LINOTIP – novi prostor posvećen savremenom plesu
Luana Pleşea, 11.02.2017, 18:52
Krajem 2016. godine, koreografi Arkadije Rusu i Joana Markidan najavili su otvaranje jednog prostora koji je namenjen savremenom plesu: LINOTIP – Nezavisni koreografski centar. Centar se nalazi u centru Bukureăta, u dvorcu Universul, u kome se nalaze sedišta i drugih nezavisnih inicijativa. LINOTIP je nastao u trenutku kome se osećala velika potreba za prostorom u kome bi se organizovale predstave savremenog plesa. Ideja je nastala iz potrebe koreografa da predstavljaju publici već postavljene koreografije. Saslušajmo u nastavku koreografa Arkadija Rusua: ,,Imamo veoma značajnu misiju jer kod nas savremeni ples skoro da ni ne postoji, a i ako postoji, veoma retko imate po neku predstavu koju možete da vidite po negde. Nemamo kulturu kada je reč o ovoj umetnosti koja je za vreme komunizma bila zabranjena. Ja mislim da je savremeni ples posebna vrsta umetnosti. I zainteresovani smo da obrazujemo publiku u ovom smislu. Često stvari koje nisu izgovorene možemo bolje primetiti. Imamo u našim genima sposobnost da čitamo gestove tela, poglede ili namere, samo što ih shvatamo posredstvom emocija. Voleo bih da organizujem predstave na kojima će doći i neko ko do tada nije gledao nijednu predstavu savremenog plesa, Po mom mišljenju savremeni ples nije umetnost samo za specijalne ljude koji su se obrazovali u ovom smislu, već je to umetnost koja treba da bude nadohvat ruke svakom gledaocu.
Kuća Nezavisnog koreografskog centra LINOTIP je sala sa 60-70 mesta i sa najvećom scenom u malim prostorima koja ima, kako kaže Arkadije Rusu, 120 kvadratnih metara. Imati takav prostor nije jednostavno, treba znati unapred kako češ ga koristiti, bar 6 meseci unapred, kaže Joana Markidan: ,,Ovo je već četvrti vorkšop o savremenom plesu, znači predložili smo sebi da se koncentrišemo na obrazovanju.S obzirom da neprofesionalci dolaze na našim vorkšopovima postoji mogučnost da oni postanu naša buduća publika kada je reč o savremenom plesu uopšte, ne samo o LINOTIP-u. Publika treba da zna da tri puta nedeljno može gledati predstave savremenog plesa. U ovoj sezoni, publika može da gleda naše predstave ali i gostujuće predstave. Naša namera je da studentima sa Fakulteta Dramskih umetnosti dodelimo jednu diplomu LINOTIP kojima ćemo i omogučiti da nastupaju pred publikom. Sada vodimo pregovore sa koreografom Massimom Gerardijem koga ćemo pozvati da drži vorkšopove za profesionalce i za neprofesionalce. Da ponovo igra neke predstave kao što je ,,Magnetic Fields, radi se o rumunsko-nemačkoj koprodukciji. Pozvali smo ga da postavi jednu predstavu sa kompanijom Linotip.
Sezona LINOTIP je počela premijerom predstave ,,Babel, u koreografiji Arkadija Rusua, 1 februara. To je predstava o savremnom čoveku i gradu kao džungli u kojoj se svi borimo da opstanemo kako umemo i znamo. Arkadije Rusu: ,, U prvom redu to je predstava koja je inspirisana iz našeg života. Bukurešt je bio platforma našeg istraživanja kada je reč o ovoj predstavi. U opštim crtama ,,Babel je predstava o našoj involuciji kao ljudsko biće. Razvili smo se veoma mnogo sa tehnološkog aspekta, ali sa ljudskog aspekta ostali smo sa istim problemima. Nismo shvatili da je naš život kondenzovan u određeno vreme i da će se u jednom trenutku okončati i ništa što je materijalno neće imati nikakvu vrednost. Mi tražimo ovde određenu stabilnost, određenu ravnotežu i odavde nastaju egocentrične ideje, materijalističke ideje i čovek može izgubiti svoju duhovnu nijansu. I onda, predstava ,,Babel je predstava savremenog plesa koja govori o iluziji stabilnosti.
Predstavi ,,Babel usledila je druga predstava ,,2 savremene žene po konceptu i u koreografiji Joane Markidan: ,,U predstavi govorim o statusu žene u odnosu na statusu muškarca, o diskriminaciji koja je postojala tokom vremena. Znamo veoma dobro da je žena bila nečije vlasništvo — očevo, vlasništvo muža. Žene su bile prodavane, žao mi je što ovo kažem, ,,kao krave. Proučavala sam pobornice koje su se borile da žene imaju pravo glasa. Pokušala sam da govorim o tome, da dodirnem ,,podteme feminizma. To je feministička predstava, ali nisam htela da to bude militantna predstava, nisam htela da idem ka ekstremističkoj strani. Pokušala sam da počnem iz doba tinjedžerstva kada devojke idu ulicama i kada su psovane. U pubertetu i u doba tinejdžerstva devojke su veoma vulnerabilne, osetljive a to ih može pogoditi.
Nije uopšte lako otvarati i upravljati prostorom koji je posvećen savremenom plesu. Međutim koreografkinja Joana Markidan veruje u projekat Linotip: ,,Mislim da je sada kontekst veoma dobar, tim pre što naše predstave govore upravo o onome što se dašava na Trgu Viktorija, u politici… Publika traži predstave pokreta. Mislim da će nam poslužiti i to što nema previše centara savremenog plesa. Mislim da i drugi treba da imaju hrabrost da otvore takve centre. Teško je, ali ako ne učiniš korak i ne boriš se…kažeš da nemaš odakle. Ni mi nemamo odakle ali radiš na jednom projektu, govoriš sa nekim…uverena sam da će se stvari rešiti’’.
