Klub kulture – Premjere Narodnog pozorišta iz Temišvara
Nedavno je u Temišvaru odigrana premjera predstave prvog mjuzikla koji je postavila režiserka Ada Lupu ,,Marija de Buenos Aires . Istovremeno direktor Narodnog pozorišta u Temišvaru, gradi zajedno sa glumcima iz pomenutog pozorišta i bendom Nuevo Tango Quintet svet pun energije i senzualnosti. Muzika čuvenog kompozitora Astora Piazzolle, libreto urugvajskog pesnika Horacija Ferera i rekonstituisanje jedne večeri milonge u kojoj učestvuju i gledaoci — gledaoci sede za stolovima na kojima je stavljena voda, vino i stolne lampe, koje svetle diskretno, a s vremena na vreme glumci, koji su postali igrači, pozivaju ih na ples. Na ideju o postavljanju čuvenog mjuzikla došao je harmonikaš Alin Stojanović, jedan od osnjivača benda Nuevo Tango Quintet. Režiserka Ada Lupu nam je posle premijere rekla:,,Pre godinu dana, predstava Maria de Buenos Aires” ušla je u život našeg pozorišta istovremeno sa dolaskom Alina Stojanovića koji me je pitao šta bi bilo kad bismo postavili predstavu , Maria de Buenos Aires”, kako bi izgledala ova predstava po meni. Pomislila sam da pokušamo imajuči u vidu da sam ja več razmišljala o razvoju pozorišta i o performingu, odnosno o koncertu koji je integrisan u predstavu — orkestar nije u kulisama , nije izolovan, može doći u publiku, može raditi sa nama, orkestar može menjati ritam, sve u zavisnosti od večeri i u zavsinosti od toga predstava je više ili manje topla, više ili manje dinamična’’.
Luana Pleşea, 26.09.2014, 10:32
Nedavno je u Temišvaru odigrana premjera predstave prvog mjuzikla koji je postavila režiserka Ada Lupu ,,Marija de Buenos Aires . Istovremeno direktor Narodnog pozorišta u Temišvaru, gradi zajedno sa glumcima iz pomenutog pozorišta i bendom Nuevo Tango Quintet svet pun energije i senzualnosti. Muzika čuvenog kompozitora Astora Piazzolle, libreto urugvajskog pesnika Horacija Ferera i rekonstituisanje jedne večeri milonge u kojoj učestvuju i gledaoci — gledaoci sede za stolovima na kojima je stavljena voda, vino i stolne lampe, koje svetle diskretno, a s vremena na vreme glumci, koji su postali igrači, pozivaju ih na ples. Na ideju o postavljanju čuvenog mjuzikla došao je harmonikaš Alin Stojanović, jedan od osnjivača benda Nuevo Tango Quintet. Režiserka Ada Lupu nam je posle premijere rekla:,,Pre godinu dana, predstava Maria de Buenos Aires” ušla je u život našeg pozorišta istovremeno sa dolaskom Alina Stojanovića koji me je pitao šta bi bilo kad bismo postavili predstavu , Maria de Buenos Aires”, kako bi izgledala ova predstava po meni. Pomislila sam da pokušamo imajuči u vidu da sam ja več razmišljala o razvoju pozorišta i o performingu, odnosno o koncertu koji je integrisan u predstavu — orkestar nije u kulisama , nije izolovan, može doći u publiku, može raditi sa nama, orkestar može menjati ritam, sve u zavisnosti od večeri i u zavsinosti od toga predstava je više ili manje topla, više ili manje dinamična’’.
