„Mi protiv nas“, najbolji rumunski film na Astra Film Festivalu
Dokumentarni film rediteljke Andre Tarara, Mi protiv nas osvojio je veliku nagradu u odeljku Rumunija na 28. izdanju Astra Film Festivala (od 5. do 12. septembra). Motivacija žirija: Za emocionalnu i iskrenu analizu odnosa autorke sa ocem i za autentičnost njihovog dijaloga o bolesti koja je uticala na njihove živote. Žiri je visoko cenio saradnju dva filmaša iz različitih generacija i način na koji su njih dvoje pronašli zajednički način komunikacije kroz filmski jezik. Debitantski igrani film mlade režiserke Andre Tarara, Mi protiv nas, sastoji se od niza dijaloga koji ocrtavaju odnos oca i ćerke, obeležen zajedničkom strašću i mentalnim poremećajem. Rasprava između dva lika dotiče se tema kao što su nemogućnost komunikacije, obrazovanje i lični razvoj ili stigma mentalnih bolesti. Svako priča svoju priču – zapravo svoju viziju istih događaja – i rečima i kamerom. Film Mi protiv nas je imao svetsku premijeru na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Jihlava 2020, Češka, i bio je prisutan na Les Films de Cannes a Bucharest 2020. Ovog leta je izabran na nekoliko festivala, uključujući Moldavski filmski festival i Moskovski međunarodni festival dokumentarnog filma DOKer, učestvovao je u takmičarskom delu Festivala Čao Sinema u Temišvaru i učestvovao u odeljku Dani rumunskog filma“ na Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija (TIFF). Dok je snimala film Smrt u mojoj porodici, prvi film snimljen kao reditelj, nominovan 2019. za nagradu Gopo, kategorija Mlada nada, Andra je u porodičnoj arhivi otkrila nekoliko video traka sa snimcima njenog oca Jona Tarara. Tako je nastao film Mi protiv sebe“. Andra Tarara.: Tako sam došla do ove priče, čeprkajući po porodičnoj filmskoj arhivi. Pronašavši ove VHS kasete, shvatila sam da je moj otac napravio ovaj neverovatan posao arhiviranja naše porodične priče i da se u njima dosta pojavljujem. Stoga je glavna tema koja proizilazi iz svih ovih slika i snimanja naš odnos i smatrala sam da bi bilo zanimljivo raspravljati o ovom aspektu, o tome kako izražavanje kroz film funkcioniše za mog oca i kako sam od njega preuzela tu strast. Tako je film počeo, kao vežba povezivanja i istraživanja našeg odnosa kroz film. A priča postaje sve složenija, jer je moj otac bio strastveni ljubitelj filma, imao je priliku da radi na filmu ali, nažalost, nije mogao da nastavi jer nije imao sredstava, a roditelji se nisu složili s tim. S druge strane, ja sam imala potpunu podršku, kao neku vrstu kompenzacije, osvete za očevu nesposobnost da nastavi svoju ljubav prema filmu. Tako da su priče iz kojih je nastao film postojale u porodici, moj otac je bio voljan da priča o njima.
