Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Mirća Kartaresku i roman Melanholija (14.09.2019)

Nakon velikog uspeha (uključujući i uspeh na međunarodnom planu) romana Solenoid, Mirća Kartaresku se vraća na književno tržište sa novom knjigom. To je triptih Melanholija, nostalgična evokacija detinjstva i adolescencije okružena atmosferom dubokog proricanja. Realistična i istovremeno onirična, ali ipak različita od svega što je autor napisao, ovu knjigu o usamljenosti, napuštenosti, ljubavi i junaštvu čitaoci su već zavoleli, jer je postala najprodavanija knjiga izdavačke kuće Humanitas na Bookfestu 2019. Ključ čitanja knjige je, prema kritičaru Kosminu Ćotlošu, vrsta egzistencijalne avanture“ koju on predlaže. Kroz Melanholiju“, Mirća Kartaresku predlaže nam vežbu ogromne iskrenosti i neverovatne autentičnosti, omogućava nam da prodremo u njegovu posebnu vrstu osećaja“, kaže kritičar. Na promociji Mirća Kartaresku govorio je o načinu na koji je „Melanholija“ rođena i postavio je knjigu u kontekst svog rada: Ovo nije knjiga koja želi dodati novi korak mom pisanju, knjiga koja nastavlja ovu intimnu istoriju mog pisanja. Melanholija je, kao i druge moje knjige, nezavisna knjiga, to je knjiga koja nema progresivnu vezu sa drugim mojim knjigama. To nije vrh mog stvaranja ili najvažnija stvar koju sam postigao posle decenije pisanja. Ista je kao i sve moje ostale knjige, Zašto volimo žene, Lepe strankinje, Nostalgija, Tranvestiti. Moje knjige se ne kreću ka idealnoj tački. Moje moći ne rastu s vremenom. Nisam naučio ništa od pisanja literature tokom četrdeset godina, nisam se usavršavao. Od početka sam bio isti. Bio sam isti i imao sam područje za koje sam smatrao da je moje i pokušao sam da istražim i osvojim ovo područje sa svakom knjigom koju sam napisao. Svaka knjiga pokriva zakrpu ove planete koja mi je data. „

Mirća Kartaresku i roman Melanholija (14.09.2019)

, 14.09.2019, 11:59

Nakon velikog uspeha (uključujući i uspeh na međunarodnom planu) romana Solenoid, Mirća Kartaresku se vraća na književno tržište sa novom knjigom. To je triptih Melanholija, nostalgična evokacija detinjstva i adolescencije okružena atmosferom dubokog proricanja. Realistična i istovremeno onirična, ali ipak različita od svega što je autor napisao, ovu knjigu o usamljenosti, napuštenosti, ljubavi i junaštvu čitaoci su već zavoleli, jer je postala najprodavanija knjiga izdavačke kuće Humanitas na Bookfestu 2019. Ključ čitanja knjige je, prema kritičaru Kosminu Ćotlošu, vrsta egzistencijalne avanture“ koju on predlaže. Kroz Melanholiju“, Mirća Kartaresku predlaže nam vežbu ogromne iskrenosti i neverovatne autentičnosti, omogućava nam da prodremo u njegovu posebnu vrstu osećaja“, kaže kritičar. Na promociji Mirća Kartaresku govorio je o načinu na koji je „Melanholija“ rođena i postavio je knjigu u kontekst svog rada: Ovo nije knjiga koja želi dodati novi korak mom pisanju, knjiga koja nastavlja ovu intimnu istoriju mog pisanja. Melanholija je, kao i druge moje knjige, nezavisna knjiga, to je knjiga koja nema progresivnu vezu sa drugim mojim knjigama. To nije vrh mog stvaranja ili najvažnija stvar koju sam postigao posle decenije pisanja. Ista je kao i sve moje ostale knjige, Zašto volimo žene, Lepe strankinje, Nostalgija, Tranvestiti. Moje knjige se ne kreću ka idealnoj tački. Moje moći ne rastu s vremenom. Nisam naučio ništa od pisanja literature tokom četrdeset godina, nisam se usavršavao. Od početka sam bio isti. Bio sam isti i imao sam područje za koje sam smatrao da je moje i pokušao sam da istražim i osvojim ovo područje sa svakom knjigom koju sam napisao. Svaka knjiga pokriva zakrpu ove planete koja mi je data. „


Spisateljica Joana Parvulesku je na promociji Melanholije rekla da je to savršena knjiga i da ju je fascinirala razlika između obične bajke i vrlo ličnih, Kartureskuovih priča. Govorila je i o načinu na koji Mirća Kartaresku uspeva da, sa svim svojim knjigama, podseća na jezik, obogaćujući reči novim značenjima, performansom do kojeg dosežu samo veliki pisci. Jezgro knjige Melanholija nastalo je dve godine po završetku romana Solenoid i bila je priča koja nikada nije objavljena. Mirća Kartaresku. „Ta se priča zvala Igra i nisam je smatrao ozbiljnom. Mislio sam da je igračka kada sam je napisao. Ali odmah nakon toga napisao sam prvu priču koja je ostala u knjizi i zove se Mostovi, priču o detetu koje je majka napustila. Teško je napisati priču o petogodišnjaku na 40 stranica. A u ovoj se priči radi o odvajanju od majke, što je jedna od prvih trauma koje svi doživljavamo.


