Klub kulture – Nacionalni muzej seljaka – Brankušijeva ogledala
I ove godine je 19. februara proslavljen Dan Konstantina Brankušija, posvećen velikom modernom rumunskom vajaru Konstantinu Brankušiju, rođenom u Hobici, okrug Gorž (jugozapadni deo Rumunije), smatran u svetu utemeljivaćem savremene skulpture. Gospođica Pogani, Molitva, ili skulptorski ansambl iz Targu Žiua sa čuvenom Beskrajnom kolonom, Stolom čutnje i Kapijom poljubaca samo su neka dela koja su ostala posle vajareve smrti 1957. godine u Parizu, u svetskoj kulturnoj baštini. O Brankušiju, od čijeg je rođenja prošlo 145., nikada se neće prestati govoriti, kao ni izložbe ili instalacije koje predstavljaju i proučavaju njegova dela. Takvu multimedijalnu izložbu, Brankušijeva ogledala“, priredio je Nacionalni muzej rumunskog seljaka. O izložbi je govorio Virđil Niculesku, direktor muzeja: Izložba koju volim da nazovem Branušijeva ogledala “ili Ogledala o Brankušiju“, čak ni ne znam kako da bolje prevedem naslov – jer je, u stvari, originalni naslov izložbe na engleskom, izložba je zapravo nastala kada je Rumunija započela pripreme za učešće u velikom kulturnom događaju u Briselu i Belgiji, koji se zvao Europalia, i u kojem je naša zemlja sa velikim uspehom učestvovala u periodu 2019-2020, posebno kroz izložbu Sublimacija oblika“ koju je kustosirao naš veliki poznavalac Brankušijevih dela, gospođa Doina Lemni, iz Muzeja moderne umetnosti u Parizu. Tada je nastala ideja da se Brankuši, nekako, pomoću multimedijalnih instalacija, predstavi mladim generacija i omogućiti im da razumu poruku našeg velikog vajara koja odgovara, rekao bih, očekivanjima kosmopolitske javnosti, i generalno vrlo mlade, kao što je to i javnost u Briselu, praktično glavnom gradu Evropske unije. Ovaj projekat je naknadno predstavljen Ministarstvu kulture za finansiranje u okviru programa RO-kultura“, uz podršku dobijenu iz grantova iz Evropskog ekonomskog prostora Norveška-Island-Lihtenštajn, poznatih, takoreći norveških fondova, i dobijena su neophodna sredstava i partnerstvo jedne organizacije iz Norveške, Nacionalni muzej rumunskog seljaka je prvi muzej u Rumuniji, prva institucija u Rumuniji koja je ugostila ovu izložbu “.
Ion Puican, 27.02.2021, 17:20
I ove godine je 19. februara proslavljen Dan Konstantina Brankušija, posvećen velikom modernom rumunskom vajaru Konstantinu Brankušiju, rođenom u Hobici, okrug Gorž (jugozapadni deo Rumunije), smatran u svetu utemeljivaćem savremene skulpture. Gospođica Pogani, Molitva, ili skulptorski ansambl iz Targu Žiua sa čuvenom Beskrajnom kolonom, Stolom čutnje i Kapijom poljubaca samo su neka dela koja su ostala posle vajareve smrti 1957. godine u Parizu, u svetskoj kulturnoj baštini. O Brankušiju, od čijeg je rođenja prošlo 145., nikada se neće prestati govoriti, kao ni izložbe ili instalacije koje predstavljaju i proučavaju njegova dela. Takvu multimedijalnu izložbu, Brankušijeva ogledala“, priredio je Nacionalni muzej rumunskog seljaka. O izložbi je govorio Virđil Niculesku, direktor muzeja: Izložba koju volim da nazovem Branušijeva ogledala “ili Ogledala o Brankušiju“, čak ni ne znam kako da bolje prevedem naslov – jer je, u stvari, originalni naslov izložbe na engleskom, izložba je zapravo nastala kada je Rumunija započela pripreme za učešće u velikom kulturnom događaju u Briselu i Belgiji, koji se zvao Europalia, i u kojem je naša zemlja sa velikim uspehom učestvovala u periodu 2019-2020, posebno kroz izložbu Sublimacija oblika“ koju je kustosirao naš veliki poznavalac Brankušijevih dela, gospođa Doina Lemni, iz Muzeja moderne umetnosti u Parizu. Tada je nastala ideja da se Brankuši, nekako, pomoću multimedijalnih instalacija, predstavi mladim generacija i omogućiti im da razumu poruku našeg velikog vajara koja odgovara, rekao bih, očekivanjima kosmopolitske javnosti, i generalno vrlo mlade, kao što je to i javnost u Briselu, praktično glavnom gradu Evropske unije. Ovaj projekat je naknadno predstavljen Ministarstvu kulture za finansiranje u okviru programa RO-kultura“, uz podršku dobijenu iz grantova iz Evropskog ekonomskog prostora Norveška-Island-Lihtenštajn, poznatih, takoreći norveških fondova, i dobijena su neophodna sredstava i partnerstvo jedne organizacije iz Norveške, Nacionalni muzej rumunskog seljaka je prvi muzej u Rumuniji, prva institucija u Rumuniji koja je ugostila ovu izložbu “.
