Klub kulture(31.01.2015) Najprodanije knjige u 2014. godini

Knjige Adele Grećanu, ,,I reči su jedna provincija i Bogdana Aleksandrua Staneskua ,,anaBASis, ubrajale su se među najprodanijim knjigama Izdavačkih kuća Polirom i Cartea Romaneasca na Međunarodnom sajmu knjige Gaudeamus 2014. Knjiga ,,I reči su jedna provincija koja ima ,,narativni kostur koji je sačinjen od situacija, likova, ideja koje konturišu jedan svet, jeste zapravo poema o samoći, o stajanju po strani, o ženstvenosti, ali i o govoru, o njegovim ograničenjima i nemoćima. Citirali smo jedan deo iz teksta Adele Grećanu, koji je objavljen na četvrtoj korici knjige ,, I reči su jedna provincija koju je objavila Izdavačka kuća Cartea Romaneasca. Na promociji knjige, koja je održana novembra meseca, gosti Adele Grećanu bili su spisateljica Nora Iuga i novinar Ovidiu Šimonka. Oni su imali suprotna mišljenja o knjizi. Ako je knjiga po mišljenju Nore Juga, knjiga Adele Grećanu, knjiga o samoći, Ovidiu Simonka smatra da

suprotno. Adela Grećeanu međutim kaže: ,, I dalje smatram da i jeste i nije knjiga o samoći. To je knjiga o samoći jer postoji jedan ženski lik koji je oličenje samoće. Ona je uvek sama i stalno gleda kroz prozor, ili svako veče putuje prepunim autobusom. Ali, istovremeno, nije knjiga o samoći, a to možemo zaključiti sa slike koja se nalazi na koricama, reč je o osobi koju vidimimo od pozadi a koja u prvom tekstu kaže ,,Provincijalka koja je u meni vidi sve ovo/ali nema nikog da bi je gledao od pozadi/kako stoji tamo naslonjena nepomična žena/devojčica. Tačno je da na četvrtoj korici imamo sliku Adile, usamljenog lika ove knjige. S obzirom da svi koji sada gledaju knjigu vide je kako stoji usamljena i gleda kroz prozor i vidi ženska ili devojačka leđa, leđa koja pokriva smeđa kosa. Veoma jednostavno, banalno rečeno, da poezija nam može pomoći da odbacimo samoću.

Čak i više od toga. ,,Posredstvom poezije pokušavam da upravljam svoje odnose sa svetom i sa samom sobom. Uz njenu pomoć krenem iz početka, kaže Ada Grećanu: ,, Ja smatram da posredstvom književnosti, a pre svega posredstvom poezije imamo šansu, ne samo da ne budemo sami, već, I, da učestvujemo u samoću drugih. I mislim da je ovo jedan od malobrojnih načina da budemo sa nekim. Dobila sam izuzetno puno poruka, neke sam očekivala, od osoba čija je reakcija bila veoma značajna za mene, ali, dobila sam i dosta poruka od osoba koje nisam poznavala i bila sam veoma impresionirana. Imam utisak da je ova knjiga dospela do velikog broja ljudi. To zato što sam, zaista imala veliki broj javnih čitanja, na mnogim književnim festivalima.

Corina Sabău, 30.01.2015, 10:29

Knjige Adele Grećanu, ,,I reči su jedna provincija i Bogdana Aleksandrua Staneskua ,,anaBASis, ubrajale su se među najprodanijim knjigama Izdavačkih kuća Polirom i Cartea Romaneasca na Međunarodnom sajmu knjige Gaudeamus 2014. Knjiga ,,I reči su jedna provincija koja ima ,,narativni kostur koji je sačinjen od situacija, likova, ideja koje konturišu jedan svet, jeste zapravo poema o samoći, o stajanju po strani, o ženstvenosti, ali i o govoru, o njegovim ograničenjima i nemoćima. Citirali smo jedan deo iz teksta Adele Grećanu, koji je objavljen na četvrtoj korici knjige ,, I reči su jedna provincija koju je objavila Izdavačka kuća Cartea Romaneasca. Na promociji knjige, koja je održana novembra meseca, gosti Adele Grećanu bili su spisateljica Nora Iuga i novinar Ovidiu Šimonka. Oni su imali suprotna mišljenja o knjizi. Ako je knjiga po mišljenju Nore Juga, knjiga Adele Grećanu, knjiga o samoći, Ovidiu Simonka smatra da

