Likovni umetnici iz županije Valća
Naši današnji sagovornici su: Petti Velici, Sergiu Plop i Marćel Ducu, autori su brojnih samostalnih izložbi kažu da su zaljubljeni u županiju Valća gde inače i žive.
Corina Sabău, 17.03.2015, 19:50
Naši današnji sagovornici su: Petti Velici, Sergiu Plop i Marćel Ducu, autori su brojnih samostalnih izložbi kažu da su zaljubljeni u županiju Valća gde inače i žive.
U 18 godini imao je prvu samostalnu izložbu, usavršavao je konzervaciju — restauraciju, a pre nešto više od 20 godina Petti Velić se nastanio u Ramniku Valća, grad koji mu budi brojne nostalgije i daje mu neophodni mir: ,,U Ramniku Valća sam stigao u letnji kamp kao učenik Likovne gimnazije iz Krajove i tada sam upoznao grad Ramniku Valca. U međuvremenu je bilo dosta promena ali nikad nisam pomislio da ću se ja – kao konzervativna osoba — nastaniti ovde. Ali sličnost između ovog grada i grada u kome sam proveo slobodno detinjstvo, sa rekom Olt, koja me podseća na Dunav, kulturna aktivnost koja je mnogo prisutnija u odnosu na Turn Severin, naterala me je da ostanem ovde. A ovaj mir je veoma značajan za mene. Jer bez obzira što postoje ljudi koji mogu slikati i na železničkoj stanici ja ne pripadam ovoj kategoriji. Meni je potrebna određena intimnost, određeni mir, a ova zona mi daje mir koji toliko želim. Mir je značajan za
sve: za pronalaženje teme, boje, stanja koje prodire u meni’’.
Petti Velić nije zadovoljan statusom koji ima jedan umetnik u Rumuniji, koji pre preživljava nego što živi, u istoj meri je nezadovoljan zbog toga što vlasti ne vode računa o kulturnoj baštini. Slikarstvo ostaje njegovo begstvo od stvarnosti: ,,Slikam cveće. Cevće mi daje mir. Bavim se i grafikom, to su radovi koji zahtevaju veliku pažnju. Imam u planu da radim i više portreta, hoću da radim galeriju portreta. To će biti portreti ljudi sa sela, starci koji me podsećaju na moju majku, na mog oca, na mog dedu, na pra babu i pra dedu. Za sada imam nekoliko skica i crteža’’.
Sergiu Plop je rođen u selu Arinešti iz Besarabije i prve informacije o slikarstvu dobio je od ruske avangarde, nastanio se u Ramniku Valća posle prve izložbe iz 1993.koju je organizovao zajedno sa Arkadijem Raileanuom. O svom slikarstvu kaže da okarakterizuje nekoliko perioda: jedan crni period — do 1993, drugi period — je neka vrsta pointilizma koji je zaključen otkupljivanjem cele izložbe od strane jednog nemačkog kolekcionara. Sledio je zeleni period a sada slika više figurativno a ne može da garantuje da se neće vratiti apstraktnom slikarstvu: ,,Rođen sam u severnom delu Besarabije. Kao što je poznato mi koji smo rođeni u severnom delu smo povučeni, u donosu na one iz južnog dela koji su ekspanzivniji. Postoji nešto istine u ovome jer kad sam došao u Ramniku Valća trebalo je da se promenim. Ono što mi se sviđa ovde je činjenica da su svi aktivni. I mislim da je to uticalo na moje slikanje, pre svega kada je reč o boji.
Boje na mojim slikama su sada veselije, imaju više svetlosti. Veoma je značajno da osetiš svetlost zone’’. U Republici Moldaviji postoji veoma značajan potencijal, mišljenja je Sergiu Pop. Zbog toga, več nekoliko godina pokušava da promoviše umetnike iz Besarabije: ,,Počeo sam 2009. kada sam organizovao dve godine uzastopno izložbe u Muzeju Nikolae Balcesku koji se nalazi u mestu sa istim imenom. Ztaim sam organizovao tri izdanja u Valći pod naslovom ,,U Ramnik’’. Mislio sam da pozivam slikare iz Besarabije zato što neki slikari nisu poznati u našoj zoni i želim da promovišem slikarstvo iz Besarabije, školu iz Kišinjeva. Večina ovih slikara su i profesori Akademije umetnosti. Zadovolajn sam kako su se odvijale ove kolonije. U jednom trenutku sam svakog meseca organizovao izložbu jednog slikara iz Besarabije. Većinom, ove izložbe su organizovane povodom Dana nacionalne himne (29. Jula) koji se svake godine obeležava u Ramniku Valća. Prošle godine izložba je organizovana u Muzeju umetnosti i bilo je veoma lepo. Jedno dve godine organizovao sam ove izložbe u Muzeju sela Bužoreni, gde su slikari i slikali. Organizovao sam i nekoliko ekskurzija da bi umetnici videli lepote našeg kraja. Jer Valća ima mnogo lepih mesta, imamo manastire, vodili smo ih i u Trgu Žiu, da vide Brankušijevu Kolonu beskraja’’.
Njalepše mesto za Marćela Ducua je njegov atelje iz Draganesti-Olta gde smo i realizovali ovaj intervju. Sa punim poštovanjem govori u Trajanu Zorzoliju i Nikoljau Truci, koji su mu približili slikarstvo: ,, Naslov izložbe je bio ,,Za Naea’’. Nikolae Truca za mene je kamen-temeljac. Nije me spremio za prijemni ispit na Akademiji umetnosti, ali sam ga upoznao kada je organizovao likovne kolonije. Jedna likovna kolonija ti pruža šansu da upoznaš i druge umetnike, ja se osećam veoma dobro kad komuniciram sa drugima, to me stimuliše. Prva kolonija na kojoj sam učestvovao održana je u Vitomireštiu. Za vreme studija organizovane su na kraju svake školske godine kolonije koje su za jednog budućeg slikara u istoj meri bile I neka vrsta ispita’’. O svojim slikama Marćel Ducu ukratko kaže:,, Desilo se mnogo toga u slikarstvu da ne ynam šta bih ja mogao da donesem novo. Tražim. Ali teško je sada dati neku novinu. Moji radovi su atipični. Preokupira me tridimenzionalnost. Nedavno sam imao jednu izložbu u Valći i tim povodom sam realizovao 4 nova rada. Pošao sam od oblika kocke. Tačnije na sredini svakog rada slikana je po jedna kocka, kao savršena forma, u odnosu na nesavršenstvo ljudi. Ovi radovi, u narednom periodu biće izloženi u Nemačkoj’’.
