Novi audiobuk Izdavačke kuće ,,Casa Radio“ – Pesme u kazivanju Lučana Bla

Objavljen je nedavno treći audiobook pesama Lučana Blage, u pesnikovom kazivanju: ,,Pesnici. 49 pesama i 12 tumačenja iz svetske književnosti po izboru i u kazivanju Lučana Blage 1960 i 1954. godine“. 9. maja navršilo se 120 godina od rođenja Lučana Blage, tako da sadašnje izdanje ima novu grafičku koncepciju, i novi izbor književne kritike i predgovor koji je napisao Dinu Flamand. ,,Bez obzira na period iz kojeg su pesme izabrane, jer imamo jedan izbor koji je napravljen iz pesama koje su objavljene u njegovoj prvoj zbirci pesama (iz 1919.) i u istom poduhvatu dolazimo do neobjavljenih pesama, ili bez obzira na redosled kojim ih predstavljamo, imajući u vidu i izgubljene snimke, imaš utisak da slušaš jedan audiobook koji predstavlja jednu celinu. Vezu između pesama koje datiraju iz raznih perioda i razlikuju se tematski, čini glas koji daje život jednom dominantnom stavu“ kaže Dinu Flamand.

Corina Sabău, 12.06.2015, 16:09

Objavljen je nedavno treći audiobook pesama Lučana Blage, u pesnikovom kazivanju: ,,Pesnici. 49 pesama i 12 tumačenja iz svetske književnosti po izboru i u kazivanju Lučana Blage 1960 i 1954. godine“. 9. maja navršilo se 120 godina od rođenja Lučana Blage, tako da sadašnje izdanje ima novu grafičku koncepciju, i novi izbor književne kritike i predgovor koji je napisao Dinu Flamand. ,,Bez obzira na period iz kojeg su pesme izabrane, jer imamo jedan izbor koji je napravljen iz pesama koje su objavljene u njegovoj prvoj zbirci pesama (iz 1919.) i u istom poduhvatu dolazimo do neobjavljenih pesama, ili bez obzira na redosled kojim ih predstavljamo, imajući u vidu i izgubljene snimke, imaš utisak da slušaš jedan audiobook koji predstavlja jednu celinu. Vezu između pesama koje datiraju iz raznih perioda i razlikuju se tematski, čini glas koji daje život jednom dominantnom stavu“ kaže Dinu Flamand.

Književni kritičar Luigi Bambulea: ,,Počastvovan sam da podržavam inicijative Izdavačke kuće Casa Radio koja nam vraća izuzetnu baštinu. Iznenađujuće je koliko autora ima arhiv Rumunsko Radiodifuznog društva. To je privilegovani trenutak jer učestvujemo na zvučnoj predstavi poezije koja dugo godina nije bila ostvarljiva. Nije bilo ostvarljivo zato što nije postojala neophodna tehnika, ali i zbog toga što istorija nije bila na našoj strani. Naravno da sam čitao pesme Lučana Blage, ali moj pravi susret sa njegovim pesmama bio je u IX ili u X razredu. I onda je moja ljubomora bila beskrajna kad sam video kakvu je mitologiju mogao Blaga da kreira, to dete koje je progovorilo tek posle četvrte godine. Jedan pesnik koji nije postao žrtva reči, pesnik koji je – kako sam kaže – osećao da jezik pripada samo njemu i da ne treba da ga deli sa drugima. Kad sam konstatovao šta uspeva Lučan Blaga da izvuče iz ovog biografskog podatka, bio sam ljubomoran. Da citiram Seneku koji je u jednom pismu Lusiliju rekao ,,kad razmišljam šat sam sve rekao postanem ljubomoran na neme“. Zbog toga sam bio ljuboran na Blagu kad sam pročitao šta je napisao o čutnji jer sam pomislio da sam i ja mogao da čutim. Izvnredna je činjenica da jedan pesnik poput Blage nije tako dugo progovorio, a kasnije je iz ovoga izvukao energiju svog celokupnog dela“.

,,Moji početci stoje pod znakom fabuloznog nedostatka reći. Džabe tražim u mojim sećanjima tragove te čutnje. Nikad nisam mogao sebi da objasnim kako sam ja mogao da progovorim tek posle četvrte godine. Sve reći su mi bile poznate, ali sam se ustručavao da ih izgovorim, kao da sam se stideo da preuzmem prvobitni greh ljudskog roda“ – kaže Lučan Blaga u jednoj od svojih knjiga.

Književni kritičar Luigi Bambulea o audiobook-u Pesme u kazivanju Lučana Blage, koji je nedavno objavila Izdavačka kuća Casa Radio, kaže:“Dinu Flamand je u pravu kad kaže da je Blaga pročitao pesme na svojstven način. Lučan Blaga koji je kazivao svoje pesme učinio je da se glas isprepliče sa tekstom. Njegov glas nije monoton. U IX veku filozofi su raspravljali o nadmoćnostima poezije i muzike, jedan deo je govorio o superiornosti muzike, drugi o superironosti poezije. U vezi sa audiobook-om možemo reći da su se muzikalnost i peozija ispreplitale i na ovaj način su izlečile rascep izmedju umetnosti reći i umetnosti zvuka“.

Pesnik i prevodilac Bogdan Giu smatra da audiobook-ovi Izdavačke kuće Casa Radio predlažu novu perspektivu jednog autora i njegove poezije. Što se glasa Lučana Blage tiče, Dinu Flamand je napravio čitavu teoriju, mišljenja je Bogdan Giu: ,,Pojavljivanje ovog audiobook-a je bilo veliko iznenađenje, tim pre što je objavljen i jedan intervju sa Lučanom Blagom o prevođenju. U poslednje vreme poezija je postala lirična, unutrašnja. I onda prvi koji je iznenađen je sam pesnik koji nije nikada pročitao svoje pesme naglas. U tom slučaju mi čujemo drugačije glas. Dinu Flamand je konstatovao ovaj jednolinijski glas. Snimak iz 1954. koji je radijski je veoma dobar, dok je snimak iz 1960. možemo smatrati ilegalnim. Nemojmo zaboraviti da je Blaga u poslednjem periodu svog života bio više prevodilac nego bio šta drugo, kao što je bio slučaj i sa Đeluom Naumom“.

Kolekciju zvučne knjige ,,Biblioteka rumunske poezije“ realizovali su Ured za kulturnu baštinu i Arhiv Radio Rumunija.