Maria de Buenos Aires” je ljubavna priča, priča o ženi iz religiozne perspektive, o ženi iz naših dana. Ada Lupu: ,, Govorimo o tome šta znači žena danas, o marazmu koji ona nosi u sebi, njen razvoj u društvu koje voli manje ili više ženu, u društvu koje je poštuje manje ili više I daje joj pravo na položaj, možda sentimentalni, realni…na božanstvenoj muzici. Piazzollina muzika je više od muzike. Nije samo novi tango, to je eksperimentalna muzika, ljubavna muzika, intelektualna muzika, muzika koja prevazilazi sve granice osećaja I dolazi do mnogo veće emocije. Radili smo ovu predstavu skoro dva meseca. Radili smo ponovo prevod teksta, adaptirali smo ga ponovo i izašla je ova predstava. Značajno za nas je da budemo otvorena predstava , predstava na kojoj radimo zajedno sa publikom, predstava u kojoj jedan od mojih ciljeva jeste – i smatram da sam to i postigla — da mi kažemo: ,,volim te’’, da imamo hrabrost da živimo sopstveni život, da se usudimo da kažemo šta nam se sviđa a šta ne, da nemao predrasuda da ne možemo da kažemo nešto, hiljade predrasuda koje nas okružuju, stavljaju užasne preprepreke koje vode do frustracija u društvu, i da, naprotiv, treba da oslobodimo naše emocije, koje će zahvaljujući dobrom obrazovanju doprineti našem razvijanju koje je dublje i lepše od predrasuda’’.
Mjuzikl Maria de Buenos Aires” bila je treća premjera u seroni 2014-2015 Narodnog Pozorišta iz Temišvara, pred mikrofonom je Ada Lupu: ,,Prva predstava sa kojom smo otvorili sezonu je ,,Po satu. 60 minuta stariji’’, po tekstu Peka Štefana. To je koprodukcija koju radimo zajedno sa Državnim pozorištem iz Karlsruhe. Trećeg oktobra ćemo igrati ovu predstavu i u Karlsruheu. Predstava je sastavni deo jednog evropskog programa koji je pokrenut pod pokroviteljstvom Evropske teatarske konvencije čiji smo mi članovi. Aprila meseca odigraćemo ovu predstavu na Festivalu rumunske dramaturgije zajedno sa još 4 produkcije pozorišta koja su članovi naše konvencije, predstave koje su rađene na temu Art of Ageing”, šta znači danas u Evropi stariti, penzionisanje…Naša predstava se bazira na više intervjua koje je Štefan realizovao u Temišvaru I u Karlsruheu, na raznim temama…I možeš zamisliti da tokom jednog sata, koliko traje predstava, starimo svi zajedno. Po mom mišljenju veoma je ozbiljno i veoma značajno da svaki trenutak iz života koji si odlućio da provedeš bilo na poslu, bilo kod kuće, ili bez obzira gde je naš izbor jer se taj trenutak neće ponoviti’’ . Posle ove predstave usledila je predstava ,,Bele noći’’ po Dostojevskom u režiji Stefana de Luke. O budućim projektima temišvarskog pozorišta govoriće nam u nastavku rediteljka Ada Lupu: ,,Govoreći o mjuziklu pripremamo I predstavu ,,Lepotica i goropad’’. Počinjemo rad na ovom komadu na kome ćemo sarađivati sa Kerom (Miklos-Gabor Kerenyi), a u glavnim ulogama su Matej Kioariu — Goropad I Kristina Vlajku — solistkinja u Operi — Belle. U ovoj predstavi ne učestvuje publika. Publika će biti u sali, a glumci na sceni’’. Muzika je izvanredna i nadam se da će predstava imati uspeha. . Maria de Buenos Aires” je predstava koja se obraća jednoj kategoriji publike,a ova drugoj kategoriji. Imaćemo takođe jedan projekat sa Palom Frenakom, mađarskim koreografom koji živi u Francuskoj, namera nam je da sledeće godine realizujemo koprodukciju sa kompanijom Điđia Kaćuleanua. Znači, idemo dalje na jednu vrstu performinga da vidimo gde ćemo se naći. Htela bih da otvorimo nove puteve’’. Nama, ne preostaje ništa drugo, no da vas pozivamo da budete otvoreni prema novinama u pozorištu da idete u pozorište.
