Klub kulture: Razvan Mazilu i kabare (30.01.2016)
Plesać, koreograf i već neko vreme i reditelj, Razvan Mazilu postavio je pre nekoliko godina u Nemačkom pozorištu u Temišvaru poznate partiture kao što su ,,Kabare“ ili Money, Money, koje su imale dobar odjek u redovima publike, ali i u redovima kritičara: mjuzikl Kabaret Joea Masteroffa, Daniele Török i Georga Peetza nominovan je za nagradu UNITER 2015: Danijela Torok nominovana je u kategoriji ,,Njabolja ženska glavna uloga za ulogu Sally Bowles, a Georg Peetz u kategorji ,,Najbolja muška sporedna uloga za ulogu Conférencier. Godinu dana posle Razvan Mazilu je u pozorištu Teatrelli, postavio burleskni kabare Mon Cabaret Noir.
Luana Pleşea, 31.01.2016, 19:36
Plesać, koreograf i već neko vreme i reditelj, Razvan Mazilu postavio je pre nekoliko godina u Nemačkom pozorištu u Temišvaru poznate partiture kao što su ,,Kabare“ ili Money, Money, koje su imale dobar odjek u redovima publike, ali i u redovima kritičara: mjuzikl Kabaret Joea Masteroffa, Daniele Török i Georga Peetza nominovan je za nagradu UNITER 2015: Danijela Torok nominovana je u kategoriji ,,Njabolja ženska glavna uloga za ulogu Sally Bowles, a Georg Peetz u kategorji ,,Najbolja muška sporedna uloga za ulogu Conférencier. Godinu dana posle Razvan Mazilu je u pozorištu Teatrelli, postavio burleskni kabare Mon Cabaret Noir.
Razvan Mazilu: ,,Pretpostavljam da sam u prethodnom životu živeo u međuratnom periodu. Mislim da imam osećaj, intuicijiu za spektakl. Zbog toga me je privukao i poznati ,,Kabaret koji sam postavio u Temišvaru. Interseuje me ovaj žanr i zbog toga se stalno informišem. Počeo sam ovaj žanr kabarea predstavom ,,Palvi anđeo koju sam postavio 2001. u pozorištu Odeon. Predstava je rađena po knjizi Henrika Mana i po filmu sa Marlen Ditrih. Tada sam osećao da postoji mogućnost da mi se ovaj žanr sviđa. Zatim sam se susreo sa kabareom u presdstavi Sell me, koju je režirao Florin Feroiu a koju sam igrao u nekonvencionalnim prostorima. Od tada sam obećao sebi da ću se vratiti ovom univerzumu. Želim da radim mjuzikl jer je to žanr koji me najviše predstavlja. Mjuzikl je neka vrsta sinkretizma između plesa, pozorišta i muzike u skladu sa senzibilitetima današnje publike. To je žanr koji je potreban publici ‘.
U svetu u kome televizija masovno promoviše laku zabavu, postoji ova opasnost i u slučaju pozorišta. Razvan Mazilu je zajedno sa glumcima sa kojima je radio uspeo da uspostavi profesionalni pravac: ,, U prvom redu, problematika koju sam izabrao ne dozvoljava da upadnem u laku zabavu. Naslove koje sam izabrao su remek dela ovog žanra. S obziorm da su veoma dobro napisana, veoma dobro komponovana, a ja znam veoma dobro šta hoću od svakog projekta, dela uzdignu sama po sebi glumca, obogaćuju mu sredstva umetničkog izražavanja, jedan glumac evoluiše tada kada igra u mjuziklu jer je to vrsta veoma kompleksne predstave koja je dobro elaborisana, na kojoj se radi veoma mnogo.
Pre nego što je postavio predstave Mon Cabaret Noir I Cabaret, Razvan Mazilu je boravio u Berlinu gde je pored dokumentovanja za predstave otkorio i plesačicu, koreografkinju poznatu glumicu u 20-tim godinama Anitu Berber koja je inspirisala Marlen Ditrih i Gretu Garbo. Razvan Mazilu: ,,Mon Cabaret Noir je čuveni kabaretski mjuzikl, jer se radi o svetu kabarea u međuratnom periodu iz Berlina 20-tih godina, jer, glavni lik, Anita Berber, je bila plesačica i koregrafkinja koja je bila prisutna u berlinskom underground kabaretu iz tih godina. To je mjuzikl jer sam ga kao takvog zamišljao. Preuzeo sam prikladne pesme koje se meogu prilagoditi priči koju sam zamišljao. ,,Noir zato što dotiće neke veoma crne zone kada je reč o čovekovoj ličnosti i zbog toga što je glavni lik Anita Berber bila tajanstvena osoba.
Za kabare Mon Cabaret Noir, Razvan Mazilu je izabrao četri glumice: Alinu Petrika, Anku Florescu, Anu Bijanku Popesku i Ilonu Brezojanu. O glumcu koji igra u kabareu Razvan Mazilu kaže:,,Glumac koji igra u kabareu treba da zna da peva, da igra, da glumi, da kazuje prozna štiva, da bude raspoložen da se radi o drugom žanru, da je reč o drugačijem kazivanju na sceni. Treba da bude u permanentnom lucidnom stanju, da bude sposoban da uradi bilo šta. Da bude hrabar, da ima harizmu, da zna da se smeši, da bude otvoren i u stalnom odnosu sa publikom. Jer je to sastavni deo zakona o kabareu, da postoje stalni i direktni odnosi između glumca i publike.