Doživljavamo traumu rođenja, a zatim traumu napuštanja psihološke utrobe. Pošto ste do četvrte pete godine još uvek u majčinoj materici, još uvek ste u potpunosti zavisni od nje.


Čak i ako ste van njenog tela, majka vas i dalje drži u psihološkoj utrobi. Svi imamo ovu izvanrednu traumu, drugo oduzimanje, naše psihološko oduzimanje i o tome pričam u prvoj priči. To je vrsta argumenta, preuveličavanja ovog napuštanja. Majka nas obično napušta, ostajući pored nas, ali nije isto nakon pete godine. U priči majka nas napušta sasvim. Majka nas napušta sasvim, a dete se ostavlja samo da bi se nosilo sa ovom zastrašujućom traumom. Jer bez majke smo poput odrasle osobe bez Boga. Ovo je situacija deteta iz prve priče, odatle i početak melanholije, početak našeg osećanja koje će rasti tokom života, da smo ostavljeni.


U početku nas napušta majka, zatim voljena osoba, zatim sam Bog. Ostavljeni smo sami, ovo je centralni osećaj knjige, ova suštinska, fundamentalna metafizička usamljenost. „


Knjige Mirće Kartareskua nagradile su Rumunska akademija, Savez pisaca Rumunije i Republike Moldavije, Ministarstvo kulture, ASPRO, Udruženje književnika iz Bukurešta, Rumunsko udruženje izdavača. Roman Nostalgija dobio je 2005. godine Književnu nagradu Giuseppe Acerbi“, Castel Goffredo, Italija. Autor je takođe primio međunarodnu nagradu za književnost Vileniče (2011), Međunarodnu nagradu za književnost Haus der Kulturen der Velt, Berlin (2012), Međunarodnu književnu nagradu, Berlin (2012), Spycher nagradu – Literaturpreis Leuk, Švajcarska (2013), Veliku nagrada Međunarodnog festivala poezije u Novom Sadu (2013), nagradu Tormenta en un vaso, Španija (2014), nagradu Euskadi de Plata, San Sebastian (2014), Nagradu knjige iz Lajpciga za evropsko razumevanje (2015); Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost, 2015, nagradu Leteo, Španija (2017), nagradu Formentor de las Letras (2018).

Klub kulture субота, 12 октобар 2024

Ćao, Italia! Animest 19

Nakon što je poslednje izdanje zabeležilo preko 15 hiljada gledalaca pred ekranima, Međunarodni festival animiranog filma vraća se na velika...

Ćao, Italia! Animest 19
Klub kulture субота, 05 октобар 2024

Projekat BESTIARIJUM

Nezavisna pozorišna kompanija Vanner Collective-a poznata je po svojim originalnim inicijativama u oblasti kulture u Rumuniji i po svojim namerama...

Projekat BESTIARIJUM
Klub kulture субота, 28 септембар 2024

Niko Beker, Mlada nada Gale Gopo

Za ulogu Dumitrua u filmu „Prema severu” reditelja Mihaja Minkana, glumac Niko Beker je ove godine osvojio Nagradu Gopo, u kategoriji Mlada nada....

Niko Beker, Mlada nada Gale Gopo
Klub kulture субота, 21 септембар 2024

Međunarodni festival nezavisnog filma Anonimac

„(U) krugu“ Andree Parfenov proglašen je za najbolji rumunski kratkometražni film na Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Anonimac....

Međunarodni festival nezavisnog filma Anonimac
Klub kulture субота, 29 јун 2024

MoBU 2024.

Drugo izdanje Međunarodnog sajma savremene umetnosti u Bukureštu, MoBU, organizovano je od 29. maja do 2. juna u Centralnom paviljonu Romexpa u...

MoBU 2024.
Klub kulture субота, 15 јун 2024

Emanuel Parvu nagrađen u Kanu

Rumunski film „Tri kilometra do kraja sveta“, izabran u zvaničnom takmičenju Zlatne palme na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, osvojio...

Emanuel Parvu nagrađen u Kanu
Klub kulture субота, 08 јун 2024

Novi filmovi sa Bogdanom Dumitrakeom

Bogdan Dumitrake, jedan od najtalentovanijih i nagrađivanijih glumaca novog talasa, glavni je junak u dva nedavna filma: „Dobri momci odlaze u...

Novi filmovi sa Bogdanom Dumitrakeom
Klub kulture субота, 01 јун 2024

Izložba „DAR”

Ove nedelje, Nacionalni istorijski muzej Rumunije (MNIR) otvorio je svoja vrata: „DAR – Donacije, nabavke, oporavak, arheološka otkrića“....

Izložba „DAR”

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company