suprotno. Adela Grećeanu međutim kaže: ,, I dalje smatram da i jeste i nije knjiga o samoći. To je knjiga o samoći jer postoji jedan ženski lik koji je oličenje samoće. Ona je uvek sama i stalno gleda kroz prozor, ili svako veče putuje prepunim autobusom. Ali, istovremeno, nije knjiga o samoći, a to možemo zaključiti sa slike koja se nalazi na koricama, reč je o osobi koju vidimimo od pozadi a koja u prvom tekstu kaže ,,Provincijalka koja je u meni vidi sve ovo/ali nema nikog da bi je gledao od pozadi/kako stoji tamo naslonjena nepomična žena/devojčica. Tačno je da na četvrtoj korici imamo sliku Adile, usamljenog lika ove knjige. S obzirom da svi koji sada gledaju knjigu vide je kako stoji usamljena i gleda kroz prozor i vidi ženska ili devojačka leđa, leđa koja pokriva smeđa kosa. Veoma jednostavno, banalno rečeno, da poezija nam može pomoći da odbacimo samoću.

Čak i više od toga. ,,Posredstvom poezije pokušavam da upravljam svoje odnose sa svetom i sa samom sobom. Uz njenu pomoć krenem iz početka, kaže Ada Grećanu: ,, Ja smatram da posredstvom književnosti, a pre svega posredstvom poezije imamo šansu, ne samo da ne budemo sami, već, I, da učestvujemo u samoću drugih. I mislim da je ovo jedan od malobrojnih načina da budemo sa nekim. Dobila sam izuzetno puno poruka, neke sam očekivala, od osoba čija je reakcija bila veoma značajna za mene, ali, dobila sam i dosta poruka od osoba koje nisam poznavala i bila sam veoma impresionirana. Imam utisak da je ova knjiga dospela do velikog broja ljudi. To zato što sam, zaista imala veliki broj javnih čitanja, na mnogim književnim festivalima.

Jedan od argumenata zbog kojih je Bogdanu Aleksandru Staneskuu dodeljena nagrada Najbolji mladi pisac 2014, na V Gala dodeli nagrada mladim piscima, po rečima žirija, bila je činjenica da je objavio više žanrova i svaki put je objavio izvanredne knjige. O knjizi ,,anaBAsis, autor kaže: ,,Ova knjiga ima mnogo zajedničkog sa knjigom ,,Zatim, posle bitke smo predahnuli. Može da bude nastavak, možda ,,Zatim, posle bitke smo predahnuli nije bila dovršena, možda sam žurio da objavim u 33. godini. ,,anaBAsis’’ završava ovaj ciklus, to jest seriju srećnih trenutaka. Ali je previše rečeno srećni trenutci. Mislim na ključne slike o kojima je govorio Nabokov, slike iz kojih može da nastaje nešto, roman, kratka proza, prevashodno kratka proza jer kratka proza treba da ima, polaznu tačku, ili jedna zbirka pesama. Ali da bismo razdvojili ove dve knjige, ova zbirka ima kao polaznu tačku 10.000 najamnika koji su prošli kroz Perziju,

pustinju, kroz planine. Učinilo mi se da je ovaj trenutak, koji nalazimo i kod Ksenofana, kada su najamnici stigli do mora, jedan od najsrečnijih u istoriji čovečanstva. Iskreno, iznenađuje me kad me neki pitaju: ,,Kakve veze imaš ti sa Grcima i Perzijancima? Nemam ništa sa njima. Nisam ni prvi ni posledni pesnik koji polazi od jednog istorijskog događaja da bi stigao do sopstvenog života i sopstvenih sećanja. O knjizi AnaBasis, književni kritičar Čezar George kaže da je oborila sve predrasude po kojima književni kritičar ne može da piše poeziju ili prozu. Pred mikrofonom je Bogdan Aleksandru Stanesku: ,,Čezar stavlja prst na ranu. Postoji predrasuda da ako si prisutan u jednom književnom žanru, ne možeš da pređeš i u drugi jer te smatraju neozbiljnim. Postoji nekoliko nas koji imamo sasvim drugo viđenje o književnosti. Književnost je jedna celina. Komentarišeš poeziju ili prozu zato što voliš da čitaš. Ako več

čitaš i imaš nešto da kažeš, kažeš, a za to ne treba da si književni kritičar. Ja sebe ne smatram književnim kritičarem. Ne predajem na univerzitetu, ne promovišem u mojim člancima neke teorije, več komentarišem dela čestito, čestitost ima važnu ulogu u ovoj profesiji. Šta me sprečava da pišem poeziju ako je poezija značajan čin mog postojanja?.