Ponovo je otvoren za javnost Muzej BNR
Krajem prošle godine Muzej Nacionalne banke Rumunije (BNR) ponovo je otvoren za javnost. Posetioci mogu da vide nove postavke muzeja, uključujući zlatnu polugu iz rezervi BNR. Stalna postavka kao i privremene postavke muzeja predstavljene su poštujući savremene koncepte i evropske muzejske standarde. Publika će imati priliku da se uz eksponate divi i prelepoj neoklasičnoj zgradi u Starom centru prestonice.
Ion Puican, 05.02.2022, 18:30
O zgradi i o BNR, o njihovoj kratkoj istoriji razgovarali smo sa Ruksandrom Onofrej, stručnjakom muzeja BNR:
Nacionalna banka, kao institucija, osnovana je 1880. godine. Bila je to veoma moderna zgrada tadašnje rumunske države, a po hronologiji njenog osnivanja, naša banka je bila 16. centralna banka u svetu. Prvih deset godina je Nacionalna banka radila u drugoj zgradi, ali je 1882. od države kupila zemljište nekadašnje gostionice Šerban Voda, na čijim je ruševinama podignuta ova zgrada. Godine 1884. Nacionalna banka uputila je poziv dvojici veoma uglednih arhitekata, Cassienu Bernardu i Albertu Galleronu, koji dolaze sa predlogom za neoklasični stil sa eklektičkim elementima, inspirisan francuskom arhitekturom kasnog devetnaestog i s početka dvadesetog veka.
Naš muzej je smešten u jednoj od najznačajnijih dvorana Nacionalne banke, poznatijoj kao Mermerna sala. U njoj je trenutno izložena privremena izložba posvećena Kralju Mihaju I. Ovo je sala koja je 1890. godine, kada se praktično Nacionalna banka preselila ovde, nosila naziv Sala šaltera, jer je u početku Nacionalna banka, uz usluge koje poznajemo, nudila i usluge Odnosa sa klijentima. Ispod svakog luka hodnika nalazio se po jedan radni sto, iza njega je radio bankarski činovnik, a u sredini hodnika bio je dugačak sto sa stolicama, gde su kupci nalazili standardizovane obrasce. Akustika prostorije je posebna, ona je razbijena, stvara se određena vrsta eha, koji ne dozvoljava klijentu da čuje tačno šta se govori u njegovoj blizini. Svaki bankarski službenik je imao svoj sef gde je čuvao novac i dragocenosti sa kojima je radio tokom dana. Ovih dvanaest sefova smo uvrstili u našu stalnu postavku, a naši posetioci će u ovim vitrinama moći da vide i da se dive raznim predmetima, kovanicama, novčanicama i drugim dragocenim i veoma interesantnim predmetima iz zbirke našeg muzeja.
Nekoliko detalja o stalnoj postavci muzeja iznela je Ruksandra Onofrej:
Naša stalna izložba obuhvata uz spektakularne dvorane Stare palate Nacionalne banke, gde funkcioniše naš muzej, istoriju prometa novca na teritoriji današnje Rumunije od V veka pre Hrista, sa monetama kovanim u Tvrđavi Histria, uz hronollošku šetnju kroz ostale istorijske periode sve do 186, kada je uveden rumunski monetarni sistem. Imamo još jedan deo stalne postavke koji pokriva istoriju leja, nacionalne valute, od 1867. do kovanog novca i novčanica današnjice. Imamo i izbor najrelevantnijih valuta koje su bile u opticaju na teritoriji naše zemlje.
Jedna od privremenih izložbi Muzeja BNR, izložba 100 godina od rođenja kralja Mihaja I (1921-2017), privlači posetioca do Mermerne sale.
O samoj izložbi govorila nam je Ruksandra Onofrej: Ova je izložba nastala u saradnji sa Kraljevskom kućom Rumunije, sa Nacionalnim arhivima, sa Muzejom Dimitrije Gusti i sa Vojnim muzejom Ferdinand I. Naša izložba posvećena Kralju Mihaju I i stogodišnjici njegovog rođenja, otvorena je 25. oktobra 2021. godine i trajaće sve do maja, tačnije do 31. maja 2022. Krenuli smo na putovanje kroz život poslednjeg vladara naše zemlje, počevši od ranog detinjstva, sve do duboke starosti. U suštini, život kralja Mihaja I preklapa se sa mnogim važnim trenucima naše nacionalne istorije koje smo uključili u ovu izložbu, ali imamo i neke manje konvencionalne artefakte: kao što je kraljeva krštenica, koja je izložena javnosti prvi put. Imamo i nekoliko fotografija koje kralja Mihaja prikazuju u do sada neviđenim ipostazama. Imamo nekoliko kontrolnih radova iz perioda kraljevog školovanja, a naše predstavljanje zaključujemo jubilarnim izdanjem Narodne banke povodom godišnjice, gde imamo 999,9 čisti zlatnik od 500 leja, i repliku kovanice Naš Erdelj, koja je izdata početkom 1945. To je kovanica u narodu poznata pod nadimkom Kokošel. Tog trenutka kada je izdata, početkom 1945. vlada je pokušala njenim stavljanjem u opticaj da zaštiti ušteđevinu stanovništva i ujedno smanji inflaciju koju su svi očekivali po završetku rata.