Corina Sabău, 09.10.2021, 19:17
Dokumentarni film rediteljke Andre Tarara, Mi protiv nas osvojio je veliku nagradu u odeljku Rumunija na 28. izdanju Astra Film Festivala (od 5. do 12. septembra). Motivacija žirija: Za emocionalnu i iskrenu analizu odnosa autorke sa ocem i za autentičnost njihovog dijaloga o bolesti koja je uticala na njihove živote. Žiri je visoko cenio saradnju dva filmaša iz različitih generacija i način na koji su njih dvoje pronašli zajednički način komunikacije kroz filmski jezik. Debitantski igrani film mlade režiserke Andre Tarara, Mi protiv nas, sastoji se od niza dijaloga koji ocrtavaju odnos oca i ćerke, obeležen zajedničkom strašću i mentalnim poremećajem. Rasprava između dva lika dotiče se tema kao što su nemogućnost komunikacije, obrazovanje i lični razvoj ili stigma mentalnih bolesti. Svako priča svoju priču – zapravo svoju viziju istih događaja – i rečima i kamerom. Film Mi protiv nas je imao svetsku premijeru na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Jihlava 2020, Češka, i bio je prisutan na Les Films de Cannes a Bucharest 2020. Ovog leta je izabran na nekoliko festivala, uključujući Moldavski filmski festival i Moskovski međunarodni festival dokumentarnog filma DOKer, učestvovao je u takmičarskom delu Festivala Čao Sinema u Temišvaru i učestvovao u odeljku Dani rumunskog filma“ na Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija (TIFF). Dok je snimala film Smrt u mojoj porodici, prvi film snimljen kao reditelj, nominovan 2019. za nagradu Gopo, kategorija Mlada nada, Andra je u porodičnoj arhivi otkrila nekoliko video traka sa snimcima njenog oca Jona Tarara. Tako je nastao film Mi protiv sebe“. Andra Tarara.: Tako sam došla do ove priče, čeprkajući po porodičnoj filmskoj arhivi. Pronašavši ove VHS kasete, shvatila sam da je moj otac napravio ovaj neverovatan posao arhiviranja naše porodične priče i da se u njima dosta pojavljujem. Stoga je glavna tema koja proizilazi iz svih ovih slika i snimanja naš odnos i smatrala sam da bi bilo zanimljivo raspravljati o ovom aspektu, o tome kako izražavanje kroz film funkcioniše za mog oca i kako sam od njega preuzela tu strast. Tako je film počeo, kao vežba povezivanja i istraživanja našeg odnosa kroz film. A priča postaje sve složenija, jer je moj otac bio strastveni ljubitelj filma, imao je priliku da radi na filmu ali, nažalost, nije mogao da nastavi jer nije imao sredstava, a roditelji se nisu složili s tim. S druge strane, ja sam imala potpunu podršku, kao neku vrstu kompenzacije, osvete za očevu nesposobnost da nastavi svoju ljubav prema filmu. Tako da su priče iz kojih je nastao film postojale u porodici, moj otac je bio voljan da priča o njima.
Putem dokumentarnog filma Mi protiv nas Andra Tarara uspeva da čuje glas onih koje društvo stigmatizuje zbog problema sa mentalnim zdravljem i da skrene pažnju javnosti na bolest o kojoj se premalo govori. Andra Tarara: Moj otac je učinio bolest mnogo prisutnijom u filmu. Želeo je da ispriča svoju priču i, na neki način, njegov ulog u ovom filmu bio je da se njegova priča čuje u ideji da se pomogne drugim ljudima koji prolaze kroz istu situaciju. Film je nastao iz ovih pregovora, odnosno ja sam došla sa svojim planom, nameravala sam da snimimo određenu vrstu filma, a on je imao želju da ispriča svoju priču. Rekla sam mu kakva će biti moja vizija filma, ali i on se vrlo dobro pripremio pre snimanja, pravio je planove, razmišljao je o tome šta ima da kaže. Tako sam kao autor ponekad imala osećaj da mi stvari izmiču kontroli, a ponekad su moje reakcije u filmu gotovo agresivne. Na kraju, Tako je nastao film ,,Mi protiv nas. Iz napetosti između ove dve perspektive, moje i njegove, između ove dve agende, iz načina na koji smo doživeli svako od nas odvojeno, ali zajedno istu situaciju i saželi smo je rečima. Moj otac mnogo govori o stigmi koju je osećao, mnogo je pričao o tome, da ljudi stigmatizuju bolesne i zato što ne poznaju ljude u ovoj situaciji.
Dokumentarni film ,,Mi protiv nas kroz intimnu priču otvara, zapravo, neophodan razgovor o mentalnom zdravlju, o problemima koje često ne prepoznajemo ili ne identifikujemo na vreme, o tome kako se možemo povezati sa dijagnostikovanom rodbinom, kao i o postojanju ili potrebi za više platformi za podršku. Želimo da upoznamo one koji će pogledati film (i ne samo njih), da se ovim temama lakše približe, kako kroz lično iskustvo Andre i njenog oca, tako i uz podršku tima psihologa i psihijatara, koji su im se pridružili u fazi distribucije filma “- rekla je Anda Jonesku, producent, Tangaj Production.