Prima pagină » Rubrike » Klub kulture » Klub kulture – Rumunija na Salonu knjiga u Parizu

Klub kulture – Rumunija na Salonu knjiga u Parizu

,,Rumunska književnost je postala vizibilnija na francuskom književnom tržištu nakon učešća Rumunije na 34. Salonu knjiga u Parizu, izjavio je Lilian Zamfiroiu,predsednik Rumunskog kulturnog instituta, koji je organizovao manifestacije tokom kojih je predstavljena rumunska kultura. Tema rumunskog programa je bila ,,Des livres a venir, lavenir des livres, a na ovu temu organizovane su brojne rasprave, promocije knjiga i susreti sa piscima, prevodiocima i novinarima. Đorđe Arion, Sylvain Audet, George Banu, Jean-Pierre Brach, Roxana Bauduin, Linda Maria Baros, Michel Carrassou, Alexandru Kalinesku, Korina Ćokrlije, Kosmin Ćotloš, Florika Ćodaru Courriol, Benoit-Joseph Courvoisier, Augustin Cupşa, Mark Despot, Reginald Gaillard, Michel Gavaza, Dinu Flamand, Dominique Ilea, Nikolae Manolesku, Mirća Martin, Bužor Nedelković i Matej Višniek, su pisci koji su od 21. do 24. marta učestvovali na 34. Salonu knjiga u Parizu. Na štandu Rumunije su bile organizovane veoma interesantne rasprave na temu ,,Avangarda i modernizam’’, ,,Ezoterizam i sakralno u savremenom svetu’’, ,,Les livres a venir, l’avenir des livres’’, ‘’Livres français, lecteurs roumains/ Livres roumains, lecteurs français’’, ,,Realno i fikcija u sportu. Druga vrsta pisanja’’ i „Présences de la peinture contemporaine roumaine en France“.

Corina Sabău, 05.04.2014, 19:47

Novinarka Adela Grećanu, prisustvovala je ovom događaju i smatra da je program koji je organizovan na štandu Rumunije bio raznolik i dinamičan i da je probudio interesovanje stranih čitalaca i novinara: Track,, Poslednih pet-šest godina, Salon knjiga u Parizu postao je jedan od značajnih dogadjaja kada je reč o tržištu knjige u Evropi. Ove godine počasni gost je bila Argentina , koja je imala impresionatan štand kojim je dominirala izložba posvećena Huliju Kortazaru, od čijeg rođenja se navršava 100. godina. To što je Argentina bila počasni gost a ja sam mogla da razledam neobijavljene fotografije sa Hulijom Kortazarom, a pogotovo jednu njegovu svesku sa beleškama za ,,Školice’’, koja je bila izložena u vitrini, koja je mogla da se digitalno razgleda, bio je za mene veliki poklon. Kada je reč o prisustvu Rumunije, po mom mišljenju veoma je značajno to što smo mogli da vidimo rumunsku knjigu i na drugim štandovima. Ja smatram da je rumunska književnost počela da bude sve poznatija stranim čitaocima. Na primeru knjige Gabrijele Adamešteanu bile su izložene na štandu Gallimarda, roman Razvana Raduleskua, ,,Život i dela Ilije Kazana’’ prodao se na štandu izdavačke kuće Zulma, a roman Alexandra Vone ,,Zidani prozori’’, videla sam na štandu izdavačke kuće Actes Sud’’.

Jedna od rasprava koja je okupila brojnu publiku bila je rasprava ,,Perspektive evropskih integracija Republike Moldavije’’,na kojoj su učestvovali Oleg Serebrian, ambassador Republike Moldavije u Francuskoj, George Erizanu, pisac i direktor izdavačke kuće Kartijer iz Kišinjeva, istoričar Matej Kazaku i pisac Emilijan Galajku Paun. Oleg Serbrian je prisutnima govorio o integraciji Republike Moldavije u Evropsku uniju.,,Počev od 2009. brzina je bila veoma velika. Realizovane su mnoge stvari, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini koji je predstavio značajan korak za privredu Republike Moldavije. Efekti će se videti kroz nekoliko godina i biće veoma dobri’’. U nastavku Adela Grećanu, pisac i novinar: ,,Posle rasprave razgovarala sam sa Emilijanom Galajkom-Paunom, realizovala sam intervju o evropskim integracijama Republike Moldavije, i rekao mi je da je za njih veoma značajno što su pisci iz Republike Moldavije bili prisutni ove godine na Salonu knjiga u Parizu, na štandu Rumunije. Za njih je to neka vrsta priznanja da su sastavni deo kako rumunske književnosti, tako i Evropske unije’’.

Florika Ćodaru Courriol, predstavila je na Salonu Knjiga u Parizu, francusku verziju romana Marte Petreu ,,Kući na Polju Armagedona’’ (Polirom, 2011.).

Izdavačka kuća lÂge dHomme, koja je objavila roman u prevodu Florike Ćodaru Courriol, pod naslovom “Notre maison dans la pleine de lArmageddon”, je do sada objavila dela sledećih rumunskih autora: Matejua Karađalea, Lučijana Blage, Vintila Horije, Jona Karajona. O romanu Marte Petreu prevodilac Florika Ćodaru Courriol kaže:,,Mnogo mi se dopada roman. To je roman koji sadrži autobiografske elemente, koji su veoma uzbudljivi, kao na primer očeva autopsija. Ukratko radi se o priči jedne seljačke porodice iz Transilvanije, koja se odvija tokom jednog veka. Paralelno sa ovom pričom svedoci smo formiranja naratorke , koja ima dosta sličnosti sa Martom Petreu. Mislim da je interesantno za stranog čitaoca kako se razvio jedan region u Rumuniji pre drugog svetskog rata, autorka opisuje prolazak Rusa kroz Kluž, dezertiranje njenog oca iz vojske, kolektivizaciju, marksističko obrazovanje, verska pitanja u Transilvaniji. Zapravo, Marta Petreu, je dovela naraciju do naših dana, gde piše i o padu rumunske ekonomije i o unjištavanju životne sredine. Roman ima više slojeva, tako da se može analizirati sa raznih aspekata. U predgovoru za francusko izdanje ja sam ga nazvala metafizičkim romanom’’.

Florika Ćodaru Courriol će nam u nastavku reči i koji su njeni utisci na kraju ovogodišnjeg izdanja Salona knjige u Parizu: ,,Rumunske manifestacije su bile na nivou, tim pre što su usledile prošlogodišnjim manifestacijama kada je Rumunija bila počasni gost. Ukazana je velika pažnja poeziji i ja smatram da je to dobro, jer je često poezija ostavljena po strani, kako u Rumuniji, tako i u Francuskoj. Kada je reč o prijemu rumunske književnosti u Francuskoj, čekamo I dalje signale’’.

Madjunarodni salon knjiga u Parizu posvećen je profesionalcima u oblasti izdavaštva ali i široj publici, kome francuska štampa posvećuje dosta prostora na svojim stranicama. Nakon što je 2013. Rumunija bila počasni gost, rumunska književnost je sada bila prisutna sa preko 20 novih naslova dela Gabrijele Adamešteanu, Radua Alduleskua, Ane Blandiane, Lučjana Boje, Normana Mane, Lučjana Dana Teodorovića, Adine Rosetti, Razvana Raduleskua, Varužana Vosganiana.