Tradicija i avangarda u umetnosti moderne Rumunije (25.05.2019)

Razdoblje poznato kao Belle Epokue, koje je nastalo za vreme Treće Francuske Republike, okarakterisalo je regionalni mir i ekonomski prosperitet, vrhunac kolonijalnih imperija i tehnološke, naučne i kulturne inovacije. Rumunija je takođe bila u skladu sa evropskim duhom ovog perioda pre Prvog svetskog rata. Svetska izložba u Parizu 1900. godine predstavljala je mesto na kome se geopolitika manifestuje na kulturnom nivou. Istovremeno, glavni događaj je ponudio slike koje su obično bile u suprotnosti sa onim što je zapravo trebalo da predstavlja te zemlje. Nakon toga, međuratna avangarda srušila bi uspostavljene oblike umetnosti, tražeći proglašenje novog umetničkog elementa.

Monica Chiorpec, 25.05.2019, 19:39

Istoričar umetnosti Ervin Kesler učestvovao je u seriji debata pod nazivom Ideje u Agori, u organizaciji Muzeja grada Bukurešta, gde je održao konferenciju Tradicija, modernizacija, avangarda i povratak: avatari rumunske umetnosti pre i posle Prvog svetskog rata: Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, Rumunija se predstavlja šizofrenično. S jedne strane, ona ima svoj nacionalni paviljon koji izgleda kao naftna sonda, izgleda kao korak napred u budućnost. To je industrijska Rumunija. Unutra se, međutim, mogu naći ikone, kalušari (igrači drevne rumunske igre sa ritualnom funkcijom), ia (tradicionalna rumunska bluza), narodna umetnost. Sve zajedno. Rumunija se predstavlja na ovaj način, tako da smo mi zemlja koja, u velikom industrijskom raju, ima ogromno tradicionalno seljačko telo. To je šizofrenija opravdana u potpunosti stvarnošću. Preko 75% stanovništva je bilo u ruralnim područjima. Preko 60% rumunske proizvodnje nije bila nafta nego poljoprivreda.

Istoričar Sorin Antohi, domaćin konferencije Ideje u Agori, govoriće nam o seoskoj Rumuniji u vreme Univerzalne izložbe 1900. godine, ali i o stanju rumunskog seljaka iz tog vremena, u kontrastu sa idiličnim načinom predstavljanja seoskog sveta iz dela Nikolaja Grigoreskua: Strani putnici, sa žaljenjem beleže ljudsko prisustvo u njihovim beleškama. Prolazni, sumorni, nejasni seljaci … Ovaj prolazni seljak je ulog šokantne pojave, kao što smo videli u ovom periodu društvenih tenzija, ekonomske krize, sve te stvari koje vode u rumunskom slučaju na tipičan način, dok monarhija slavi svoj jubilej (1906.) i naporno radi da proizvede lokalni ekvivalent za lokalno stanovništvo, ali i za posetioce univerzalne izložbe. To je mnogo veći Potemkiniad (reč ruskog porekla koji se odnosi na metod falsifikovanja stvarnosti ulepšavanjem) u smislu da je Princ znao da to nije Rumunija.

Nezadovoljstvo nove generacije umetnika kada je reč o umetnosti iz tog doba doprinelo je da se godinu dana kasnije, 3. decembra 1901. godine, neki od njih ponovo okupi pri organizaciji Umetnička omladina. Ovo elitističko udruženje donelo je kao novinu za rumunsku umetnost salon evropskog tipa. Mladi umetnici koji su inicirali Umetničku omladinu bili su Stefan Luchian, Gheorghe Petrascu i Frederic Storck. Sa detaljima, Ervin Kessler: Umjetnička omladina ubrzano postaje deo zapadnog prostora, tako da je izložba 1904. Prva koja je dobila pozitivnu kritiku u londonskom umjetničkom časopisu The Studio, koji piše: Neki od umetnika izgleda da prihvataju nove teorije i umetničke formule. To je nešto relativno, ali je barem tapšanje po ramenu. Na ovoj trećoj izložbi 1904. godine, prvi put osmišljenoj u međunarodnom kontekstu, Umetnička omladina po prvi put nastoji da dovede do srži rumunske umetnosti, njenih izložbi, niz umetnika iz celog sveta, prvenstveno sa Balkana.

Do kraja prve decenije 20. veka, Rumunija je trebala da postane deo evropskog kulturnog okvira. Lansiranje futurističke struje u književnosti ima važnu vezu sa savremenim rumunskim pesnicima: ,,U Rumuniji Filippo Tommaso Marinetti, koji je pokrenuo futurizam, bio je mnogo poznatiji nego u drugim delovima Evrope, pre februara 1909. godine, kada je objavio Futuristički manifest u francuskim novinama Le Figaro. Od 1905. godine kada je počeo da izdaje časopis Poesia u Milanu, časopis koji je otvoren od početka rumunskim piscima. Ovid Densusianu, od tog datuma, primetio je časopis i Marinettiija. Godine 1906. Poesia već objavljuje pesme Elene Vakaresku. Godine 1909, kada je pokrenut Futuristički manifest, objavljene su , u Poesiji, pesme Alekandra Macedonskog. Marineti je bio dobro poznat na rumunskoj kulturnoj sceni.

Ni umetnička avangarda ne kasni, pravac je obeležio rumunsku međuratnu književnost. Zvučna imena koja su kasnije poznata postavljaju osnovu publikacije koja je bila platforma za avangardni fenomen u Rumuniji i šire, I pored toga što suu objavljena samo četri broja. Ervin Kessler: Godine 1912., u proleće, pojavljuje se časopis Ostrvo Jona Minuleskua meteorski magazin, ali je prvi časopis u kojem se pojavljuje protoavangardistička manifestacija,otvorenog nezadovoljstva prema svemu što znači sistem rumunske modernosti iz tog vremena, i veliki deo njenog uredničkog rada će biti sakupljen i održan od strane grupe mladih srednjoškolaca, koji će od oktobra do decembra 1912. objaviti časopis pod nazivom Simbol, sa ilustracijom Marčela Jankua. Marčel Janku, je umetnički direktor časopisa, Jon Vinea i Samuel Rosenstock, budući Tristan Tzara, su urednici ovog časopisa.

1924. godine grupu Contimporanul osnovali su Viktor Brauner, Marčel Janku, Milica Petrašku i Mattis Teutsch, koji je sarađivao sa rumunskim vajarom Konstantinom Brankušijem i sa nekima od stranih umetnika. Prva izložba održana je 20. novembra 1924. godine u sali Sindikata lepih umetnosti, koji su vodili Arthur Verona, Kamil Ressu i Jon Theodorescu Sion.