Tradicionalni’’ muzej u digitalnoj eri
U moderno doba za koje je karakteristično prisustvo tehnologije, bez presedana, u svakodnevnom životu, a kultura sledi prirodni tok razvoja čovečanstva.Muzeji i kulturne institucije iz celog sveta definišu svoju strukturu tako što su pristupačni široj publici i iza njihovih zidova iza kojih se kriju umetnička dela. Primera radi, jedan od najpoznatijih evropskih muzeja, Luvr, pripremio je iznenađenje, koje je premjerno na svetskom nivou. Počev od sledeće godine konsole u 3D formatu vodiće ljubitelje umetnosti po velikim kolekcijama pariskog muzeja. Muzej Rumunskog seljaka iz Bukurešta predstavlja drugi jedinstveni slučaj, što ga ne može uključiti u paradigmu tradicionalnih muzeja i pored njegove specifičnosti. Anamarija Iuga, etnolog u Muzeju Rumunskog seljaka: ,,Tradicionalni’’ muzej odnosi se na tradicionalni tip izlaganja. Sa ove tačke, Muzej rumunskog seljaka nije ,,tradicionalni’’ muzej. Godine 1996. osvojio je nagradu ,,Evropski muzej godine’’ upravo zbog toga što je, u tom trenutku, na neobičan način izložio svoje eksponate. Reč je o konceptu slikara Hore Bernea i o načinu na koji su izloženi eksponati koji su medjusobno povezani, koji podržavaju jedni druge, kreiraju se i ponovo su sastavljeni konteksti sredina iz kojih potiču eksponati. Reč je o neobičnom izlaganju. Ostali etnografski muzeji imaju ,,didaktički stil’’. Oni će prvo predstaviti radnje koje obavlja seljak i podeljeni su, u zavisnsoti od sala, u zavisnosti od tematike. Predmeti koji su vezani za stočarstvo, poljoprivredu ili narodna nošnja, izloženi su u posebnim salama. Ali, Horea Bernea je drugačije zamislio muzej koji je podelio na dva dela. U pitanju je hrišćanski zakon i svakodnevni život. Postoje sale u kojima je prikazan značaj vere i način na koji se seljak odnosi prema krstu, na primer, ili prema drvetu života. To nisu verski predmeti, več, radi se o predmetima koje je seljak svakodnevno koristio a na kojima se nalazi krst kao zaštitni znak’’.
Monica Chiorpec, 25.05.2014, 19:46
U moderno doba za koje je karakteristično prisustvo tehnologije, bez presedana, u svakodnevnom životu, a kultura sledi prirodni tok razvoja čovečanstva.Muzeji i kulturne institucije iz celog sveta definišu svoju strukturu tako što su pristupačni široj publici i iza njihovih zidova iza kojih se kriju umetnička dela. Primera radi, jedan od najpoznatijih evropskih muzeja, Luvr, pripremio je iznenađenje, koje je premjerno na svetskom nivou. Počev od sledeće godine konsole u 3D formatu vodiće ljubitelje umetnosti po velikim kolekcijama pariskog muzeja. Muzej Rumunskog seljaka iz Bukurešta predstavlja drugi jedinstveni slučaj, što ga ne može uključiti u paradigmu tradicionalnih muzeja i pored njegove specifičnosti. Anamarija Iuga, etnolog u Muzeju Rumunskog seljaka: ,,Tradicionalni’’ muzej odnosi se na tradicionalni tip izlaganja. Sa ove tačke, Muzej rumunskog seljaka nije ,,tradicionalni’’ muzej. Godine 1996. osvojio je nagradu ,,Evropski muzej godine’’ upravo zbog toga što je, u tom trenutku, na neobičan način izložio svoje eksponate. Reč je o konceptu slikara Hore Bernea i o načinu na koji su izloženi eksponati koji su medjusobno povezani, koji podržavaju jedni druge, kreiraju se i ponovo su sastavljeni konteksti sredina iz kojih potiču eksponati. Reč je o neobičnom izlaganju. Ostali etnografski muzeji imaju ,,didaktički stil’’. Oni će prvo predstaviti radnje koje obavlja seljak i podeljeni su, u zavisnsoti od sala, u zavisnosti od tematike. Predmeti koji su vezani za stočarstvo, poljoprivredu ili narodna nošnja, izloženi su u posebnim salama. Ali, Horea Bernea je drugačije zamislio muzej koji je podelio na dva dela. U pitanju je hrišćanski zakon i svakodnevni život. Postoje sale u kojima je prikazan značaj vere i način na koji se seljak odnosi prema krstu, na primer, ili prema drvetu života. To nisu verski predmeti, več, radi se o predmetima koje je seljak svakodnevno koristio a na kojima se nalazi krst kao zaštitni znak’’.
Nakon neobičnog načina izlaganja predmeta u skladu sa vizijom koju je o muzeju imao Horea Bernea, imajući u vidu da smo u digitalnoj eri, Muzej Rumunskog seljaka, sada prolazi kroz novu etapu. O prednsotima i nedostatcima u nastavku Anamaria Juga:,,Imamo virtualnu turu koja je veoma dobro realizovana, koja obuhvata i nekoliko dodatnih informacija pored onoga što može posetilac videti prilikom posećivanja muzeja, tekst koji je kazivan nalazi se na audio-vodiču, koji je svakome dostupan. To je izvanredna stvar, jer na ovaj način svako može od kuće, iz fotelje, da poseti naš muzej. I pored toga virtuelna tura po muzeju ne može zameniti posetu muzeju, pre je to poziv da posetioci dolaze i da vide ove predmete i u stvarnosti. Muzej ostaje muzej i on treba da izražava celokupnu atmosferu koju kreira. Virtuelna tura predstavlja određene delove i pored toga što imamo panoramski prikaz’’.
Ne samo stalne postavke muzeja imaju virtuelni prikaz. Na internetu se mogu naći ekskluzivno virtuelni muzeji u kojima su izložene postavke koje u ovom trenutku posetioci muzeja ne mogu videti na drugom mestu. Pred mikrofonom je Anamaria Juga: ,, Muzej Rumunskog Seljaka ima i jedan mali muzej koji postoji samo u virtuelnoj formi. Reč je o Muzeju detinstva koji možete naći na www.childhoodmuseum360.ro. To je rezultat projekta koji smo realizovali tokom dve godine i koji je finansiran iz Evropskog programa Kultura 2007 — 2013, kada smo uredili muzej detinjstva kao što smo sebi predložili na samom početku. Tokom jedne godine tim stručnjaka našeg muzeja organizovali su nekoliko izložbi na temu detinjstva. Svaka izložba je trajala mesec dana. Prva izložba je bila posvećena verovanjima vezanih za rođenje i krštenje deteta. Svaka izložba je bila slikana iz raznih uglova a te slike smo stavili na sajt. Ovim slikama dodali smo i druge informacije i intervjue na temu detinjstva. Zbog toga je sajt sveobuhvatniji u odnosu na izložbe. Ova tura podseća posetioce na svih 7. izložbi koje smo organizovali tokom jedne godine’’.
Bez obzira na muzeografsku viziju, posetu i direktan kontakt sa eksponatima ne može zameniti virtualna tura. Predstavljanje jednog muzeja posredstvom interneta može biti nadohvat ruke svakome, za buđenje interesovanja u redovima posetilaca ali i za arhiviranje bivših kolekcija.