Pristupajući novim tehnologijama i reinterpretirajući poznata i manje poznata umetnikova dela, izložba je ponudila dinamičan prikaz nekih događaja iz Brankušijevog života, njegovih odnosa sa drugim umetnicima njegovog doba, kao i karakternih osobina o kojima se govori premalo. Organizatori su izjavili da se nadaju da će na kraju posetilac uspeti da uhvati informacije, ali i nove koncepte o vajaru. Projekat je započeo istraživanjem sprovedenim na grupi ljudi različitih starosnih grupa i zanimanja, ali koji su imali iste zaključke – ono što je kolektivni um saznao o Brankušiju razlikuje se od onoga što je umetnik u osnovi želeo da prenese. Da bi promenili pravac, tvorci projekta nastavili su ideju interaktivnosti i uključivanja tehnologije u kreativni proces. Izložba je imala opsežnu scenografiju, u kojoj je posetilac mogao da iskusi kako je biti deo Brankušijevog dela. Da bismo razmišljali o ovom projektu, nastavili smo logičnu nit u kojoj smo sastavili koncepte sa Brankušijevim delima i potrebe javnosti, način na koji javnost komunicira sa informacijama i kako ih asimilira. Tako smo stigli do Brankušijevih ogledala, projekat u kojem se ljudi ne samo suočavaju licem u lice sa Brankušijevim stvaralaštvom, već su pozvani da se postave na mesto nekih umetnikovih dela, postižući tako analizu sopstvenih emocija i osećanja sa nove pozicije “, kaže kustos izložbe Silvana Dulama-Popa.
Direktor Nacionalnog muzeja rumunskog seljaka Virđil Niculesku podelio je sa nama neka razmišljanja o mogućoj interakciji manje ili više informisane javnosti sa delom Konstantina Brankušija: To je izložba koja ne sadrži Brankušijeva dela, jer su ona toliko retka u Rumuniji, nalaze se samo u Nacionalnom muzeju umetnosti Rumunije i u Muzeju umetnosti Oltenije iz Krajove, ali mi možemo putem ove izložbe krenuti u Brankušijev svet, pokušavajući da razumemo njegovo delo, naravno, bez vrlo naučnog pristupa, to je izložba koja se obraća, kao što sam rekao, publici možda manje spremnoj za vrhunsko razumevanje korena Brankušijevog dela, onog koji je kritički nazvan pronalazačem moderne skulpture“. Radi se o stavljanju u kontekst Brankušijevih dela, jer, rekao bih, ne samo za Rumuniju, već i za današnji svet 2021. godine. Takođe sam veoma srećan što se kroz ovu izložbu ulažu napori da se dela briljantnog vajara Konstantina Brankušija približe široj javnosti onima koji ne posećuju suviše često muzeje, ali koji bi mogli biti zainteresovani za neke kulturne događaje kroz koje se pokušava predstavljanje jednog klasičnog dela“.