrsa nakon više diskusija. Odlučeno je da Uskrs bude pokretni praznik, jer se izračunava prema fazama meseca. Na ovaj način se nasleđuje sistem izračunavanja drevnog jevrejskog praznika Uskrsa, period u kojem su se, sa istorijske tačke gledišta dešavali najznačajniji događaji. Zbog toga Cveti i Uskrs imaju pokretni datum’’.
U noći vaskrsenja, vernici dobijaju iz crkve Uskrs“, odnosno hleb potopljen vinom, koji nose kući i dele sa svojim najmilijima. Ovaj običaj potiče iz sedamnaestog veka, tokom osnjivanja Reformatorske crkve u Transilvaniji, koji su preuzeli pravoslavni, rimokatolički i grkokatolički vernici. Po povratku iz crkve, rimokatolički hrišćani služe ručak u porodici. Među najpopularnijim običajima koji se događaju u nedelju na Uskrs u katoličkim zajednicama, najvažnije je prskanje vodom ili parfemom. Delia Suiogan, etnolog na Severnom univerzitetu u Baia Mare: Katolici iz Transilvanije preuzeli su ritual prskanja od Nemaca. Budući da kulturni slojevi uvek deluju na evoluciji bilo koje civilizacije, došlo je do lepog ispreplitanja. Svi katolički vernici u tradicionalnim zajednicama poštuju ovaj običaj. Prvog i drugog dana Uskrsa prvo su se prskali vodom u znak pročišćenja. Ovo prskanje očigledno dolazi iz prethrišćanskog perioda i potiče iz obreda koje je nametnula Ostara, boginja plodnosti i preporoda. Tokom ovih praznika, svi su morali da se međusobno prskaju vodom, kao ritual čišćenja, ali i plodnosti. Danas katolički hrišćani prskaju parfemom, kao produžetak plodnosti ka duhovnom preporodu, parfemom koji ima takav efekat obnavljanja, efekat uspostavljanja uređenog stanja, rebalansiranjem kosmičkih stanja’’.
Uskrs, hrišćanski praznik vaskrsenja Gospodnjeg, stavlja u prvi plan elemente duhovnosti. U narodnoj tradiciji, ništa što se događa u ove važne dane nije slučajno. I značaj crvenih jaja i značaj ostalih proizvoda na uskršnjoj trpezi – poput jagnjetine ili uskršnje štrudle – podsećaju na duh žrtve. Etnolog Delia Suiogan: Druga katolička tradicija je simbol uskršnjeg zeke. Danas su svi izlozi prepuni zeka od čokolade, čokoladnih jaja koja donosi zec. Takođe pod nemačkim uticajem, podređujemo se istoj boginji, Ostara. Legenda kaže da ova boginja dok šeta poljima nailazi na pticu slomljenih krila. Dirnuta ovom slikom, boginja želi da pomogne ptici da ne umre. Božanski glas kaže joj da ako ga može da je pretvori u životinju kojoj nije potreban let da to učini. Boginja ju je pretvorila u zeca. Zanimljivo je da je ovaj zec zadržao sposobnost nošenja jaja. Tako da, jednom godišnje, zec pretvoren u pticu daje boginji, koja joj je vratili pravo na život, farbana jaja, kao znak preporoda u drugom obliku, Kaže se da se od tada farbaju jaja i da treba da ih potražite u travi, tragom zečice. Farbanje jaja dolazi kao nagrada dobrote. Dakle, imamo ponovo smisao preporoda. „
U Transilvaniji, na Strasnoj suboti pre Vaskrsenja, mladići iz katoličkih zajednica ukrašavaju prutiće šarenim trakama, a nakon spuštanja mraka prelaze sa tim prutićima pored kuća neudatih devojaka, vezujući ih za ogradu. Devojke prate sve to iza zavese, otkrivajući koliko će svaka od njih te godine imati udvarača.