Nacionalni istorijski muzej Rumunije na međunarodnoj izložbi: „First Kings

Krajem marta u Sjedinjenim Američkim Državama, u čuvenom Field Museum of Natural History u Čikagu, otvorena je dugo očekivana međunarodna izložba, u kojoj Rumunija igra važnu ulogu: Prvi kraljevi Evrope“ . Ovaj kulturni projekat bez presedana, koji je pre šest godina pokrenuo američki muzej, predstavlja izuzetna dela iz nasleđa 26 muzeja iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, uključujući Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Crnu Goru, Srbiju, Sloveniju, Mađarsku i Rumuniju. Razgovarali smo sa muzeografom Korinom Borš, koordinatorkom izložbe u ime Rumunije Nacionalnog istorijskog muzeja Rumunije, o ovom projektu, o njegovom nastanku i predlogu ove ogromne izložbe. Korina Borš:

To je praktično druga međunarodna izložba na kojoj učestvuje Nacionalni istorijski muzej Rumunije u SAD i Kanadi. Inicijativu je pokrenuo prestižni Field Museum of Natural Histori u Čikagu. Uprkos svom naslovu, koji je namenjen da bude privlačan javnosti i da obeleži jednu sasvim posebnu ideju, izložba ima praistorijsku arheološku temu, a javnosti predstavlja istoriju staru više od 7.000 godina. Projekat Prvi kraljevi Evrope“ pokrenuli su predstavnici Field Museuma pre više od šest godina, a sve je krenulo od posete Bukureštu američkog arheologa Vilijama Parkinsona i njegovog partnera za realizovanje izložbe, Atile Gjuče. Tema izložbe je arheološka, fokusirana na praistorijski period, počev od Neolita do kraja Drugog gvozdenog doba. Reč je o izložbi koja poziva publiku da istraži uspon na vlast prvih dinasta, kako ih danas zovu, kraljeva i kraljica antičke Evrope. Poziv da se otkrije kako su egalitarne poljoprivredne zajednice prvi put razvile koncepte moći, društvene nejednakosti i hijerarhije. To znači putovanje u prošlost, daleko unazad do skoro 5.000 godina pre nove ere, putovanje obeleženo čitavim nizom praistorijskih artefakata od najveće važnosti iz zbirki 26 muzeja u 11 zemalja jugoistočne Evrope. Ovi praistorijski artefakti, predstavljeni oruđem, oružjem, skulpturama, ornamentima, čitavim nizom drugih elemenata od keramike, metala, kosti ili kamena, poziv su da se otkrije praistorijski život u ovim drevnim društvima balkanskog regiona. Izložba poziva na avanturu, ako mene pitate, na niz puteva razmene koji su oblikovali svet kakav poznajemo danas. Isto tako, artefakti obeležavaju znamenitosti vezane za ceremonije tih dalekih vremena, od rekonstrukcije neolitskog oltara do pogrebnih scena. Na kraju, ali ne i manje važna je činjenica da su tu posebno dragoceni predmeti, poput oružja, ali i znaci moći koji su ratnike pretvorili u, nazovimo ih, dinastije.“

Muzeograf Korina Borš nam je govorila o strukturi izložbe:

Izložba je strukturisana oko četiri glavne teme. Takođe organizovana je hronološki, od neolita do prvog gvozdenog doba. U prvom delu, posvećenom periodu neolita, istražuje se kako su izgledale zemlje gde su se ove praistorijske civilizacije razvijale pre pojave prvih kraljeva. Period bakarnog doba ili eneolita je onaj u kom se, praktično, može govoriti o pojavi prvih predmeta od plemenitih metala, među najstarijim u svetu, otkrivenih na današnjoj teritoriji Rumunije i Bugarske. Treći odeljak, posvećen bronzanom dobu, ima kao centralnu ideju pojavu novih puteva moći i, pravilno bi bilo reći, pojavu prvih dinastija, u smislu u kom bismo mogli da govorimo o kraljevstvu. Poslednji deo izložbe, onaj o Gvozdenom dobu, praktično prvom milenijumu pre Hrista, posvećen je rađanju ideje kraljevstva.

Kakvu je ulogu igrala Rumunija u realizaciji ovog projekta? Ponovo sa nama Korina Borš:

Iz Rumunije na ovoj značajnoj izložbi učestvuje šest muzeja, a koordinator ovog izložbenog projekta je Nacionalni istorijski muzej Rumunije, u partnerstvu sa Nacionalnim istorijskim muzejom Transilvanije u Klužu, Nacionalnim muzejskim kompleksom u Piatra-Neamc, Muzejom civilizacije Gumelnice u Oltenici, Muzejom Oltenije u Krajovi i Muzejom okruga Buzau. Iz zbirki šest pomenutih muzeja učestvuje izbor od devedeset pre- i protoistorijskih artefakata, koji datiraju iz perioda Neolita, Bronzanog doba pa sve do Drugog gvozdenog doba.

Kako je publika preko Okeana primila ovu izložbu? Korina Borš: